Nakon pobede na predsedničkim izborima održanim 3. novembra, kao novoizabrani predsednik Džozef Bajden je otpočeo nominaciju i imenovanja članova administracije i kabineta. Na osnovu dosadašnjih objava, možemo da naslutimo neke od karakteristika koje će imati nova administracija.
Do sada su za članove administracije predloženi: Entoni Blinken za državnog sekretara, Lojd Ostin za sekretara odbrane, Havijer Becera za sekretara zdravlja i društvena pitanja, Avril Hajnes za direktorku Nacionalne obaveštajne službe, Marcia Fudže za sekretarku za stanovanje i urbani razvoj, Alehandro Majorkasa za sekretara za unutrašnju bezbednost, Džanet Jelen za sekretarku trezora, Linda Tomas-Grinfild za Ambasadorku pri UN, Denis MekDonoč za sekretara za veterane, Vivek Marti za šefa zdravstvene službe SAD, Sesilija Rous za predesedavajuću Saveta ekonomskih savetnika, Ketrin Taj za trgovinskog predstavnika, Nera Tander za direktorku Kancelarije za upravljanje i budžet i Tom Vilsak za sekretara poljoprivrede.
Pored predloženih članova administracije koji će za imenovanje morati da dobiju i podršku u Senatu, Bajdenovu administraciju čine i članovi kabineta, za koje se takva potvrda ne traži. Među njima su Ron Klajn, šef osoblja Bele kuće, Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost, Džon Keri, specijalni izaslanik za klimatske promene, Džejn Psaki, sekretarka za medije i Kejt Bedingrild, direktorka komunikacija.
Iskustvo je presudno
Ocene nakon prvih postavljenja su da Bajden pravi logične izbore za postavljenja na osnovu ekspertskog znanja kandidata i da je naglasak na iskustvu. Bajdenovi izbori su pretežno na ljudima koji su u prošlosti obavljali slične poslove i bili potencijalni izbor za više funkcija kada se razmišljalo o administraciji Hilari Klinton 2016. godine. Primetno je da je gotovo svaka osoba koja je predložena zauzimala visoku poziciju u Obaminoj administraciji. Na primer, Entoni Blinken bio je zamenik državnog sekretara, a Avril Hajnes zamenik direktora CIA i zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji. Mnogi ovo tumače kao treću Obamin administraciju, što ne mora nužno da bude istina, s obzirom da su se i unutrašnje prilike, kao i međunarodne, dosta promenile.
Administracija „prvih“ – raznolikost je prioritet
Bajden je tokom kampanje rekao da će izabrati raznolik Kabinet i čini se da to i sprovodi u delo. U novoj administraciji će se naći, sa dosadašnjim izborima i predlozima, čak pet kategorija „prvih“ u istoriji. Po pitanju žena, Bjadenova administracija će imati prvi put žene na čelu Nacionalne obaveštajne službe i kao sekretara trezora, prve žene ne-belkinje kao predsedavajuću Saveta ekonomskih savetnika, trgovinskog predstavnika SAD i direktora Kancelarije za upravljanje i budžet (koja je i prva i po južno-azijskom poreklu). Pored žena, na čelu Departmana za unutrašnju bezbednost će se naći prvi put Latinoamerikanac i imigrant. Još jedan pripadnik Latino populacije će se naći u novoj administraciji na čelu Departmana za zdravlje, a i prvi Hispanoamerikanac će se naći u Beloj kući kao socijalni sekretar. Ovu administraciju će obeležiti i prvi Afroamerikanci u istoriji koji će obavljati funkcije sekretara odbrane i zamenika sekretara za trezor.
Zadovoljiti levo krilo Demokrata ili ostati u centru?
Ideološka, rasna i etnička razmatranja i tenzije normalni su u procesu predsedničke tranzicije i imenovanja, posebno za demokrate. Za Bajdena je značajno da pokuša da stvori jedinstvo demokrata ili da makar pokuša da zadovolji progresivnije krilo demokrata koje predvode Elizabet Voren i Berni Sanders. Ovo je pokušao da uradi izborom Rona Klajna i Džanet Jelen, koji dolaze iz liberalnijeg dela stranke. Ipak, ne treba zaboraviti da Bajden pokušava da napravi administraciju levog centra, te da ličnosti koje je izabrao ne bi dobile takva mesta u Vorenovoj ili Sandersovoj administraciji. Bajden se trudi da pronađe ličnosti koje su najbliže moguće centru u okviru Demokratske partije.
Progresivno krilo u okviru Demokratske partije čini se da nema dovoljno snage da svojim ljudima obezbedi značajne pozicije, ali svakako ima dovoljno moći da spreči Bajdena da bira ljude kojima se oni snažno protive. Niko ko je bio istaknuti pristalica Bernija Sandersa ili Elizabet Voren do sada nije izabran na neko od najznačajnijih mesta. Po dosadašnjim imenovanjima, progresivci teško da mogu biti zadovoljni ekonomskim timom.
Ne nervirati Republikance
Bajdenu će možda biti potrebno nekoliko glasova republikanaca u Senatu da bi potvrdio buduće članove administracije, pa je moguće da iz tog razloga nastoji da se ne protivi previše republikancima. Kada se spekulisalo da bi Suzan Rajs, koja je kod Obame bila savetnica za nacionalnu bezbednost, mogla da vodi Stejt department, neki republikanci iz Senata su već iskazali protivljenje, te je Blinken bio bolji izbor. Demokrate bi kontrolisale Senat ukoliko bi pobedili u Džordžiji 5. januara, ali postoji i mogućnost da se to ne desi. Čini se da Bajden upravo tu mogućnost ima na umu, te nijedan od njegovih izbora nije neko kome se republikanci iz Senata snažno protive.
Odbaciti Trampizam
Isticanje klimatskih promene jeste jedan od najočiglednijih poteza u pravcu odbacivanja Trampizma. Novo mesto u Bajdenovoj administraciji je specijalni izaslanik za klimatske promene, a funkciju će obavljati bivši državni sekretar Džon Keri. Ovo je značajni otklon od Trampove politike koja je negirala klimatske promene, globalno zagrevanje i povukla SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma. Jasno je da će Bajden u tom smislu napraviti značajan okret, te se vratiti u Pariski klimatski sporazum, kao i u Svetsku zdravstvenu organizaciju i ponovo ojačati multilateralizam.
U narednom periodu ostaje značajno da se isprate i nove nominacije i kako će one razrešiti ideološke, rasne i etničke raznolikosti, ali i ispuniti kriterijume znanja i iskustva.
O prvim imenovanjima u Bajdenovoj administraciji predlažemo Vam da poslušate i naš novi podcast.
Aleksandra Baklaja
