Robert Bob Vlaisavljević (Robert Vlaisavljevich), Amerikanac čiji su preci pre čitavog veka napustili Srbiju i otisnuli se preko okeana, podržao je Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2020. godine.

Reklo bi se ništa čudno, jer „svi Srbi glasaju za Trampa“. Mada to i nije sasvim istinito, jer iako ga većinski podržavaju, jedan deo Srba ili Amerikanaca srpskog porekla tradicionalno glasa demokratske kandidate. Ali o tome u nekom od narednih tekstova. Elem, podrška Roberta Vlaisavljevića, koji je inače gradonačelnik gradića Evelet, ne bi bila začuđujuća da nije reč o celoživotnom demokrati koji dolazi iz tradicionalno plave države – Minesote. Dodatno, Vlaisavljević ne samo da je podržao Trampa, već je svoj stav izneo na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji i zajedno sa još pet demokratskih gradonačelnika gradova u Minesoti uputio pismo podrške aktuelnom predsedniku.

Kako Minesota glasa?

Da bismo razumeli Vlaisavljevićevo opredeljenje, moramo razumeti državu iz koje dolazi. Minesota, poznatija još kao Država severne zvezde ili Zemlja 10.000 jezera, tradicionalno predstavlja jednu od najstabilnijih država „plavog zida“. Od 1960. godine samo je jednom glasala republikanskog kandidata i to Ričarda Niksona 1972. godine. Nikson je tada dobio oko 5% glasova više od Džordža Mekgoverna koji se smatra jednim od najlošijih demokratskih kandidata ikada, jer je prikupio svega 17 elektorskih glasova (za njega su glasali samo Masačusets i Distrikt Kolumbija). Kad smo već kod najlošijih demokratskih predsedničkih kandidata jedan primer je još upečatljiviji. Koliko je Minesota privržena demokratama najbolje govori činjenica da je Volter Mondejl, kandidat demokrata na predsedničkim izborima 1984. godine, jedino u njoj i Distriktu Kolumbija osvojio elektorske glasove – ukupno 13.

Sve do danas, elektori Zemlje 10.000 jezera bili su „plavi“. Ipak, poslednjih godina ta stabilnost je uzdrmana. Da bi Minesota mogla da postane kolebljiva država u budućnosti naslućivalo se još 2016. godine kada je Hilari Klinton pobedila sa svega 45.000 glasova razlike (1.367.716 vs. 1.322.951). Poslednja istraživanja pokazuju da je razlika između Bajdena i Trampa u aktuelnom izbornom ciklusu manja od 3%. U tako tesnom nadmetanju, podrška „našeg čoveka“ može da pomeri tas na vagi.

Američki Srbin na Republikanskoj konvenciji

Vlaisavljevićevo obraćanje na Republikanskoj konvenciji imalo je dvostruku ulogu. Najpre je trebalo da pruži odgovor na govore koje su zakleti republikanci, između ostalih Kolin Pauel i Džon Kejsik, održali na Demokratskoj konvenciji. Druga uloga je bila i važnija. Gradonačnik Eveleta je poslužio kao primer jednog u nizu demokrata iz Minesote koji se osećaju izdanim od strane demokrata. Evelet je pretežno rudarsko mestašce nalazi se u tzv. Gvozdenom vencu (Iron Range) i jasno je da je industrija čelika za njegove stanovnike od ogromnog značaja. „Imajući u vidu da je ekonomija Gvozdenog venca osetljiva na ekonomske trendove i spoljnu trgovinu, uvek nam je bio neophodan snažan glas u Vašingtonu“, istakao je Vlaisavljevic obraćajući se na Republikanskoj konvenciji. Naveo je i da su dugo godina njihovi pogledi bili uprti prema demokratama, ali više ne, jer je „radikalni pokret u oblasti zaštite životne sredine odvukao Demokratsku partiju toliko ulevo da više ne mogu biti zaštitnik radnog čoveka“. Optužio je obe partije da u prošlosti nisu činile gotovo ništa dok je Kina pelješila američku ekonomiju. „Izgubili smo hiljade poslova, generacije mladih ljudi koje su morale da napuste Gvozdeni venac u potrazi za boljim životom i što je najgore od svega, izgubili smo nadu“, naveo je gradonačelnik Eveleta. Istakao je i da se onda dogodilo nešto neočekivano. Donald Tramp je stavio američke interese na prvo mestu i oživeo rudarske oblasti Minesote. Iz tih razloga Vlaisavljević božićnu čestitku aktuelnog predsednika drži uramljenu na zidu svoje kancelarije.

Deo šireg trenda i izborne strategije

Bob Vlaisavljević nije usamljen u svojim stavovima. Pismo podrške predsednik Trampu uputilo je 6 demokratskih gradonačelnika iz Minesote.  Prilikom posete potpredsednika SAD, Majkla Pensa, gradu Dulut u Minesoti, dvojica potpisnika podrške, gradonačelnik grada Virdžinija Leri Kafi (Larry Cuffee) i gradića Tu Harbors Kris Svenson (Chris Swanson), pridružili su se potpredsedniku na bini. Gradonačelnici iz redova demokrata istakli su da više „ne prepoznaju Demokratsku partiju“ i da ona više ne zastupa interese radničke klase. Svi oni su zabrinuti zbog činjenice da bi demokratski kandidat, Džozef Bajden, ukoliko pobedi, mogao da vodi ekonomsku politiku i politiku ekološke zaštite koja bi dodatno ugrozila radna mesta u oblasti rudarstva i proizvodnje čelika. Kao što se može i pretpostaviti, čista energija i zelena ekonomija nisu omiljene reči u vokabularu industrijalaca. Otuda su i primarni razlozi „preletanja“ demokratskih gradonačelnika u republikanski tabor ekonomske prirode. Bob Vlaisavljević bi rekao i egzistencijalne.

Naravno, republikanci će učiniti sve da iskoriste osipanje Demokratske partije u Minesoti. Idu im na ruku i protesti u Mineapolisu koji su počeli usled ubistva Džordža Flojda, a koji ne prestaju više od tri meseca. Iako su protesti inicijalno oborili Trampov rejting u „severnim državama“, njihovo produženo trajanje i povremeno nasilje čini veći deo stanovništva anksioznim i nezadovoljnim. Otuda se razlika između Bajdena i Trampa u Viskonsinu, Mičigenu, Pensilvaniji i Minesoti, koja je pre samo mesec dana iznosila i više od 10% u korist nekadašnjeg senatora iz Delavera, rapidno smanjuje. Trampova kampanja će učiniti sve da pridobije „Reganove demokrate“ i pobedi u većini država ovog dela „plavog zida“. Koliko je republikancima stalo do Minesote najbolje govori činjenica da su je aktuelni predsednik i potpredsednik posetili četiri puta od početka godine, targetirajući ključne okruge. Sličnu strategiju imali su i u Mičigenu 2016. godine i na kraju odneli pobedu.

Imajući u vidu da Minesota nosi 10 elektorskih glasova, da će izbori 3. novembra biti tesni, kao i da se istog dana organizuju i posebno važni izbori za predstavnika Minesote u Senatu SAD, podrška jednog Amerikanca srpskog porekla može biti posebno značajna. I ne samo jednog. Amerikanci srpskog porekla prisutni su širom Minesote i ponosni su na svoje korene. Teško je proceniti koliko ih ima, ali je brojka izvesno preko 5.000. U Minesoti se nalaze dve bogomolje Srpske pravoslavne crkve, Srpska kuća, restorani srpske kuhinje od kojih jedan nosi naziv „Domaćin“, kao i grad po imenu Beograd. Da li će Tramp pobediti na opštim izborima ili u Minesoti, teško je predvideti. Ali ako pobedi, nema sumnje da deo zahvalnosti duguje i Bobu Vlaisavljeviću.

Stevan Nedeljković