Nakon višednevnog brojanja pristiglih glasova, američki mediji u petak su projektovali Bajdenovu pobedu u Pensilvaniji, koja je ujedno označila trijumf kandidata Demokratske partije nad Donaldom Trampom, sudeći po tome da je magična cifra od 270 elektorskih glasova nadmašena.
Ne ulazeći u debate o tome da li je krajnji ishod ovogodišnjih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama odlučen, jesu li mediji nadležni da proglase pobedu nekog od kandidata, te da li će, kada i gde doći do ponovnog prebrojavanja glasova, ovi izbori sa svim svojim izazovima i rekordnom izlaznošću otkrili su neke nove trendove. Istovremeno su i potcrtali pojedine razlike koje postoje u biračkom telu jedne, odnosno druge partije.
Izlazne ankete, metodologija prikupljanja podataka
Izlazne ankete objedinjavaju stavove birača prikupljane nakon čina glasanja (ukoliko se prikupljaju na biračkom mestu i u izbornom danu), odnosno anketiranje telefonskim putem za glasače koji su svoje listiće predali ranije.
Anketom koja je predmet ove analize, a koju je sproveo Edison Research (pristupljeno 8.11.2020), obuhvaćeno je blizu 8000 ljudi na 115 biračkih mesta na sam dan izbora, kao i oko 5000 telefonskih upitnika za građane koji su se opredelili da ranije izađu na glasanje. Margina greške iznosi ± 2%.
Predviđanja koja su se potvrdila
Ispitivanje na pomenutom uzorku ukazalo nam je na činjenicu da preizborne predikcije nisu bile baš stopostotni promašaj. Kao što se verovalo, među biračima koji su na prvo mesto stavljali borbu protiv virusa korona, najveći deo opredelio se za Bajdena. Isto tako, građani koji najveću pažnju pridaju oporavku ekonomije glasali su mahom za Donalda Trampa.
Većina učesnika u anketi smatra da je Bajdenov karakter primereniji ulozi predsednika, a u njegovu sposobnost da ujedini zemlju veruje tri od četiri ispitanika. Konzervativni birači, i oni iz ruralnih oblasti, podržali su Trampa, dok su umereni i progresivni glasači, stanovnici prigradskih i gradskih naselja svoj glas uglavnom davali Bajdenu. Ankete su potvrdile još jednu stvar: Trampove pristalice su za svog kandidata glasale ponajviše iz ubeđenja, dok se čak dve trećine Bajdenovih glasača saglasilo da je njihov izbor posledica revolta prema protivkandidatu.
Gde je došlo do preokreta?
Oba kandidata oborila su rekorde u pogledu broja dobijenih glasova (Tramp oko 71 milion glasova, Bajden oko 75 miliona). Međutim, pojedini stavovi birača iskazani u izlaznim anketama pokazali su se suprotnim u odnosu na uvrežena shvatanja o partijskoj afilijaciji među Amerikancima, što upućuje na trend političkog pregrupisavanja, kako to u svom tekstu navodi republikanski savetnik Skot Dženings.
Ako pogledamo samo poslednja dva izborna ciklusa, možemo da primetimo sledeće: 2012. godine ogroman talas podrške Baraku Obami došao je od strane mladih, zatim obrazovanijih slojeva društva, kao i nebelačkog stanovništva. Rečima Vilijama Freja, taj novi demokratski mejnstrim (new democratic mainstream) oduvan je Trampovim demografskim protivudarom (demographic blowback) 2016. godine kada je veliki broj ljudi, mahom belaca muškog pola bez diplome visokog obrazovanja – koji su ranije vrlo retko (ili gotovo nikad) imali iskustva u glasanju – preokrenuo situaciju u državama tzv. plavog zida (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin).
Ovogodišnje predsedničko nadmetanje ukazalo je na novu shemu u analizi opredeljivanja pojedinih socijalnih grupa. Interesantno je da su rezultati anketiranja pokazali izvestan otklon nebelačkog stanovništva od Demokratske partije, dok isto važi i za žene koje su se ranije većinski opredeljivale za „plavu opciju“. Dženingsovim rečima: „Neke manjinske grupe, kao i žene bile su uistinu stidljivi Trampovi birači koje su [predizborne] ankete zaobišle.“
Sa druge strane, s obzirom na rezultat izbora, mnogo značajnije bilo je napuštanje Trampa od strane belačkog stanovništva nižih nivoa obrazovanja, kao i onih u starijoj životnoj dobi. Može se s pravom reći da je njihov otklon rešio ovogodišnje izbore.
Analiza stavova unutar različitih rasnih grupa odmah nam sugeriše nešto neobično. I dalje ubedljivo, vođstvo demokrata u odnosu na republikance je u opadanju među svim grupama izuzev belačkog stanovništva. Kumulativno gledano, ovogodišnja prednost demokrata među stanovništvom afroameričkog, latinoamerčkog i azijskog porekla opala je između četiri i šest posto. Ako izuzmemo kolebljive države, presudne u odlučivanju ovogodišnjeg pobednika, Bajden je imao slabiji rezultat među nebelačkim grupama nego što je to postigla Hilari Klinton 2016. godine (ipak ovaj podatak ne treba da zamagli činjenicu da ove grupe i dalje većinski glasaju za demokrate).
Što se belačkog stanovništva tiče, republikanci su i dalje ostali u prednosti, sveukupno posmatrano. Ipak, njihovo vođstvo u odnosu na suprotstavljenu partiju, kao što je više puta dosad podvučeno, smanjilo se – i to za 5% u odnosu na prethodni izborni ciklus. Videćemo da se rezultati iz kolebljivih država susreću u jednoj stvari – razlikovanju u odnosu na ostatak zemlje. O njima će biti reči nešto kasnije. Sa ovom rezervom treba ući u tumačenje još nekih linija razilaženja unutar američkog biračkog tela.
Ako prethodno razmatranje dopunimo komponentom obrazovanja, takođe se možemo iznenaditi. Republikanci, iako u prednosti među stanovništvom bez visokog obrazovanja, polako gube to uporište. Upravo pad popularnosti u ovoj grupi (prosek oko 8%) jedan je od uzroka Trampovog poraza. Međutim, postoje i kretanja u suprotnom smeru – naročito među visokoobrazovanim ženama (ponovo, izuzimajući ključne kolebljive države).
U pogledu starosnog diferenciranja, valja naglasiti veću naklonost mladih (do 29 godina) ka Bajdenu, dodatno potpomognutu talasom protesta pod geslom Crni životi su važni (Black Lives Matter) i povećanom svešću o značaju aktivizma među ovom populacijom. Ipak, ovo ne bi bilo presudno po izborni rezultat da nije došlo do promena među stanovništvom iznad 45 godina. Na vidiku je novi trend: demokrate su preuzele primat među građanima starosti do 64 godine, dok su penzioneri dali Trampu znatno manje glasova nego lani. Upavo to je drugi presudan faktor koji je Bajdena izgurao na vrh, uprkos činjenici da se on sam nije pokazao reprezentativnim u nekim drugim aspektima koji su tradicionalno išli u demokratskom smeru.
Presudne oblasti – kolebljive države
Bajden bi trebalo da bude najzadovoljniji svojom izvedbom u državama Pojasa rđe (Rust Belt States) i Sunčanog pojasa (Sunbelt States). Upravo su Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin, zajedno sa Džordžijom, Arizonom i Nevadom bile ključ kapija Bele kuće.
Dok je Trampova zaleđina u vidu belačkog stanovništva bez visokog obrazovanja postajala sve prozirnija u oba pojasa, Bajden je u ovim sredinama uspeo da zadrži dovoljnu podršku manjinskih grupa – i to je presudilo. Pored toga, ovde je bilo manje „stidljivih“ pristalica republikanaca, naročito među ženskom populacijom, što je odudaralo od stremljenja u ostatku države, kako je već rečeno.
Sunčani pojas je nešto specifičniji, naročito zbog država koje su odavno crvene, ali su se ovoga puta pokazale nevernim. Velike demografske promene u Arizoni su bile odlučujuće. Okrug Marikopa po prvi put postao je plav, a starije stanovništvo okrenulo je glavu republikancima taman toliko da svih 11 elektorskih glasova pripadne Džozefu Bajdenu.
Izlazne ankete ukazuju da je preokret u Džordžiji – koja na predsedničkim izborima nije izglasala demokratskog kandidata od izbora 1992 – poguran pre svega zahvaljujući nebelačkom stanovništvu (na primer: Stejsi Abrams je organizovala široku koaliciju aktivista) i ogromnom otklonu visokoobrazovanih birača od republikanaca.
Partijama za nauk
Izbori 2020. pokazali su da nijedna politička partija ne može da se osloni isključivo na određene grupacije. Iako su tradicionalne razdelne linije i dalje prisutne, stratezi i jedne i druge partije imaju mnogo da nauče iz ovogodišnjeg nadmetanja. Pored toga što je gotovo izvesno da je virus korona dao poseban pogon Trampovom porazu, pandemija je ogolila i produbila brojne druge rascepe koji su postojali i koji neće tek tako nestati.
Izvesno je da će za budući uspeh republikanci morati da porade na prodoru ka širim bazama među biračima, a kao dobra polazna osnova mogla bi da posluži temeljna analiza rekordne podrške (posmatrano u procentima) koju je Donald Tramp zabeležio među manjinskim grupama. U poslednjim decenijama jedino je Džordž Buš Mlađi beležio više procente podrške kod Hispanoamerikanaca, dok je među Afroamerikancima Tramp imao najveću podršku još od predsedničkih izbora 1976. godine.
Demokrate i njihov predsednički kandidat imaju dodatni zadatak da pokušaju nadomestiti jaz dodatno razbuktan globalnim događanjima s početka 2020. godine. Takođe, ostaje pitanje da li će i u kojoj meri Džozef Bajden biti u mogućnosti da razume konzervativnije i društveno niže rangirane slojeve, te hoće li uistinu uspeti da bude, kako je sam rekao, predsednik svih Amerikanaca – glasali oni za njega ili ne.
Nikola Lukić
