Nasilni sukobi, neprekidni vazdušni napadi, kolera i beskrajni građanski rat, realnost je koja Jemen pogađa pola decenije unazad. Sa preko 20 miliona ljudi kojima je potrebna pomoć, nekada zemlja izuzetne lepote, danas je poprište najveće humanitarne katastrofe na svetu.

Od 2015. godine, Jemen je središte brutalnih sukoba između vladinih snaga i pobunjenih Huta u kojima civili plaćaju najveću cenu. Sukob je počeo pošto su pobunjenici svrgli s vlasti jemenskog predsednika Hadija (Abd-Rabbu Mansour Hadi). I jedna i druga strana u sukobu imaju izuzetno moćne igrače za saveznike – koalicija predvođena Saudijskom Arabijom pruža podršku predsedniku, dok je Iran na strani Huta. Pod mandatom dvojice Bajdenovih prethodnika na mestu predsednika, SAD su podržavale koaliciju predvođenu Saudijskom Arabijom protiv hutskih pobunjenika. Bombardovane su bolnice, škole, vrtići, stambene zgrade, verski objekti, gotovo bez limita. Prema podacima Ujedinjenih nacija, procenjuje se da je pomoć i zaštita potrebna za oko 24 miliona ljudi. Za četiri godine sukoba stradalo je i povređeno oko 17.700 civila, dok je 3,3 miliona ljudi raseljeno. Aktivista za ljudska prava Hamid al-Rafik (Hamid al-Rafiq) navodi da je više od 7.500 dece ubijeno u ciljanim napadima.

Dakle, bez obzira na to ko se nalazio u Beloj kući, američka podrška saudijskoj koaliciji kroz obaveštajne podatke, vojne savete, logističku podršku i prodaju oružja je nastavljena, iako su neretko mete napada bili upravo civili i civilni objekti. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija za 2015. godinu, upotreba dronova od strane Obamine administracije ubila je više civila u Jemenu nego što je to učinila Al Kaida. Ni predsednik Tramp nije bio ništa blaži, ističući značaj saudijske kupovine oružja po američku ekonomiju, čak i nakon što je 2018. godine vazdušnim napadom ubijeno 40 učenika uzrasta od 6 do 11 godina.

Prošlog meseca Majk Pompeo objavio je da će Huti biti proglašeni za terorističku organizaciju, uprkos upozorenjima koja su stigla od humanitarnih organizacija da bi takva odluka mogla da spreči dostavu hrane koja je preko potrebna milionima ljudi.

Skoro šest godina od početka sukoba, novi američki predsednik Džozef Bajden doneo je odluku da Sjedinjene Države prekinu s pružanjem podrške „ofanzivnim operacijama“ koje sprovodi saudijska koalicija, označavajući ovakav potez kao obnavljanje američkog naglaska na diplomatiji, demokratiji i ljudskim pravima. „Ovaj rat se mora završiti“ rekao je Bajden u svojoj prvoj poseti Stejt Departmentu, navodeći da je sukob stvorio „humanitarnu i stratešku katastrofu“.

Iako su mnogi pozdravili ovu odluku, drugi smatraju da je došla suviše kasno i da će teško postići značajniji efekat, ocenivši je kao više simboličnu. „Čak i da se odloži oružje, u Jemenu danas postoje duboko ukorenjeni sukobi, nezadovoljstva, napetosti i podele i više od 30 frontova oružanih borbi između različitih frakcija“, ističe se u izveštaju Human Rights Watch.

Mnogo toga je i ostalo nejasno iz gorepomenute Bajdenove izjave, naročito ako se uzme u obzir da je istakao da će SAD nastaviti da pomažu Saudijskoj Arabiji u odbrani od „napada spolja“, kao deo održavanja ključnih bezbednosnih, antiteroristiških i vojnih veza sa ovom bliskoistočnom državom.

Nema sumnje da će put ka uspostavljanju mira biti izuzetno dug i težak. Snage koje podržavaju međunarodno priznatu vladu, a koju su Saudijci pokušali obnove da, su prilično nestabilne i čini se da ne dele mnogo toga zajedničkog, osim mržnje prema Hutima. S druge strane, javlja se i pitanje kako okončati hutsku kontrolu Sane, koji su uspeli da uspostave sopstvenu administraciju i da, između ostalog, naplaćuju porez na pomoć i drugu robu koja dolazi kako bi se finansirali. Grupa dobija i vojnu i političku podršku Irana i koristi svoju kontrolu nad severom zemlje kako bi vodili rat protiv Saudijske Arabije, dok su opet mete neselektivno ispaljenih projektila često civili. Mreže ratnih profitera koji imaju sopstvene naoružane frakcije mogu predstavljati dodatno opterećenje ka uspostavljanju mira ukoliko budu smatrali da im mir može biti „loš za posao“.

Stoga, biće naročito zahtevno pronaći kompromis koji bi bio zadovoljavajući za strane u sukobu, s obzirom da je dugotrajni rat ostavio Jemen duboko podeljen na način koji bi mogao osujetiti i najpožrtvovanije napore za rešavanje sukoba i stvaranje mira. Ipak, odluka da se poništi proglašenje jemenskih Huta za terorističku organizaciju može biti dobar početak.

Na kraju, jasno je da, uprkos tome što ove sadašnje odluke Sjedinjenih Država ne rešavaju višegodišnji sukob, one mogu biti značajne. Opet, zavisno od daljih koraka. Ukoliko zaista teži povratku demokratiji, diplomatiji i ljudskim pravima, Bajdenova administracija bi trebalo da preduzme sveobuhvatniji pristup rešavanju problema, jer nije dovoljno samo zaustaviti nasilje, već omogućiti oporavak države uništene ratom. Povlačeći sebe iz sukoba, SAD mogu upotrebiti svoje diplomatske kapacitete i, u krajnjoj liniji, preuzeti ulogu posrednika u rešavanju sukoba, s obzirom da mogu izvršiti dovoljan uticaj strane da sednu za pregovarački sto. Na taj način, Sjedinjene Države bi pokazale da njihove odluke nisu simbolične, već da preuzimaju odgovornost za makar indirektno učešće u stvaranju najveće svetske humanitarne katastrofe.

Ivana Janković