Džozef Bajden (Joseph Biden), 46. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, stupio je na dužnost pre nešto više od mesec dana. Glavna tema u prvih trideset dana njegovog mandata je svakako pandemija virusa korona, koje je obeležila i čitavu predsedničku trku prošle godine. U danima u kojima se očekuje da Sjedinjene Država dođu do cifre od 500.000 umrlih od posledica zaraze, novu administraciju očekuje prvi veliki izazov na Kapitolu.
Zakon o spasilačkom planu (American rescue plan) koji je predložio predsednik Bajden, trebalo bi da pomogne američkom društvu da prevaziđe probleme prouzrokovane pandemijom virusa korona. U ovaj zakon bi bila uključena sredstva za pomoć nezaposlenima, gladnima, vlasnicima malih biznisa, kao i dodatna sredstva za vakcine i testove za virus.
Sa obzirom da Demokratska partija ima većinu u oba doma Kongresa (Predstavničkom domu i Senatu), kao i kontrolu nad Belom Kućom, moglo bi se zaključiti da bi bez većih problema trebalo da ovaj predlog zakona „proguraju“ i time pomognu Bajdenu da ostvari prvi veći legislativni uspeh u svom mandatu. Međutim, postoje određene stavke u predlogu zakona koje bude neslaganja u okviru demokrata u Kongresu. Glavna od tih stavki je povećanje minimalne cene rada na 15 dolara po satu. Ovo povećanje bilo bi prvo takvog tipa u Sjedinjenim Državama posle 12 godina i trebalo bi da poveća platu 30 miliona Amerikanaca, kao i da milion njih izbavi iz siromaštva.
Uz to, većina tih ljudi su Afroamerikanci i smatra se da bi ovaj deo zakona pomogao da se koliko toliko umanje razlike u društvu. Ipak, nije sve tako jednostavno za demokrate. Dva člana gornjeg doma Kongresa iz ove partije, Džo Mančin (Joe Manchin), senator iz Zapadne Virdžinije i Kirsten Sinema (Kyrsten Sinema), senatorka iz Arizone, već su se usprotivili ovom delu zakona. Postavlja se pitanje ko će popustiti: umerena ili progresivna struja unutar partije, pošto je i jednima i drugima u interesu da iskoriste većinu u Kongresu u odnosu na republikance.
Sa druge strane, demokrate će teško moći da dopuste da iko od njihovih članova glasa protiv predloga zakona sa obzirom da je Republikanska partija jasno stavila do znanja svojim članovima da glasaju „protiv“ ovog predloga zakona. Njihov cilj je da čak i ako Bajden uspe da obezbedi pobedu svom zakonskom predlogu, to učini bez ijednog glasa republikanaca i tako pokažu da Bajden neće tako lako ujediniti Sjedinjene Države, kako je obećavao u predsedničkoj kampanji.
Sa obzirom da se završno glasanje o predlogu zakona u Kongresu očekuje krajem nedelje, moguće je očekivati prekorete i sa jedne i sa druge strane, ali ciljevi ostaju isti – demokrate se trude da iskoriste većinu koju imaju i omoguće da ovaj predlog zakona bude potpisan do sredine marta, a republikanci će pokušati da učine sve što je u njihovoj moći kako bi to sprečili.
Vuk Mišković
