Iza nas je druga i ujedno završna predsednička debata kandidata Republikanske i Demokratske partije – Donalda Trampa i Džozefa Bajdena – koja je održana na Univerzitetu Belmont u Nešvilu (Tenesi). Debatu je moderirala Kristen Velker, novinarka NBC, i za svoj nastup dobila veliki broj pohvala, ne dozvolivši da se debata pretvori u haotičnu raspravu punu upadica, što se dogodilo 29. septembra, pri prvom susretu pomenutih predsedničkih kandidata. Upravo je jedan od ključnih sinoćnih utisaka civilizovanija i sadržinski ispunjenija debata. Generalno, čini se da smo gledali izjednačenu debatu, u kojoj nijedan govornik nije ostvario odlučniju prednost, iako je primetno da je aktuelni predsednik Donald Tramp popravio svoj nastup u odnosu na prethodno sučeljavanje.

Ovaj tekst će se fokusirati na zanimljiv aspekt sinoćnje predsedničke debate – pregled ključnih netačnih ili neutemeljenih tvrdnji i navoda koje su Donald Tramp ili Džozef Bajden izneli. Analiza je oslonjena na istraživanje i proveru činjenica koju su vršili novinska agencija Associated Press, te The New York Times i NBC News. Donald Tramp je, sada već tradicionalno, prednjačio u širenju ili pozivanju na lažne i obmanjujuće podatke.

Najpre navodi iz prvog i najsadržajnijeg debatnog bloka – o pandemiji virusa korona: Tramp je istakao da Sjedinjene Države preokreću trend i da pandemija „odlazi“, što je lako utvrdivo kao netačno – prosek dnevnih slučajeva je u protekle dve nedelje porastao za 10 hiljada i po rečima Entonija Faučija, vodećeg epidemiologa, u toku je treći talas pandemije. Nadalje, Tramp je izneo neutemeljene izjave o tome da će vakcina protiv virusa korona stići u narednih nekoliko nedelja, kao i da se 99,9 procenata mladih ljudi i ljudi uopšte oporavi od zaraze virusom – u krajnoj liniji na dodatno pitanje voditeljke i sam istakao da ne može garantovati pomenute tvrdnje. Istraživanja pokazuju da je stopa smrtnosti, pogotovo kod starijih osoba, svakako viša.

Braneći reakciju svoje administracije na pandemiju, predsednik je dodao i da su projekcije pokazivale moguću smrt 2,2 miliona Amerikanaca, dok je do današnjeg dana preminulo oko 220.000 ljudi. U datom slučaju, Tramp se oslanja na model objavljen u martu mesecu, svesno prećutkujući dodatu ogradu kako je to moguće samo ako se ne preduzmu nikakve mere. Uz to, u aprilu mesecu su na konferenciji za medije i Donald Tramp i državni zvaničnici govorili o broju između 160.000 i 240.000 očekivanih smrtnih slučajeva. Najzad, u okviru ovog segmenta vredi pomenuti i suprotstavljene tvrdnje Bajdena i Trampa oko toga da je najveći broj slučajeva korona virusa zabeležen u tzv. republikanskim državama Srednjeg Zapada (Bajden), odnosno državama kojima upravljaju demokrate (Tramp), što prema proveri Associated Press-a ne odgovara realnosti – budući da brojke variraju i nemoguće je govoriti o pravilnostima u crvenim ili plavim saveznim državama.

Kako su pitanja zdravstvenog sistema i njegove reforme postala vrlo aktuelna u toku izborne godine, kandidati su se dotakli i te teme. Predsednik Tramp je optužio Džoa Bajdena da njegov plan u pogledu zdravstvene nege vodi do toga da 180 miliona ljudi, koji imaju privatno zdravstveno osiguranje, to izgube, budući da, prema Trampovim, sada već konstantim navodima, Bajden planira okončanje istog. Ipak, suština Bajdenovog plana se sastoji u proširenju Zakona o pristupačnoj nezi – tzv. Obamakera kroz javnu opciju, dok su eventualno ukidanje privatnog zdravstvenog osiguranja zagovarali pojedini članovi Demokratske partije (npr. Berni Sanders) koji zastupaju „Medicare for All“. Slično ovome, Tramp je okarakterizovao (pokušavši da diskredituje) Kamalu Heris kao liberalniju (što bi u američkom političkom rečniku značilo levlje orjentisanu) na polju zdravstvene zaštite čak i od Bernija Sandersa, iako (barem) prema njenom zvanično objavljenom planu se ona zalaže za nešto između Obamakera i „Medicare for All“.

Lažnih i neosnovanih opaski oba kandidata nije manjkalo i u vrlo žustrom segmentu o ekonomiji. Donald Tramp u svojoj kampanji ističe kao jedan od glavnih aduta ekonomiju (ankete takođe govore da mu značajan procenat građanja veruje u pogledu vođenja ekonomije), a tokom sinoćnje debate je istakao da su SAD uspele da u istorijski rekordnom roku povrate/stvore 11 miliona poslova. Međutim, iako je neosporno da se radi o brzom oporavku, iza toga se krije podatak da je najveći broj tih ljudi bio na privremenim odmorima ili van posla usled zatvaranja (lockdown) u prolećnim mesecima 2020. godine i da su se nakon ponovnog pokretanja vratili na svoja radna mesta, što u krajnjem nije rezultat ekonomske politike administracije.

Takođe, Tramp je pokušao da pažnju uperi na predložene politike demokratskog kandidata, ističući da su njegove ideje ukidanje poreskih olakšica i povećanje poreza svim građanima, a sa druge strane uvećavanje minimalne zarade na 15$, što bi po Trampovim rečima vodilo do otpuštanja značajnog broja ljudi u sferi malog biznisa. U prvom slučaju je reč o očiglednom spinu, jer je Bajden više puta izjavljivao da će biti oporezovani ljudi sa najvišim prihodima i korporacije, dok porezi neće biti povećani onima koji zarađuju ispod 400.000%. Drugoj tvrdnji se suprotstavljaju ekonomske studije (od kojih poslednja iz 2019. godine) koje ukazuju da nije bilo negativnih efekata povećanja minimalne zarade u pojedinim saveznim državama.

Sa druge strane, demokratski kandidat je neosnovano optužio Donalda Trampa da je trgovinski rat sa Kinom i dodatno oporezovanje kineskih proizvoda uticalo na povećanje trgovinskog deficita SAD prema Kini. Ipak, zvanični državni podaci ukazuju da su Sjedinjene Države tokom mandata Donalda Trampa, pogotovo 2018. i 2019. godine, umanjile u značajnijoj meri svoj spoljnotrgovinski deficit (što je i bilo jedno od predizbornih obećanja 2016. godine).

Izuzetno zanimljiv je i blok posvećen odnosu prema manjinskim zajednicama, pre svega Afroamerikancima. Ovde se pre svega ističe, sada već čuvena i ranije spominjana izjava Donalda Trampa, koju je sinoć ponovio – da je on uradio najviše za Afroamerikance od svih američkih predsednika sa izuzetkom Abrahama Linkolna. Iako i laicima izjava deluje neverovatno, radi preciznijih podataka trebalo bi pomenuti i studiju iz 2017. godine koja je rangirala predsednike prema njihovom doprinosu poboljšanja položaja crnačkog stanovništva. Na vrhu se nalazi Lindon Džonson, pre svega usled donošenja Akta o građanskim i Akta o biračkim pravima u vreme njegovog mandata, a autori studije su istakli da bi se aktelni predsednik mogao naći na samom dnu.

Takođe, Trampova tvrdnja da je program o „zonama mogućnosti“ (kojima se stvaraju poreske olakšice za one koji investiraju u tzv. zajednice u nevolji) iz 2017. godine jedan od najuspešnijih programa koji je najviše koristi doneo Hispanoamerikancima i Afroamerikancima, ostaje upitna, jer prosto nisu dostupni podaci koji bi potkrepili tvrdnje o porastu prihoda i bogatstva tih zajednica. Najzad, u okviru segmenta važno je i razjasniti da Trampova diskvalifikacija kako je Bajden prilikom promovisanja i usvajanja Krivičnog zakona iz 1994. godine (koji je kasnije doveo do hapšenja zaista velikog broja Afroamerikanaca) koristio pogrdni izraz „superpredatori“ za crnačko stanovništvo nije tačna. U zapisnicima sa sednica Senata ili Pravosudnog komiteta Senata, kojim je Bajden predsedavao u tom periodu, se ne može pronaći potvrda da su izrečene ovakve kvalifikacije.

Na kraju, treba reći i da se nekadašnji potpredsednik našao u „nebranom grožđu“ kada je naveo da nikada nije zagovarao ukidanje frekinga. Štaviše, tražio je od Donalda Trampa da objavi snimak gde navodi tako nešto. Naravno, s obzirom da je Bajden u nekoliko navrata tokom marta i aprila tekuće godine navodio da želi da eliminiše proces frekinga (što zaista može dovesti do gubitka velikog broja radnih mesta), aktuelni predsednik je hitro reagovao nakon debate i posebnom videu objavio dokaze da su Bajden i Harisova zaista iznosili takve tvrdnje.

Da li će pomenute tvrdnje (za koje se naknadno ispostavilo da su netačne ili neosnovane) demokratskog i republikanskog predsedničkog kandidata dopreti do birača i kakav je okvirni stav američkog biračkog tela o sinoćnjem duelu videćemo iz anketa u narednim danima, dok će konačan sud dati na izborima 3. novembra.

Igor Mirosavljević