Nakon što je predsednik Tramp pobedio na izborima 2016. godine, došlo je do velike rasprave oko uloge koju je „identitetska politika“ imala u njegovoj pobedi. Čini se da su mnogi beli glasači bez fakultetske diplome, grupa koja se pokazala ključnom za te izbore, prešli put od podrške koju su pružali Baraku Obami 2012. godine do podrške Donaldu Trampu 2016. godine. Razlog za podršku Trampu nailazili su u simpatijama prema njegovom stavu o identitetskim pitanjima, poput imigracije, nasuprot pogledima Hilari Klinton. Neki liberalni glasovi, posebno sa strane Afroamerikanaca, smatraju da je predsednik Tramp u svojoj kampanji 2016. godine uspešno „uhvatio“ rasističke stavove mnogih belih Amerikanaca, što mu je donelo glasove.
U Americi su pitanja identiteta i rase bitna, te su i predsednički kandidati uvek posebno obazrivi kada iznose svoje stavove. Čini se da rasne teme ovaj put idu na ruku demokratama i Džozefu Bajdenu, a ne republikancima. Bajden je imao prednost u odnosu na predsednika Trampa oko 6% u nacionalnim anketama u vreme kada se desilo ubistvo Džordža Flojda u Mineapolisu. Nakon nedelja koje su pratili protesti u Americi i teme rasizma koje su dominirale u nacionalnim raspravama, trenutno vođstvo Bajdena je u proseku oko 10%. Svakako da su na pad podrške predsedniku Trampu u nacionalnim anketama uticali mnogi faktori, a ponajviše pandemija virusa korona i neuspeh predsednika Trampa da merama ograniči širenje virusa korona, što pokazuje i podrška njegovom delovanju.
Politika identiteta ima svoje značajno mesto i u ovogodišnjim predsedničkim kampanjama, posebno u svetlu događaja u Mineapolisu. U svom autorskom tekstu Peri Bakon (Perry Bacon) objašnjava kako ova pitanja utiču na predsednika Trampa i demokratskog kandidata Bajdena.
Činjenica da Tramp sada ulazi u trku sa mesta predsednika, može znatno da utiče na to kakvo će biti raspoloženje birača prema njegovim stavovima. Neka istraživanja pokazuju da je javno mnjenje o glavnim pitanjima uglavnom u suprotnosti sa stavovima predsednika, što možemo zapaziti i ovog puta na temama imigracije i Obamakera. Primetno je da Amerikanci trenutno izražavaju nešto liberalniji stav o rasnim pitanjima, te postoje razmatranja da li je to možda samo anti-Trampizam ili stvarni rasni liberalizam.
Važnu ulogu imaju i Bjadenovi stavovi, koji su jasno levo od Obaminih iz 2008. godine, a i čini se levo i od stavova Hilari Klinton 2016. godine. Izričito obećavajući da će izabrati ženu za potpredsednicu i Afroamerikanku za sudiju Vrhovnog suda, Bajden je premašio Hilari Klinton i Baraka Obamu u pogledu raspodele veoma važnih državnih funkcija na osnovu pola i rase. Nakon smrtni Džordža Flojda, dok je predsednik Tramp u velikoj meri odbacivao proteste, Bajden je pozvao na „doba akcije za preokret sistemskog rasizma“.
Kako će se teme identitetske politike odraziti na ove izbore, da li će biti ključne ili će virus korona i ekonomija možda biti presudnije, ostaje nam da vidimo na predsedničkim izborima ovog novembra.
Aleksandra Baklaja
