Konzervativni mediji decenijama oslikavaju treći po veličini američki grad kao nacionalni epicentar nasilja i sukoba između bandi, predstavljajući političku korektnost kao kočnicu u sprovođenju stvarnih rešenja.

Sada predsednik Donald Tramp, više nego bilo koji nacionalni lider u novijoj istoriji, pokušava da, tokom izborne godine pretvori veliki liberalni grad u primer uspostavljanja zakona i reda u zemlji. Predsednikova ogromna pažnja usmerena prema Čikagu – uz obećanje da će poslati stotine saveznih agenata da suzbiju problem nasilja u gradu – pretvorila se u kampanju okupljanja njegovih pristalica

Džon Lot, (John Lott), predsednik Istraživačkog centra za prevenciju kriminala (Crime Prevention Research Center), optužio je gradsko rukovodstvo za dugogodišnji nemar manifestovan kroz „politički korektna“ ograničenja, smanjenje budžete i smanjenja broja pripadnika policije. Lot smatra da je upravo nemar gradskih čelnika doveo do niže stope presuda za ubistva i blaži tretman prema kriminalnim aktima. Takođe, naveo je da Trampove najave treba pozdraviti.

Savezna vlada poslednjih nedelja poslala je federalne agente u Portland, Albukerki, Sijetl i Čikago. U Portlandu, a u manjoj meri i u Sijetlu, prenosi list Politiko. Savezni agenti zaduženi su za podršku policiji i zaštitu saveznih zgrada, neretko hapseći demonstrante. U Portlandu su ti potezi samo dodatno rasplamsali proteste, podstaknuvši na hiljade ljudi da izađu na ulice, nehotice stvarajući nemile scene.

Liberali na to gledaju kao na spektakl Trampa i njegovih pristalica kako bi odvratili pažnju od porasta slučajeva obolelih virusom korona i nestabilne ekonomije nešto više od tri meseca od održavanja izbora. Fokus njegovih napora su gradovi – bilo Čikago ili Portland – u kojim svakako neće pobediti u novembru. Trampovi oponenti smatraju da su njegovi napori da se bori protiv nasilja je samo predstava za ostatak zemlje.

Činjenica da su tri gradonačelnika Čikaga – Ričard M. Dalej (Richard M. Daley), Ram Emanuel (Rahm Emanuel) i sada Lori Lajtfut (Lori Lightfoot) ponekad kritikovali Donalda Trampa povodom nedostatka delovanja u vezi sa kontrolom oružja, takođe je mogla razljutiti Trampa, koji je poznat po tome što ne prihvata kritike tako lako.

Tri meseca do izbora, Tramp pokušava da se približi istim belim zajednicama u predgrađu koje je Nacionalna asocijacija za oružje (National Rifle Association – NRA) fokusirala u prethodnim godinama. Sve nam to govori da su ovom slučaju su isprepletana pitanja manjinskih prava, kontrole oružja i borbe protiv širenja pandemije. Kombinacija novih i uvek aktuelnih problema u američkoj politici predstavlja posebno zanimljiv teren za suočavanje dve, nikad udaljenije partije.


Ivan Životić