Establišment, Hilari Klinton i reka Trebija

Svako društvo ima svoje tabue. Politička utakmica, kao polje delovanja u društvu, takođe ima svoje tabue, koji su doduše fluidniji nego opšti tabui. U trci za američkog predsednika ove godine tabu je biti deo establišmenta.

Establišment, kao reč gotovo da je poprimila magijske kvalitete. Kao „dabogda“, kletva kojom su paganski Srbi prizivali srdžbu Dažboga i usmjeravali je na svoje neprijatelje, „establišment“ se isto čini kao kletva kojom obarate rejting vašem protivniku. Meta ove kletve ponajviše je svakako Hilari Klinton. Prva dama dva mandata, senatorka i državni sekretar, ako je iko dio establišmenta onda to svakako jeste Hilari Klinton. Berni i Tramp, svaki na svoj način, napadaju Hilari Klinton kao dio omraženog establišmenta. Kako je došlo do ovoga da godine iskustva u unutrašnjoj i spoljnoj politici postanu teret koji umanjuje šanse za pobedu?

Politička elita je gotovo po pravilu otuđena od ostatka stanovništva. Demokratija je naizgled približala vladaoca i građane (cinici bi rekli podanike), no ipak socijalna distanca je i dalje prisutna. Ova otuđenost naroda i elite, širom Zapada bila je prihvatljiva sve do sudbonosne 2008. godine. Životni standard, sigurnost pa i slobode građane pogoršavale su se, dok je „establišment“ naizgled ostao netaknut. Za finansijski kolaps niko od bankara još uvek nije odgovarao. General Patreus , komdant američkih trupa u Avganistanu i kasnije diretkor CIA-e, je bio u vanbračnoj aferi sa Paulom Brodvej, kojoj je prosleđivao povjerljive podatke od nacionalnog značaja. Osuđen je na uslovno dve godine i 100 000 dolara novčane kazne.Trenutno, protiv jednog od kandidata za predsedničke izbore vodi se istraga FBI-a, čiji će epilog kako se čini biti povoljan za gospođu Klinton. Sa druge strane Bredli (sada Čelsi) Mening dobio/la je 35 godina zatvora. Po mišljenu nekih pripadnika establišmenta Evard Snovden zaslužuje i smrtnu kaznu. Ovi mnogi drugi primeri odaju utisak da ne samo da je establišment otuđen od naroda, nego da za establišment važe druga pravila.

Tramp i Sanders su napipali puls naroda i iskoristili nabujalu srdžbu protiv establišment u Vašingtonu kako bi podigli svoju političku popularnost. Za sada ova strategija daje dobre rezultate. Hilari Klinton, kao njihov rival, pripadnik političke elite i meta kletve zvane „establišment“ odlučila je da zakorači na teren svojih protivnika. U vojnoj strategiji i taktici nije preporučljivo prihvatiti borbu na nepoznatom terenu i po protivnikovim pravilima. Takvu grešku je načinio konzul Tiberije Sempronije Longije na reci Trebiji kao i Kserks u čuvenoj Bitci kod Termopila. Nisu iskoristili svoje prednosti i preuzeli su borbu na protivničkom terenu. Da li Hilari pravi sličnu grešku?

U toku debate sa Bernijem Sandersom, kada ju je senator iz Vermonta prozvao da je kandidat establišmenta, Hilari Klinton je odgovorila da ona nije kandidat establišmenta. Čak štaviše, tvrdila je u kasnijim intervjuima da nije iskusni političar, kao njen muž ili predsednik Obama. Osnova za ovu tvrdnju jeste njen rod. S obzirom da je ona prva žena kandidat za predsednika, samim time sledi da ona nije pripadnik establišment. Ako pretpostavimo da su SAD jedna patrijarhalna kultura, gde je ženama uskraćen bilo kakav bitniji uticaj na politički proces, komentar Hilar Klinton bio bi na mestu. No ta pretpostavka ne stoji. Meldin Olbrajt, Elizabet Voren, Sara Pejlin, Karli Fiorina, Džil Stajn, Kondoliza Rajs, Samanta Pauer, Hilari Klinton i mnogi drugi pokazuju da ja američki politički sistem otvoren za žene. Određena doza diskriminacije svakako postoji, ali nije toliko drastična da bi se na njoj legitmisao nečiji položaj autsajdera. Već je bilo reči od bogatom političkom iskustvu Hilari Klinton. Da pogledamo njene protivnike.

Donald Tramp je multimilioner (ili milajrder), do skoro registrovani demokrata, donator u političkim utakmicima, preduzetnik i zvezda rialiti televizije. Tramp jeste gravitirao oko centra moći, mada ne možemo baš reći da je u srcu establišmenta američke politike kao braća Koh (Koch)ili Džordž Soroš, u donatorskom smislu. Politički, Donald Tramp nikada nije imao ni jednu značajnu funkciju. Berni Sanders u politici je duže od Hilari Klinton. Od gradonačelnika Burlingtona, preko senatora do kandidata za predsednika, Bernijev politički vek dug je skoro četiri decenije. Ako apstrahujemo vreme Hilari Klinton kao prve dame, što nije izborna pa ni politička funkcija, Berni Sanders je možda i iskusniji političar. No Sanders nije bio dio partijske strukture. Sve do ovih izbora on je bio registrovan kao nezavistan (Independent). Što se identitetske strane tiče, kao Jevrejin iz Bruklina, iz radničke porodice, Sanders svakako odskače od većine ostalih političara, hrišćana i pripadnika više srednje klase. Nadalje, Sanders je bio aktivan u pokretu za građanska prava, pokazao se kao dosledni progresivac (osim po pitanju oružja) unazad decenijama, kada to nije bilo tako popularno kao danas. Možemo slobodno reći da je Sanders imao radikalno leve stavove i prije samog Okupaj Volstrit pokreta. On je pronašao njih kao politički pokret a oni njega kao svoga lidera, otelotvorenje autsajderskih ideja. Sve u svemu oba kandidata imaju daleko legitimniji autsajderski kredibilitet od same Hilari Klinton.

Upravo zbog prirode njenih protivnika, svaka pokušaj Hilari Klinton da se predstavi kao autsajder brzo pada u vodu. Tramp je prozvao Hilari Klinton da „igra na kartu žene“. Gloria Stajnam i Medlin Olbrajt su prozivale mlade žene koje podržavaju Bernija Sandersa. Stajnam je objasnila da je motivacija devojaka da podržavaju Bernija vezana za to jer one „traže momke, a momci su kod Bernija“. Medlin Olbrajt je sa druge strane izjavila da „postoji posebno mesto u paklu za žene koje se ne brinu jedne o drugima“.  Pokušaji Hilari Klinton da se prikaže kao autsajder i da privuče podršku, uslovno rečeno autsajderskih grupa, izgledaju gotovo ucenjivački, kao u gornjem primeru ili pak izgledaju jednostavno neiskreno i pomalo smešno. Da li postoji drugi način? Da li postoji drugačija strategija?

Sada se opet vraćamo na Tiberija Sempronija Longija i Bitku kod Trebije. Longije je naseo na provokacije Hanibalovih čarkaša, poveo svoje neispavane, tek probuđene i gladne legionare, po snegu i hladnoći preko reke Trebije, na drugu stranu u sukob sa neprijateljem. Hanibalove trupe čekale su u zasjedi. Bili su odmorni, ispavani, uhranjeni, pripiti i namazani maslinovim uljem, što im je olakšalo prelazak reke i činilo ih otpornijim na hladnoću. Rimski leginari, u metalnom oklopu, neispavani i neuhranjeni, kada su prešli na drugu stranu reke jednostavno nisu mogli da se kreću. Hanibal je opkolio i uništio rimsku vojsku, koja niti je mogla, niti je znala da se bori efikasno pod takvim uslovima. Nastradalo je 32 000 Rimljana.Tiberije Sempronije Longije se izvukao sa 10 000 pešadinaca.

Hilari Klinton prelazi svoju Trebiju. Želi da pređe na drugu stranu, stranu autsajdera. No to nije nužno najbolja taktika. Longije je mogao da utvrdi svoju poziciju, da ometa snabdevanje neprijatelja, da čeka, da se brani sa svoje strane reke gde je imao prednost. On to nije uradio. Hilari Klinton ima svoje prednosti i može da koristi prednost svog terena. Zamislite jedan ovakav hipotetički odgovor na kletvu „establišmenta“ upućenu Hilari Klinton, od recimo Donalda Trampa:

„Da gospodine Tramp ja jesam dio establišment. Prekaljeni i iskusni političari, kao i njihovi savetnici, pripadnici establišmenta, učinilu su ovu zemlju velikom. Teodor Ruzvelt, Ričard Nikson, Zbignjev Bžežinski, Henri Kisindžer i drugi doveli su nas do pozicije jedine svetske super sile. Moj muž i ja, kao i drugi pripadnici establišmenta očuvali smo SAD na toj poziciji uprkos brojnim izazovima. Ja sam sedila u Ovalnoj kancelariji kada je ubijen Osama Bin Laden. Ja sam pregovarala sa mnogobrojnim svetskim liderima i pravila dobre poslove za našu naciju. Za to vreme, vi ste gospodine Tramp lečili svoje komplekse i frustracije na mladim takmičarima na vašem rialiti programu „Šegrt“ (Apprentice), bankrotirali više puta, uvozili supruge iz Istočne Evrope i ilegalne radnike iz Poljske da grade vaše kule. Da gospodine Tramp ja sam iskusni političar, pripadnik establišmenta, a vi ste jedan šarlatan koji ne zaslužuje da vodi ovu veliku zemlju i koji nije sposoban da je učini velikom. Amerika je već velika i zbog ljudi kao što sam ja ona će takva i ostati.“

Kada se u autorskim tekstovima kaže da je neko „prešao Rubikon“, znači da je prešao u nepoznat teren, radi nešto van ustaljenih normi svog društva, nakon čega nema povratka nazad. Cezar je prešao Rubikon sa svojim legionarim, naoružan i krenuo ka Rimu. Ovo je bio akt veleizdaje, jer pravo na komandovanje trupama prestaje kod Rubikona. No Trebija se zaboravlja i u slučaju Hilari Klinton je relevantnija reka od Rubikona. Ako je pređe (metaforički) rizikuje da bude okružena i poražena kao Sempronije Longije. Ako pak odluči da ostane na svojoj strani, utvrdi položaj, ojača odbranu i preduzme oprezne napade, pobeda je skoro izvesna. Da li će ikada Hilari Klinton odgovoriti Trampu na način naveden gore? Da li će pak prihvatiti boj na na neprijateljskom terenu pod nepovoljnim uslovima? Da li je Hilari Klinton prešla Trebiju? Po mom mišljenju jeste. Ako je briljantniji političar, nego što je Longije bio general, možda i pobedi. Ako pak nije, čeka je sudba Longija i njegovih generala. Poraz.