Nešto manje od dve nedelje pre predsedničkih izbora, izborne ankete u visokom procentu prognoziraju pobedu demokratskog kandidata Džozefa Bajdena. Prema istraživanju koje su sproveli magazin Njujork Tajms (The New York Times) i Sijena Koledž (Siena College) kolebljive države koje su na prethodnim predsedničkim izborima podržale Trampa sada menjaju stranu.
Pre nego se osvrnemo na procente podrške dvojici kandidata potrebno je definisati pojam kolebljive (swing) države. Naime, kolebljivim državama se označavaju one države čija se podrška menja u izbornim ciklusima, a uvršćuju se u ovu kategoriju utvrđivanjem rezultata sa proteklih izbora, promenom političkih trendova u datoj zemlji, kao i promenama u populaciji i demografiji stanovništva. U istoriji američkih predsedničkih izbora kolebljive države su se pokazale ključnim za ostvarivanje pobede, a čini se da će tako biti i na ovim izborima. Upravo su pobede u kolebljivim državama donele izbornu pobedu Donaldu Trampu.
U kontekstu ovogodišnjih izbora možemo izdvojiti osam kolebljivih država, to su: Arizona, Florida, Džordžija, Mičigen, Minesota, Pensilvanija, Severna Karolina i Viskonsin. U svim državama, sem u Džordžiji, Bajden uživa blagu prednost od 4-9% zavisno od države, dok je procenat podrške u Džordžiji izjednačen na 45%. Ukoliko bi se izbori održali sutra, kolebljive države bi donele Bajdenu 111 elektorskih glasova, te ukoliko dodamo glasove iz “plavih” država koje daju 10 i više elektora poput Kalifornije, Ilinoisa, Nju Jorka, Nju Džersija, Masačusetsa i Merilenda može očekivati dodatnih 139 glasova, što ukupno iznosi 250.
Takođe, treba primetiti da se do sada tradicionalno “crvene” države polako preorijentišu ka demokratama. Prva u nizu je Ajova, gde Bajden uživa blagu prednost, a zatim i Teksas koji je do sada slovio za “republikansku izbornu tvrđavu”, te ukoliko se nastavi trend pada Trampove podrške u toj državi, Teksas više neće nositi takav epitet. U poslednjih mesec dana Trampova podrška u Teksasu je drastično opala, a naročito kod mladih i sada je prednost u odnosu na Bajdena svega 3%.
Kao što je istaknuto u uvodu, u odnosu na prethodne predsedničke izbore na kojima su sve kolebljive države, izuzev Minesote, ukazale svoju podršku Donaldu Trampu sada se situacija okrenula za 180 stepeni. Ono što je sigurno najviše uticalo na ovu promenu jeste iznenadna pandemija virusa korona koja je uhvatila nespremnu aktuelnu administraciju.
Pre svega, bolnički sistem je u velikoj meri zakazao, što je uticalo na visoku stopu smrtnosti i zaraženosti među stanovništvom. Takođe ekonomske posledice koje je epidemija prouzrokovala, administracija nije uspela uspešno da sanira, a kao kruna svega mogla bi se istaći Trampova nonšalantnost prema opasnosti virusa korona, što ga je na kraju koštalo zaraze pre tri nedelje. Time je njegov pokušaj kockarskog rizika propao te građanima ogolio jednu karakternu osobinu njihovog predsednika. Naime, građani bi posle svega mogli okarakterisati svog predsednika kao personu koja svoje uspehe ne bazira toliko na dobro pripremljenim planovima, koliko na iskušavanju sreće. Tako da lako mogu doći do zaključka kako im on ne može pružiti potrebnu sigurnost, te su onda posegli za podrškom njegovom suparniku, koji je u dva navrata bio potpredsednik u administraciji Baraka Obame, jednog od voljenijih predsednika u poslednjih 20 godina.
Bajden se nalazi u boljoj poziciji od Hilari Klinton za vreme predsedničkih izbora, jer iako je imala gotovo tri miliona više glasova od Trampa, Hilari nije imala dovoljan broj elektorskih glasova, dok je Bajden sa druge strane diversifikovao svoju kampanju na veći broj država i trudi se da ne ponovi njenu grešku. Procena stručnjaka je da u ovom trenutku može da računa na sigurnih 278 elektorskih glasova, te mu preostaje da zadrži trenutnu podršku.
Lazar Subotić
