Letimičan pogled na prethodnih šest meseci pokazuje nam dubinu promena koje su se u Americi i svetu odigrale. Život kakav smo poznavali, iz ove perspektive znatno bezbrižniji za najveći deo populacije, više ne postoji. Planeta nam po ko zna koji put pokazuje da smo međusobno (po)vezani i da smo, kako bi to Amerikanci rekli, samo E pluribus unum (jedan od mnoštva). Svi, čitav svet, i u svim oblastima, od ekonomije, preko zdravlja, do ekologije. Shvatili smo poslednjih decenija da živimo u eri „pojačane globalizacije“. Pa ipak, prelivanje problema preko granica i različitih oblasti života nas uvek iznenadi. Kao sneg putare, da ne kažem. Istini na volju, munjevitost transformacije naših života u poslednje vreme jeste zaprepašćujuća. Trudimo se da se prilagodimo promenama, sve uz nadu da će se život kakav smo poznavali vratiti. A dok se ne vrati, borba.

Globalne promene oličene u pojavi i imenu virus korona su se prelile i na američke izbore. Sasvim logično, imajući u vidu nivo složenosti izbornog procesa i nivo participacije američkih građana. Unutarstranački izbori od sredine marta odvijaju se gotovo po pravilu virtuelno. Od tada izostaju i partijske debate, masovna okupljanja i agitovanje od vrata do vrata. Zapravo, izuzev znakova podrške u dvorištima kuća, malo čega je od tradicionalne kampanje u Americi preostalo. Pandemija virusa korona uslovila je i način održavanja partijskih konvencija. Demokratska nacionalna konvencija održana od 17. do 20. avgusta imala je u potpunosti virtuelni oblik. Delegati su se izjašnjavali o kandidatima glasajući iz svojih država, govornici su se uglavnom obraćali iz svojih domova, a čak je i Džozef Bajden govor o prihvatanju nominacije održao obraćajući se iz mesta gde je proveo veći deo kampanje – Vilmingtona (Delaver). Po prvi put još od 1936. godine kandidat Demokratske ili Republikanske partije prihvatio je nominaciju „iz daljine“.

Republikanska nacionalna konvencija imaće nešto drugačiji oblik. Iako su se mesecima opirali da se njihovo najvažnije okupljanje održi na netradicionalni način, republikanci su, usled pogoršane epidemiološke situacije, odlučili da prihvate kompromisno rešenje. Jučerašnje glasanje o kandidatu se odvijalo uživo (in person) u Šarlotu, dok će se govornici na Konvenciji (najveći deo njih) obraćati iz dvorane Endru V. Melon u Vašingtonu. Čitava Konvencija ponela je naziv „U čast velike američke priče“, a svaki od dana imaće svoju temu: prvi dan „Zemlja obećanja“, drugi dan „Zemlja prilika“, treći dan „Zemlja heroja“, a četvrti „Veličanstvena zemlja“.

Prvi dan Republikanske nacionalne konvencije počeo je glasanjem delegata. Usled pandemije bilo ih je tek nešto više od tri stotine, tako da su izjašnjavali metodom glasanja putem posrednika (proxy voting). Sasvim očekivano, Donald Tramp je nominovan za predsedničkog kandidata Republikanske partije. Još sredinom marta osvojio je više od 1276 delegata potrebnih za pobedu na Konvenciji. Zapravo, do kraja prajmarisa je osvojio 2395, a njegov protivkandidat Bil Veld 1 (slovima: jednog) delegata, dok izbori u pojedinim saveznim državama kao što su Kanzas, Aljaska ili Arizona nisu održani usled pandemije virusa korona. Ogromna podrška delegata najbolje oslikava i rejting aktuelnog predsednika među republikancima, jer mu, prema istraživanjima, preko devet desetina njih (Tramp navodi da je reč čak i o 96%) pruža podršku. Uprkos pandemiji, uprkos nezapamćenoj recesiji u drugom i trećem kvartalu 2020. godine i uprkos rasnim tenzijama. Ma šta mislili o Donaldu Trampu, u pitanju su brojke za svako poštovanje. Naravno, brojke govore i o stepenu polarizacije biračkog tela u SAD, ali o tome drugom prilikom.

Program je vodila Rona Mekdanijel, koja se od januara 2017. godine nalazi na čelu Republikanskog nacionalnog komiteta. Pored podrške predsedniku, Mekdanijel je navela da je, za razliku od Eve Longorije (vodila program Demokratske konvencije) koja je igrala ulogu domaćice u čuvenoj holivudskoj seriji, ona prava američka domaćica iz Mičigena, sa dvoje divne dece koja pohađaju javne škole, i druga žena u 164 godina dugoj istoriji Republikanske partije koja je na njenom čelu. Navela je i da je predsednik pre 4 godine uspostavio pokret kakav nije postojao u američkoj istoriji i pod čijim liderstvom su blagodeti osetili milioni Amerikanaca. U istom tonu obraćali su se i predstavnici delegata iz američkih saveznih država i prekomorskih i pridruženih teritorija. Negde na polovini glasanja, prisutnima na Konvenciji u Šarlotu se obratio  aktuelni potpredsednik, i kandidat republikanaca za potpredsednika na izborima 3. novembra, Majkl Pens. Zahvalio se delegatima na podršci i istakao da će u slučaju Bajdenove pobede Ameriku sačekati radikalna levica, visoki porezi, neograničena migracija, neograničeno pravo na abortus i smanjivanje novca za organe reda. Naveo je i da na izbornom listiću nisu samo imena kandidata, već i red i poredak (law and order), slobodno tržište i ideja slobode pojedinca.

Neočekivano, a na opšte oduševljenje, prisutnima se obratio i aktuelni predsednik Donald Tramp. Naveo je da su demokrate činile „neke strašne stvari“ 2016. godine i da bi mogli da pokušaju sa prevarama i 2020. godine. Najverovatnije će to učiniti kroz glasanje putem pošte, pretpostavlja aktuelni predsednik. Zato je istakao kako su izbori 3. novembra „najvažniji u istoriji države“, a da će republikanci izvesno pobedi, osim ukoliko ne budu pokradeni. Tramp je, po običaju, imao nepripremljen i nestruktuiran govor te se dotakao brojnih tema. Od pomenute „krađe izbora“, preko efikasnog suočavanja sa virusom korona, činjenice da bi Sanders dobio demokratsku nominaciju da se Elizabet „Pokahontas“ Voren nije svrstala na Bajdenovu stranu, izgradnje „prelepog zida“ na granici sa Meksikom, do sukobljavanja sa farmaceutskim kompanijama. Obraćanjem predsednika završio se i jutarnji deo prvog dana Republinanske konvencije.

Večernji deo obuhvatio je čitav niz govornika. Obraćanja su počela sa nadbiskupom Njujorka Timotijem Dolenom, a završila se govorom Tima Skota, republikanskog senatora afroameričkog porekla iz Južne Karoline. Između izlaganja govornika prikazivani su unapred pripremljeni snimci koji su ukazivali na podršku koju predsednik ima među „običnim narodom“, njegove vrline, ključna dostignuća administracije, promenjen život ljudi koji su spašeni iz zatočeništva u Iranu, Siriji, Venecueli ili Turskoj (zahvaljujući predsedniku, rekoše u najavi), kao i opasnosti od radikalne levice. Imajući u vidu da je sinoć održano više od 20 govora, jasno je da je nemoguće sve ih predstaviti i opisati u jednom kratkom tekstu. Nema sumnje da su glavne zvezde ostavljene za kraj večeri, te su poslednja obraćanja bila rezervisana za Niki Hejli, nekadašnju ambasadorku SAD pri UN, Donalda Trampa Mlađeg, najstarijeg predsednikovog sina i Tima Skota, već pomenutog senatora iz Južne Karoline.

Ipak, svi govori, čini se, imali su jednu misiju, a to je „Odbrana Trampova“. Reklo bi se razumljivo jer su, u krajnjoj instanci, izbori na kojima učestvuje trenutni predsednik uvek svojevrsni referendum o njemu i njegovoj administraciji. Zato su govornici pokušali da pokažu kako je Tramp Ameriku postavljao uvek na prvo mestu (u skladu sa sloganom America First), stvorio najinkluzivniju i najuspešniju ekonomiju ikada (istina, pre korone), vodio briljantnu spoljnu politiku bez srljanja u nepotrebne ratove, štitio tradicionalne američke vrednosti, odlučno se borio protiv virusa korona i na koncu, da nije rasista.

Čini mi se da je poslednji deo slagalice – poruka „Tramp nije rasista“ – bio i najvažniji. Ne samo iz razloga privlačenja novih birača iz manjinskih rasnih zajednica, već i zbog uveravanja umerenih glasača, bilo republikanskih, demokratskih ili nezavisnih, da Tramp i republikanci nisu onakvi kakvim ih „liberalni mediji“ i „radikalni levičari“ prikazuju. Zato su senator Tim Skot, Vernon Džouns, demokratski član Predstavničkog doma Džordžije, Heršel Voker, nekadašnji NFL igrač, Kim Klejsik, republikanska kandidatkinja za Predstavnički dom iz Merilenda, ali i drugi, pokušali da objasne šta je sve predsednik učinio za afroameričku zajednicu i pozvali građane SAD da mu podare „još četiri godine“. Takođe, upućivali su na Bajdenovu istoriju problematičnih stavova, njegovo odsustvo činjenja ičega dobrog za Afroamerikance i njegovo glasanje u Kongresu, uključujući i podršku krivičnom zakonu iz 1994. godine koji je, kako je naveo senator Skot, poslao milione Afroamerikanaca iza rešetaka.

Iako Tramp nije svojim vrlinama nalik Sokratu (posebno u pogledu skromnosti i umerenosti), niti su Trampovi branioci dorasli Platonu, čini se da je „odbrana Trampova“ bila dostojna „odbrane Sokratove“. Da li će biti uspešna i da li će „branioci“ bili dovoljno kadri da uvere američke građane u Trampovu nevinost i dobročinstvo, ostaje da se vidi. Predstoje nam još tri zanimljiva dana Konvencije, jer posle odbrane, je l’ te, sledi napad.

Stevan Nedeljković