Bela kuća se još uvek nije oglasila povodom predloga koji je, u intervjuu za CNN, u ponedeljak izneo iranski ministar spoljnih poslova Muhamed Džavad Zarif, a koji se odnosi na koordinisani povratak Irana i Sjedinjenih Američkih Država u Iranski nuklearni sporazum pod nadzorom Evropske unije. Prema ovom predlogu, Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Džosep Borel, bio bi nadležan za nadziranje mera koje bi obe zemlje sprovele u cilju osiguravanja ponovnog poštovanja odredbi sporazuma.

Jedan američki zvaničnik je izjavio da u ovom trenutku „ne postoji odbijanje“ ovog predloga od strane Bajdenove administracije. „Još uvek nismo počeli pregovarati sa Iranom, ili sa bilo kim, zato jer je naš prioritet da se konsultujemo“ sa partnerima u sporazumu i regionu, rekao je američki zvaničnik.

Poznat još kao Zajednički sveobuhvatni plan delovanja (JCPOA), Iranski nuklearni sporazum je bio zaključen 2015. godine i predstavlja jedno od glavnih spoljnopolitičkih nasleđa bivšeg predsednika Baraka Obame. Osim Irana i Sjedinjenih Američkih Država, u njegovom zaključivanju su takođe učestvovale Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Nemačka.

Tokom svoje predizborne kampanje 2015 i 2016. godine, bivši predsednik Donald Tramp je kritikovao Iranski nuklearni sporazum, nazivajući ga „najgorim sporazumom koji je ikada bio ispregovaran“. Smatrao je da je vremensko trajanje odredbi sporazuma suviše kratko i da one ne adresiraju neka druga pitanja koja se tiču Irana, poput njegovog raketnog programa i pružanja finansijske i vojne podrške proksi snagama u Libanu, Jemenu, Iraku i Siriji.

Trampova administracija je 2018. godine odlučila da napusti Iranski nuklearni sporazum i da na Iran primeni „strategiju maksimalnog pritiska“, koja je pre svega podrazumevala ekonomsku izolaciju zemlje kroz uvođenje sankcija. Ukidanje istih je bilo predviđeno Iranskim nuklearnim sporazumom u zamenu za obavezivanje Irana da će ograničiti svoj nuklearni program i da će dozvoliti međunarodnim inspektorima, u vidu Međunarodne agencije za atomsku energiju, da provere i utvrde da li Iran poštuje odredbe sporazuma.

Kao predsednički kandidat, Džozef Bajden je obećavao da će obnoviti američko učešće u Iranskom nuklearnom sporazumu, pod uslovom da Iran ponovo počne poštovati odredbe sporazuma. Iran je, s druge strane, svoj povratak u sporazum uslovio američkim povlačenjem sankcija koje je uvela Trampova administracija. Time su se Amerika i Iran našli u situaciji gde obe zemlje jedna na drugu prebacuju odgovornost za preduzimanje prvih koraka u cilju oživljavanja sporazuma. Ovaj problem bi mogao biti rešen istovremenim i koordinisanim merama kojima bi obe zemlje postepeno svoje ponašanje dovele u saglasnost sa odredbama sporazuma.

Bojan Latinović