Do isteka Trampovog mandata ostalo je još tačno deset dana. Ovakav kraj mandata jednog američkog predsedinka malo ko je očekivao, ipak, u protekloj nedelji iz Vašingtona dolazile su fotografije koje su, najblaže rečeno, skandalozne za američku demokratiju. Novoizabrani predsednik kome je ostao još samo čin inauguracije da zvanično preuzme funkciju prvog čovek SAD, Džo Bajden, smatra da upad u Kapitol predstavlja „jedan od najmračnijih dana u istoriji zemlje“, prenosi RTS.

Mnogo pitanja nameće se ovih dana, ali jedno od najzanimljivijih i najvažnijih je pitanje mogućeg opoziva predsednika Trampa u poslednjih 10 dana mandata. Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma američkog kongresa, ali i ostale demokrate razmatraju brzi opoziv predsednika koji će, moguće, već biti pokrenut naredne nedelje. Pelosi je zapretila Trampu da će biti smenjen ukoliko odmah ne podnese ostavku, prenosi VOA. Takođe, predsedavajuća Pelosi je najavila da ako potpredsednik Majk Pens sam ne počne proces uklanjanja Trampa u skladu sa 25. amandmanom na američki Ustav, da će ona (ponovo) pokrenuti proceduru za impičmenta. Spisak demokrata koji podržavaju ovaj predlog je, razume se, veoma dugačak, ali je interesantna činjenica da zainteresovanih za ovakvu odluku ima i u redovima republikanaca.

Mogućnost da se predsedniku oduzmu ovlašćenja i bez impičmenta u slučaju nesposobnosti da obavlja svoju funkciju regulisana je 25. amandmanom na američki Ustav koji je usvojen 1967. godine. Svrha donošenja 25. amandmana bila je opravdana drugačijim spornim situacijama od one koja je sada aktuelna u Americi – pre svega, ukoliko predsednik ne može ili nije u stanju da obavlja funkciju, ali i ako predsednik premine pre isteka mandata. Amandman je „zamišljen kao zaštita od samog predsednika, da on ne preraste u neku vrstu nesposobne ličnosti čime bi se zahtevalo poništavanje čitavih izbora“. Ovakvu vrstu pomoći koristili su predsednici Ronald Regan i Džordž Voker Buš kada im je bila potrebna medicinska pomoć, pa su privremeno ovlašćenja prenosili na svoje potpredsednike, podseća Slobodna Evropa.

Predsednik može, na osnovu 3. člana 25. amandmana, sam da prenese sva svoja ovlašćenja na potpredsednika u slučaju da je onemogućen da vrši dužnost predsednika, međutim, ako predsednik to ne želi da uradi a procenjeno je da ne može svoje dužnosti da obavlja, moguće je pokrenuti član 4, podseća RTS.

Prema tom članu, ukoliko potpredsednik i većina članova kabineta, ili neko drugo telo kao što je na primer Kongres, u skladu sa zakonom dostave predsedavajućem Senata (potpredsedniku SAD, Majk Pens) ili predsedavajućem Predstavničkog doma (Nensi Pelosi)  pisano obaveštenje da predsednik nije u stanju da obavlja svoje dužnosti, potpredsednik će od tog trenutka preuzeti ovlašćenja i obaveze kao vršilac dužnosti predsednika.

Predsednik, ipak, ima mogućnost da u svojem pismu Kongresu demantuje da je nesposoban, ali time ne dobija automatski nazad svoja ovlašćenja. Grupa koja je prva konstatovala njegovu nesposobnost (potpredsednik i većina članova kabineta ili Kongres) tada ima rok od 4 dana da ponovo konstatuje kako je predsednik nesposoban za obavljanje dužnosti – u suprotnom, predsedniku se automatski vraćaju njegova ovlašćenja.

Međutim, ukoliko grupa ponovo konstatuje predsednikovu nesposobnost, ovlašćenja ostaju na potpredsedniku i Kongres se sastaje po ubrzanoj proceduri (u roku od 48 sati) i ima rok od 21 dan da donese odluku da li je predsednik zaista nesposoban. Ukoliko dvotrećinska većina i u Predstavničkom domu i u Senatu potvrdi da je predsednik nesposoban – ovlašćenja prelaze na potpredsednika, a u suprotnom se ovlašćenja vraćaju predsedniku. Dakle, ovde je potrebno čak i više glasova nego za impičment, koji zahteva apsolutnu većinu u Predstavničkom domu i dvotrećinsku u Senatu, tako da nije lako oduzeti predsedniku ovlašćenja na ovaj način.

Ipak, kako ova celokupna procedura može potrajati i preko 25 dana, moglo bi se desiti da do konačnog odlučivanja u ovom konkretnom slučaju ne bi ni došlo, odnosno da Kongres ne bi ni doneo odluku do 20. januara, kada Tramp i formalno prestaje da bude predsednik. To bi značilo da bi do tog dana u praksi predsednička ovlašćenja privremeno prešla na potpredsednika Majkla Pensa, u skladu sa gorenavedenom procedurom. Ovakav scenario mogao bi biti zadovoljavajuć za Trampove oponente.

Kada govorimo konkretno o trenutnoj situaciji, formalni razlog za opoziv Trampa bi mogao da bude optužba za „podstrekivanje nasilja protiv Vlade SAD“ da bi se poništio njegov poraz na izborima od protivkandidata Bajdena. Dodatna inkriminišuća okolnost bio bi i skandal od pre desetak dana kada je isplivao Trampov telefonski razgovor sa državnim sekretarom Džordžije u kom je predsednik od njega tražio da “pronađe“ dovoljan broj glasova koji mu je potreban kako bi imao pobedu u toj saveznoj državi ne bi li promenio izborni rezultat. Ova situacija sama po sebi je neobična jer zakon je baš i ne definiše precizno, dodatno, za ovakav proces potrebno je vreme.

Međutim, lider republikanske većine, Mič Mekonel, poslao je dopis svojim kolegama u kojem se sugeriše da bi suđenje u Senatu u slučaju impičmenta počelo tek nakon što Tramp napusti položaj, prenosi VOA, čime je ukazao da je impičment u ovom trenutku nerealan. Takođe, mediji prenose i kako je potpredsednik Pens odbacio mogućnost pokretanja procedure po 25. amandmanu, tako da je oduzimanje ovlašćenja Trampu (bez formalnog opoziva) i po ovoj proceduri nerealna.

Demokrate će u ponedeljak da podignu optužnicu za “ podsticanje smrtonosne pobune“, gde optužuju Trampa za podsticanje pobuna i nereda u zgradi Kongresa u kojima je poginulo petoro ljudi. Budući predsednik SAD, Džo Bajden, na spekulacije o impičmentu svog prethodnika rekao je da misli da „Tramp već dugo nije sposoban za obavljanje tog posla“, prenosi BBC.

Interesantno je da nijedan američki predsednik nikada nije bio dva puta impičovan. Impičment Trampa je izglasan u Predstavničkom domu početkom 2020. godine, ali predlog za njegov opoziv nije dobio potrebnu podršku potrebne dvotrećinske većine senatora (nije dobio čak ni prostu većinu). Sada se Tramp nalazi u veoma nezgodnoj situaciji jer je pitanje dana kada više neće biti predsednik – bilo istekom mandata, impičmentom ili oduzimanjem predsedničkih ingrencija (bez formalne smene) u skladu sa amandmanom 25. Tada ga čekaju razne optužbe  i sudski procesi u kojima ga više neće štititi predsednički imunitet.

Koliko je demokratija, nažalost, krhka najbolje pokazuju fotografije koje su iz Vašingtona obišle svet protekle nedelje. Amerika je poslednja zemlja na svetu iz koje bi se očekivale takve fotografije nasilja i upada. Bajden ima ogromnu odgovornost i veoma težak posao da pokuša da ujedini celu Ameriku, računajući i 75 miliona Trampovih glasača, i da, koliko god je to moguće, konsoliduje demokratiju u SAD.

Minja Rogan