„Bajden Ujedinitelj“ – analiza narativa

Konvencija Demokratske stranke se završila, kao što je planirano, prihvatanjem zvanične kandidature za predsednika SAD od strane Džozefa Bajdena, čime je formalizovano njegovo učešće na izborima u novembru 2020. godine kao kandidat demokrata. Tom prilikom, Džo Bajden je održao govor kojim se tradicionalno prihvata kandidatura (acceptance speach), i govor je odmah izazvao pozitivne reakcije, sa pohvalama koje su došle čak i od republikanski nastrojenih komentatora Foksa (Fox News).

Nakon govora smo mogli da ispratimo diskusiju koja se vodila oko dužine govora, ili Bajdenove sposobnosti da iznese isti. Mogli smo da čujemo ili da je utisak o dobrom govoru posledica našeg očekivanja da se Bajden „oklizne“, ili da mu je bilo lako čitajući sa telepromptera (odgovor na ovaj napad iz kampa pristalica Trampa je klip koji ređa njegove gafove dok čita sa telepromptera). Takođe su mu brojali minute poredeći ga sa kandidatima Demokratske stranke u poslednjih 10 izbornih ciklusa, gde je njegov govor ubedljivo najkraći od svih (od nekih skoro tri puta kraći).

(izvor: Twitter @ianbremmer; C-Span)

U ovom tekstu želim da se bavim drugim aspektom njegovog govora, sadržajem u smislu suštine i namere govora, a ne programa koji je pokušao da predstavi. Baš suprotno, smatram da govor ima veoma malo programskog, i da je namenjen pre svega uspostavljanju narativa kojim će demokrate pokušati da sruše Trampa. I da, smatram da je govor bio odličan.

Pre nego pređem na analizu, napomenuo bih jednu stvar – u 25 minuta govora, Bajden nijednom nije izgovorio ime ili prezime sadašnjeg predsednika SAD, i samo ga je u par navrata identifikovao kao „predsednika“. Ovo je važno, jer može biti indikator strategije demokrata da ne stavljaju Trampa u centar ove kampanje, i time izbegnu da doprinose hajpu koji sam sebi ionako svakodnevno pravi. O tome šta će biti centar demokratskog narativa pišem u glavnom delu analize.

Ratnik Svetlosti

Svetlost je glavni motiv Bajdenovog narativa. On nudi Svetlost građanima SAD kao odgovor na Tamu koja se nadvila nad Amerikom. Ceo govor obiluje kontrastima: Svetlost i Nada nasuprot Tami i Strahu. Činjenice nasuprot fikciji. Poštenje nasuprot privilegijama. Bajden i demokrate grade narativ na interpretaciji skoro apokaliptične realnosti u SAD, i gađaju emociju straha koja je dominantna u ovoj godini pandemije. Međutim, iako nesumnjivo potencira tamu, strah i mržnju kao dominantne karakteristike trenutne situacije u Americi, njegov govor, a verujem i narativ koji će plasirati do kraja kampanje, je mnogo više pozitivan, optimističan i nudi svetlost, nadu i ljubav (na primer, analiza govora nam je pokazala da reči koje izazivaju negativnu emociju nisu ni među prvih 30ak najčešće iskorišćenih u govoru). Kontraste koristi i da naglasi težinu trenutka, ali i plasira ponudu koju kao ratnik svetlosti daje građanima SAD. Emocije jesu ključne u političkoj kompeticiji, i samim tim gradivne za svaki politički narativ, ali je u ovom govoru prisutna potpuno dominacija poetike u govoru (skeptici bi rekli – demagogije). Demokrate gađaju dominante negativne emocije u društvu, kače ih trenutnoj administraciji kao da im je usud, i nude pozitivne emocije, ne kao nagradu za glas nego kao jedini mogući izlaz.

We can choose the path of becoming angrier, less hopeful, and more divided.

A path of shadow and suspicion.

Or we can choose a different path, and together, take this chance to heal, to be reborn, to unite. A path of hope and light.

Ujedinjenje ili propast

Ratnici svetlosti, demokrate, uramljuju današnji momenat kao sudbonosni za naciju. Dodaju težinu izborima, stavljaju ih iznad izbora između dva kandidata. To je povezano sa onim da ne pominju ime i prezime Donalda Trampa. Bajden kaže da ovo nisu izbori kao drugi, da su „posledičniji“, da su „životni“. Tama koju komuniciraju logički vodi težini trenutka, ali demokrate nude Ujedinjenje. To je drugi najvažniji motiv njegovog govora – Ujedinjenje, koje opet stavlja nasuprot podelama. Podele su sve izraženije u američkom društvu, i to ne traje od skoro. Taj osećaj podele je dobro poznat svakom građaninu SAD, i Bajden se predstavlja kao Ujedinitelj. Stranačko staviti po strani, „crvene i plave države“ po strani. On u stvari prokazuje sve što čini osnov Trampovog narativa – podele, mi i oni, demokrate kao izvor svega lošeg, „močvara“ tj. „establišment“ kao nemezis naroda, itd. Dakle Bajden nudi Ujedinjenje kao jedini izlaz. Za referencu uzima demokratu, 32. predsednika SAD Frenklina Delano Ruzvelta, koji je Ameriku izvukao iz najveće ekonomske krize do sada (30ih godina 20. veka), i koji je sam imao borbu sa bolešću koja mu je izazvala paralizu, te ga je koristio i kao referencu za pobedu protiv bolesti,

Kao presudu, Bajden proglašava ovaj trenutak jednim od najtežih u američkoj istoriji, kao „savršenu oluju“ koja počiva na 4 stuba: kovid-19, ekonomska kriza koja je u naletu, rasna nepravda i klimatske promene.

(izvor: youtube printscreen)

Dve teme (i mrvice programa)

Iz ovog govora nismo mogli da saznamo šta će Bajden konkretno ponuditi građanima, što je možda očekivano za tako kratak govor. Ono što je jasno naznačeno su dve teme na kojima će jahati Bajdenova kampanja – korona i rasna nejednakost. Kroz te dve teme pokriva bar tri stuba koje je sam izdvojio, ali se isto tako uopšte ne osvrće na klimatske promene (4. stub).

Kako vreme prolazi, i sve je izvesnije da se situacija sa koronom neće drastično poboljšati do novembra, a samim tim i ekonomija pokazati jake znake oporavka, demokratama se sve više smeši zicer, i Bajdenov govor nam pruža priliku da vidimo kako će se narativ komunicirati. Naime, sve tragične posledice korone knjiže isključivo nesposobnosti Trampove administracije, što i nije težak zadatak ako imamo u vidu ismevanje virusa i ignorisanje posledica istog od strane Trampa i njegove administracije. Govoreći o sumornim brojevima zaraženih i umrlih, Bajden odlazi korak dalje i pokušava da zaplaši građane da će se trend samo pogoršati ukoliko Tramp ponovo pobedi na izborima. Ovo kalemi na sliku tame i propasti koju plasira kroz ceo govor, o čemu sam pisao gore. Ekonomiju vezuje za virus, i konstantno upoređuje odgovor SAD i rezultat za koji kaže da je najgori u poređenju sa svim drugim nacijama na svetu. Tek ovde se po prvi put može nazreti predlog akcije, koju je predložio još u martu i za koju kaže da će odmah sprovesti u delo po preuzimanju dužnosti. Empatijom za izgubljene voljene se obraća onima koji su izgubili nekoga od korone, jer su svima poznate njegove lične tragedije. Bajden, faktički, potpuno usmerava krivicu za katastrofu koju je proizvela korona na Trampa, i to će nesumnjivo biti glavni alat u kampanji demokrata do novembra.

He failed to protect us.

He failed to protect America.

And, my fellow Americans, that is unforgivable.

Druga tema, kojom je i počeo govor, jeste tema rasne diskriminacije u SAD. Ela Bejker, koju je referencirao kada je uveo motiv Svetlosti u govor, onda pominjanje Džona Luisa i Džordža Flojda, i generalno motiva koji se vezuju za borbu za prava crnaca u SAD i njihovu diskriminaciju („knee on the neck“), sveukupno prave posvetu problemu koja je temeljno uzdrmala SAD ove godine. Bajden i ovde crta liniju između ignorantske politike Trampa prema ovom problemu (citira njegovu reakciju na neo-naciste i dešavanja u Šarlotsvilu pre tri godine), i politike koju je on zastupao i koju će sprovoditi kada bude predsednik. Na samom početku govora suprotstavlja borbu za građanska prava u SAD i Trampa, kao da su dihotomija. Kao i virusu, i ovoj temi se vraća na nekoliko mesta u govoru, što dodatno pojačava fokus. Zbog toga sam zaključio da je provukao samo dve teme kroz govor, a ostale su bile u tragovima.

Na primer, kratko je provukao socijalistička skretanja (nesumnjivo pod uticajem sve jačih progresivaca) i nepravedni trend da bogati postaju bogatiji i da im se pomaže u tome. Takođe je pomenuo mlade ljude kao fokus njegovog mandata, ali i male biznise „mom and pop business“, koristeći i retoriku „malog čoveka“. Priču o bogatima je provukao i kroz virus, gde je naglasio da će bogati biti još bogatiji dok milioni gube poslove. Ovo je indikator da će njegova ekonomska politika biti pod značajnim uticajem progresivaca.

Ko je predsednik?

Reč “predsednik” je pomenuo skoro 30 puta, ali samo par puta govoreći o Trampu. Ključna stvar njegovog govora je da je predsednik, u stvari, on. Bajden je govorio o budućnosti, narativ je o mogućnostima i o onome što će biti i ono što se može (reči will i can među top 4 najkorišćenije). Trenutno vođstvo u svim anketama mu daje za prave da bude optimističan, ali je ovo nesumnjivo deo narativa o jedinoj opciji za SAD – pobeda Bajdena, pobeda svetlosti, ljubavi, nade i ujedinjenje Amerike.

(izvor: https://www.demconvention.com/)

Ostala zapažanja

Govor jeste bio kratak, te nije bilo previše sadržaja van ovoga što sam već izvukao. Možda je važno naglasiti da se, očekivano, jeste kratko okačio na Obaminu administraciju i njene uspehe. Takođe je, rekli bi tradicionalno, isticao porodicu – i njegovu i njegove kandidatkinje za potpredsednicu Kamale Haris. Neizostavno je imao nekoliko referenci na američku mitologiju citirajući Ustav. Rekao bih da je bilo iznenađujuće malo pomena vojske i američkog povratka u svet, iako jeste jasno naglasio tu razliku u odnosu na Trampa. Imajući u vidu njegovu karijeru, očekuje se mnogo veće angažovanje SAD u svetskim tokovima ukoliko bi on postao predsednik, ali je ovim govorom malo vremena posvetio tome. I na kraju, lično mislim da su njegovi komentari o prvoj i drugoj ženi malo bizarni, i iskreno nisam siguran da su znali šta rade kada su pisali ovaj deo govora.

Dušan Lj. Milenković