Ohajo je država Srednjeg zapada ili, kako ga Amerikanci zovu, Midvesta koja donosi 18 elektorskih glasova i ima neverovatnu simboličku važnost kao Bellwhether State za predsedničke izbore. Ta simbolička važnost je naročito važna za republikance, s obzirom da se nikada nije dogodilo da republikanski kandidat pobedi na predsedničkim izborima, a da izgubi u Ohaju! Pored toga, birači u Ohaju su od 1964. do danas bez greške davali većinu glasova kandidatu koji je pobeđivao na izborima i to je trenutno najduži niz od svih američkih saveznih država. Tek se nekoliko puta desilo da u Ohaju pobedi kandidat koji na kraju izgubi predsedničke izbore. Od Građanskog rata (1861-1865) do danas gubitnički kandidati su pobedili u Ohaju samo 4 puta: Ričard Nikson 1960. (izgubio od Džona Kenedija), Tomas Djui (Thomas Dewey) 1944. (izgubio od Frenklina Ruzvelta), Bendžamin Herison 1892. i Džejms Blejn 1884. (obojica gubili od Grovera Klivlenda koji, uprkos prezimenu, nije bio iz Ohaja). Navedeni podaci upućuju da je u poslednjih 39 predsedničkih izbora pobednički kandidat pobeđivao u Ohaju čak 35 puta.

Još 2006. godine Ekonomist (The Economist) je komentarišući tadašnju situaciju u Ohaju pisao da „oni koji proučavaju američku politiku nemaju mikrokosmos koji bi im pomogao da razumeju zemlju od 300 miliona ljudi, ali ipak imaju Ohajo“. Kao razlog za to navedeno je da ovo „parče Midvesta sadrži deo svega što je američko – delom Severoistok, delom Jug, delom urban, delom ruralan, delom teško siromaštvo, a delom brzorastuća predgrađa“. Iako je članak pisan pre skoro deceniju i po, ovi faktori i dalje oblikuju politiku u Ohaju i sigurno je da će i na ovim predsedničkim izborima imati ogroman značaj i za Donalda Trampa i za Džoa Bajdena.

Kratak pogled prema istoriji

Ohajo je primljen u Uniju kao prva država u regionu Srednjeg zapada i ukupno 17. savezna država 1. marta 1803. kada je odvojen od tadašnje Severozapadne teritorije iz koje su kasnije nastale i druge države oko Velikih jezera. U iscrtavanju severne granice je došlo do nekih nejasnoća, tako da su usled toga Mičigen i Ohajo tokom 1835. i 1836. bili u nekoj vrsti „rata“ zbog tankog pojasa oko grada Tolida (Toledo) koji je bio značajan zbog reke Mami (Maumee) kojom je trebalo da ide rečni put od Nju Orleansa sve do Njujorka. Ovaj „rat“, iako bez žrtava, ipak je naterao predsednika Endrjua Džeksona da pošalje federalne agente da reše problem i Tolido je pripao Ohaju.

S obzirom na važnost rečnih puteva u to vreme, posedovanje pojasa Tolida je donelo veliku prednost za ekonomiju Ohaja u prvih nekoliko decenija, ali je širenjem železnice u drugoj polovini 19. veka rečni put izgubio na važnosti. Ipak, ekonomija Ohaja je ostala jaka tokom industrijalizacije i izgradnje železnice. Ohajo je bio vrlo važna država i tokom Građanskog rata tokom kojeg je dao najviše vojnika po glavi stanovnika, a među njima i trojicu glavnih vojskovođa – Julisisa Granta, Vilijama Šermana i Filipa Šeridana. Posle rata je ekonomija Ohaja nastavila da raste zahvaljujući daljoj industrijalizaciji i, pre svega, „naftnoj groznici Ohaja“ (Ohio Oil Rush) krajem 19. veka. Jedan od ljudi koji je tada stvorio bogatstvo zahvaljujući nafti bio je i prvi svetski milijarder i jedan od najbogatijih ljudi u istoriji, Džon D. Rokfeler, koji je upravo u Klivlendu (nazivanom i naftna prestonica sveta u to vreme) 1870. osnovao Standard Oil, naftnu kompaniju čije naslednice i danas kontrolišu ogroman deo tržišta nafte.

Ekonomski rast se nastavio i tokom 20. veka, a Ohajo je bio u top 5 najvećih država po broju stanovnika od sredine 19. pa sve do 70-ih godina 20. veka i bio jedna od država sa najvećim brojem elektorskih glasova u to vreme, zajedno sa Njujorkom, Pensilvanijom, Ilinoisom i, kasnije, Kalifornijom. Međutim, od tada počinje opadanje poslova u oblasti proizvodnje, pre svega zbog automatizacije, opadanja industrije uglja i čelika u SAD i premeštanja poslova u industriji u druge zemlje sa jeftinijom radnom snagom. Navedeni faktori su doveli do toga da Ohajo, zajedno sa ostatkom država u regionu Velikih jezera nekada znanih kao Proizvodni pojas (Manufacturing Belt), postane deo tzv. Pojasa rđe (Rust Belt), nazvanog tako upravo zbog deindustrijalizacije i ekonomskog opadanja.

Uprkos opadanju, Ohajo je i dalje velika država, 7. po broju stanovnika (oko 11,7 miliona što predstavlja neznatno uvećanje u odnosu na poslednji popis iz 2010.) i sa 18 elektorskih glasova (što bi moglo da bude smanjeno na 17 za izbore 2024. nakon ovogodišnjeg popisa). Pored politike, Ohajo je poznat i kao rodna država jednog od najboljih košarkaša današnjice, Lebrona Džejmsa, Kući slavnih Rok ’n Rola u Klivlendu, teniskom turniru u Sinsinatiju, kao i jednom od najpoznatijih koledž programa američkog fudbala, Univerzitetu Ohajo Stejt. Inače, reč je o univerzitetu koji sa Univerzitetom Mičigen već više od 100 godina gaji po mnogima jedno od najvećih rivalstava u američkom sportu. Ljudima na ovom prostoru je poznat i grad Dejton, gde je 1995. potpisano primirje kojim je okončan Rat u Bosni i Hercegovini.

Značajne političke ličnosti iz Ohaja

Pored sve simbolike vezane za izbore, Ohajo je dao i veliki broj američkih predsednika. Njih čak 7 je rođeno u Ohaju i još jedan – Vilijam Henri Herison – je svoju političku karijeru gradio kao senator iz Ohaja, iako je bio rođen u Virdžiniji, državi koja je uz Ohajo ujedno i dala najviše predsednika (Ohajo i Virdžinija nose nadimak „majki američkih predsednika“). Herison je bio i prvi predsednik iz Ohaja, ali je njegov mandat trajao tek 31 dan, od 4. marta do 4. aprila 1841. kada je preminuo zbog upale pluća. Nakon njega predsednici koji su potekli iz Ohaja bili su Julisis Grant (1869-1877), Raderford Hejz (Rutherford Hayes, 1877-1881), Džejms Garfild (od marta do septembra 1881. kada je stradao posle atentata), Bendžamin Herison (1889-1893, unuk Vilijama Henrija Herisona), Vilijam Mekinli (1897- septembar 1901, stradao u atentatu), Vilijam Hauard Taft (1909-1913) i Voren Harding (1921-1923, umro od srčanog udara). Svi su bili republikanci, mada su izbori 1920. bili naročito interesantni jer je i Hardingov demokratski protivnik, Džejms Koks, bio guverner Ohaja, dok je Harding obavljao funkciju senatora. Nakon ovog kratkog perioda (1840-1920) u kome je izabran veliki broj predsednika poreklom iz Ohaja, koji uglavnom nisu imali preterano srećnu sudbinu nakon izbora, do danas više nije izabran nijedan predsednički kandidat iz ove države.

Vilijam Hauard Taft je bio i jedini građanin SAD koji je obavljao funkcije predsednika i glavnog sudije Vrhovnog suda SAD (1921-1930). Istu funkciju, glavnog sudije Vrhovnog suda, obavljala su još dva njegova zemljaka iz Ohaja, Salmon Čejs i Morison Vejt. Taft je takođe osnovao i uglednu političku familiju koja je uključivala nekoliko guvernera, kongresmena i senatora od kojih je svakako najvažniji bivši lider republikanaca u Senatu, njegov sin, Robert Taft (senator 1939-1953), poznat po svojim konzervativnim stavovima i protivljenju Ruzveltovom „Nju Dilu“. Od značajnijih političara iz Ohaja u poslednje vreme izdvajaju se Džon Bemer (John Boehmer), bivši spiker Predstavničkog doma Kongresa (2011-2015), i Džon Kejsik, bivši guverner Ohaja (2011-2019), umereni republikanac i kandidat na unutarstranačkim izborima 2016. za koga je nedavno najavljeno da bi mogao da govori na ovogodišnjoj Demokratskoj nacionalnoj konvenciji i podrži Bajdena.

Ohajo danas

Ohajo u ovom trenutku uopšte ne deluje kao neizvesna država kada se pogleda ko drži glavne političke pozicije. Guverner Majk Divajn je republikanac, u Predstavničkom domu delegaciju čini 12 republikanaca i četvoro demokrata, u oba doma Generalne skupštine Ohaja republikanci imaju većinu, a senatori su republikanac Rob Portman i demokrata Šerod Braun. Tokom kampanje 2016. ni Portman ni guverner Kejsik nisu dali podršku Trampu, a ni sadašnji guverner Divajn nije bio preterano optimističan. Ipak, Republikanska nacionalna konvencija 2016. je održana u Klivlendu, a Donald Tramp je pobedio na izborima sa izuzetno ubedljivih 347.000 glasova razlike. Najubedljivije još od 1988. godine.

Tokom predsedničkog mandata, Tramp je uspostavio dobar odnos sa članovima Kongresa iz Ohaja, pre svih sa kongresmenom Džimom Džordanom, jednim od njegovih najlojalnijih saveznika. Takođe, i senator Portman je poboljšao svoj odnos sa predsednikom glasajući u Senatu u 91% slučajeva u skladu sa Trampovim predlozima, a u februaru je najavio i podršku Trampovom reizboru. Sa druge strane, guverner Divajn, jedan od uspešnijih guvernera u borbi sa COVID-19, nije još dao svoju podršku Trampu i izrazio je neslaganje s njim po nekim pitanjima.

Ove godine se u Ohaju ne vodi trka za Senat niti za guvernersko mesto tako da će fokus biti na predsedničkim izborima. Očekivalo se da je Ohajo prešao na stranu republikanaca zahvaljujući Trampovoj ubedljivoj pobedi 2016. uz obećanja o povratku industrije uglja i čelika. Ta obećanja nisu u potpunosti ispunjena iako je stopa nezaposlenosti smanjena na 4,1% pre pandemije. U aprilu i maju je zbog pandemije nezaposlenost znatno povećana, ali je tokom juna svedena na relativno prihvatljivih 10,9%. Ipak, danas tek oko 40% glasača u Ohaju odobrava Trampovo upravljanje pandemijom.

Trenutne ankete ovu državu označavaju kao izjednačenu (ankete RealClearPolitics daju malu prednost Bajdenu, dok najnovija istraživanja sajta FiveThirtyEight ipak daju prednost Trampu). Razloge za opadanje republikanaca, kako navodi Njujork Tajms, treba tražiti u predgrađima koja sve više podržavaju demokrate, naročito bogatija predgrađa velikih gradova koja su ranije bila uz republikance. Primera radi, uprkos pobedi, Tramp je prvi republikanac od 1876. koji je dobio Ohajo, ali ne i okrug Hamilton sa gradom Sinsinatijem i predgrađima. Demokrate su i tokom izbora 2018. uspele da se probiju i osvoje mesta u nekim bogatijim predgrađima Kolambusa i Klivlenda čije visoko obrazovano belo stanovništvo više nije toliko odano republikancima. Tramp je na kampanju u Ohaju uložio oko 18 miliona dolara, najviše posle Floride dok Bajdenova strategija još uvek nije jasna pošto iz njegove kampanje poručuju da je cilj da se stigne do 270 elektorskih glasova, bez specifičnog naglaska na Ohajo. Kakvu god strategiju Bajden ima, izbori će pre svega biti referendum o Trampu i njegovim obećanjima razočaranim radnicima u ovoj državi i biće zanimljivo videti da li će Ohajo trenutnom predsedniku ovaj put biti „majka ili maćeha“.


Nikola Milinković