Budućnost kosovsko-američkih odnosa nakon američkih predsedničkih izbora 2016. godine

Intervencija na Kosovu, najveća kontroverza Klintonove administracije nakon njegove afere sa Monikom Levinski, stvar je oko koje se sva tri preostala kandidata nesporno slažu – smatraju da je bila neophodna. Međutim, uzimajući u obzir trenutnu političku klimu, nameće se pitanje: kako će se kosovsko-američki odnosi dalje razvijati?

Berni Sanders je 1999. godine održao govor u Kongresu u trajanju od tri minuta tokom kojeg je strastveno opravdavao upotrebu sile na Kosovu. Video zapis govora je dostupan na vebsajtu youtube.com. U istom periodu je Hilari Klinton, tadašnja prva dama,  bila jedan od najvećih zastupnika intervencije i nezavisnosti Kosova. Donald Tramp je, s druge strane, u priličnoj meri kritikovao način na koji se Klintonova administracija nosila sa ovom situacijom. U intervjuu sa Leri Kingom na CNN-u 8. oktobra 1999. vođen je sledeći razgovor:

KING: …na primer, vaš stav o Kosovu. Da li biste uradili isto što i Klinton?

TRAMP: Pa, ja bih to uradio malo drugačije. Znam da će ovo zvučati strašno, ali pogledajte rasulo koje su napravili na Kosovu. Mislim, mi možemo da kažemo da smo izgubili mali broj ljudi. Imali smo avione koji su bacali bombe sa preko dvadeset kilometara nadmorske visine. Ali, pogledajte šta smo uradili zemlji i svim onim ljudima za čiju smrt smo odgovorni.

Mi i saveznici nismo direktno odgovorni za svaku pojedinačnu smrt jer smo bili visoko u vazduhu, u avionima. Ali, u nekom momentu je bilo neophodno poslati trupe da ne bi svako mogao da prelazi granice i tome slično, mnogi ljudi se slažu sa time. Sad, da li bi ljudi i u tom slučaju umirali? Verovatno, možda čak i više njih. Ali, bar bismo na kraju imali manji broj ubijenih. I ne bi došlo do pustošenja i strahota koje imamo danas.

Tako da, znate, nisam siguran da li oni to smatraju uspehom jer ja nikada ne bih mogao da kažem tako nešto.

KING: Ne biste?

TRAMP: Bombardovali su zemlju, itekako, bombardovali su čitavo jedno područje, ljudi su se razbežali na sve strane, niko ne zna šta se dešava a brojimo hiljade i hiljade mrtvih.

Iako Tramp nije precizirao šta bi tačno bila njegova alternativa, kako bi se nosio sa Miloševićevim režimom ili sa etničkim Albancima na Kosovu, jednu stvar je jasno istakao: ne odobrava mere koje je američka vlada tada sprovela.

Još od 1999. godine, Kosovo uživa podršku američkih predsednika, a isto važi i obratno. Džordž Buš mlađi je 19. februara 2008. godine izjavio da bi priznavanje Kosova kao nezavisne države „donelo mir regionu koji je izbrazdan ratom.“ Na drugoj strani, prema „U.S. Global leadership“ izveštaju iz 2012, 87% Kosovara odobrava američko vođstvo, što predstavlja jedan od najviših rezultata svih evropskih istraživanja. Ukoliko bi Hilari Klinton ili Berni Sanders bili izabrani za predsednika SAD-a ove godine, očekuje se da bi situacija ostala nepromenjena. Međutim, šta bi se desilo u slučaju da Donald Tramp, kandidat koji otvoreno kritikuje većinu američkih intervencija u drugim zemljama, a istovremeno smatra da muslimanima treba da bude zabranjen ulazak u SAD, pobedi na predsedničkim izborima?

Već sada je veliki broj Kosovara izrazio negodovanje prema republikanskom kandidatu, a široko je rasprostranjeno mišljenje da većina stanovnika želi da vidi Hilaru u Beloj kući od januara 2017. godine. Da li bi Trampov negativan stav prema muslimanima promenio politiku Amerike prema Kosovu i širem regionu?

Kajl Skat, novoimenovani ambasador SAD-a u Srbiji, smatra da do promene politike ne bi došlo. U svom obraćanju na Fakultetu političkih nauka prošle nedelje izjavio je da „Balkan i nije u centru pažnje predsedničkih kandidata, uzimajući u obzir sve što se dešava na Bliskom istoku i na domaćem terenu. Osnovni cilj novog predsednika, ko god to bio,  po pitanju svih zemalja Balkana će verovatno biti održavanje i ohrabrivanje dalje regionalne integracije kako bi se doprinelo održanju mira. Smatram da je najbolji put za osiguranje mira upravo dalje povezivanje Zapadnog Balkana sa Evropskom Unijom.“