Ekonomski program Džozefa Bajdena, sastavljen za predsedničke izbore 2020. godine, zaista pokazuje odlike ’velikog šatora’ koji natkriljuje vrlo širok ideološki prostor i u kome veliki broj potencijalnih glasača može naći ponešto za sebe. U govorima u Danmoru (Pensilvanija) i Vilmingtonu (Delaver), predstavivši delove svog ekonomskog programa, sedamdesetsedmogodišnji Bajden je upotrebio gotovo iste reči koje su obeležile njegovu prvu i pobedničku kampanju za Senat, pre skoro četrdeset osam godina. I tada je jedan od najmlađih američkih senatora govorio da shvata probleme sa kojima se ljudi u krizi suočavaju, zalažući se za promene i izgradnju budućnosti koju američka nacija zaslužuje. Na ovaj način je uspeo da osvoji glasove mladih i liberalnijih slojeva stanovništva koji su zahtevali novi način razmišljanja i slavili progresivne ideje ali je uspevao da pridobije i deo konzervativnih glasača kojima je njegova naglašena empatija delovala iskreno. Iako su od tada unutrašnja klima u SAD i međunarodne okolnosti značajno promenjene, Bajden je preživeo kao političar koji, pod određenim uslovima, može biti prihvatljiv za pripadnike različitih društvenih grupa i političkih afilijacija. O tome svedoči podatak da Amtrak Džo (kako Bajdena često nazivaju), drugi najsiromašniji američki senator (što je sam voleo da ističe) i pored fiskalno liberalnih stavova, u američkom kontekstu, ima nemalu podršku poslovne zajednice (po podacima Centra za responzivnu politiku, veći deo donacija iz sektora finansija je upućen Bajdenovoj kampanji). Poslovni ljudi koji podržavaju Bajdena kao razlog svog izbora ističu potrebu za izvesnošću i uređenim sistemom odlučivanja za šta način funkcionisanja aktuelne američke administracije ne može da posluži kao primer.

Međutim, iako na prvi pogled usmerena ka širokom opsegu potencijalnih glasača, Bajdenova nejasna ideološka profilisanost ne dovodi do entuzijastične podrške u duboko polarizovanom društvu današnjih SAD. Upravo je namera da se privuku glasači koji su na predizborima u okviru Demokratske stranke glasali za druge kandidate (Bernija Sandersa i Elizabet Voren, pre svega) dovela do stvaranja zajedničkih radnih timova koji su formulisali veliki broj programskih dokumenata za Bajdenovu kampanju. Njihove teme su raznovrsne i bave se, između ostalog, pitanjima koja se odnose na različite društvene grupe (žene, studente, LGBT+ populaciju), zajednice (afroameričku, latinoameričku, indijansku, jevrejsku, muslimansko-američku) ali i na pojedinačne probleme (osiguranje za slučaj nezaposlenosti, zdravstvena zaštita, zakon o bankrotstvu). Ekonomska pitanja su posebno obuhvaćena u delu Bajdenove predsedničke agende, pod nazivom Build Back Better.

Ovaj program je baziran na četiri ključne oblasti koje su autori plana nazvali nacionalnim izazovima. To su razvoj domaće industrije i tehnologije, izgradnja moderne infrastrukture i održivi rast, ulaganje u obrazovanje i socijalne usluge i unapređenje rasne jednakosti u SAD.

Izgradnja domaće industrijske osnove i smanjenje zavisnosti od uvoza iz Kine (ili neke druge zemlje) kroz vraćanje strateških proizvodnih lanaca u SAD, po ovom planu, trebalo bi da stvori milione novih dobro plaćenih radnih mesta. Pored ovog, plan predviđa i razvoj programa ohrabrivanja kupovine domaćih proizvoda Buy American i ulaganje 400 milijardi dolara (tokom prvog mandata) u program javnih nabavki s ciljem razvoja domaće proizvodnje roba i usluga. Investicije u istraživanje, razvoj i nove tehnologije (veštačku inteligenciju i 5G mreže) od 300 milijardi dolara da bi se kreirala nova radna mesta za visokokvalifikovanu radnu snagu čine posebni element ovog programa.

Razvoj moderne infrastrukture podrazumeva ulaganja u izgradnju pametnih puteva, mostova, aerodroma, električnih mreža ali i unapređenje univerzalnog širokopojasnog interneta. Ovaj deo programa predviđa i stvaranje milion novih poslova u američkoj automobilskoj industriji ali i unapređenje energetskog sektora i razvoj održive poljoprivrede. Sanacija i energetsko unapređenje oko četiri miliona zgrada bi dodatno doprinelo borbi protiv klimatskih promena koje bi moguća Bajdenova administracija smatrala značajnim izazovom za SAD. Da bi se ostvarili ciljevi čiste energije, predviđeno je ulaganje od dva biliona dolara. Ovako formulisana strategija ima izvesne zajedničke elemente sa programom Green New Deal koji povezuje klimatske promene i ekonomsku nejednakost, a koji i dalje predstavlja liniju dubokog rascepa između republikanaca i demokrata.

Treći deo programa se odnosi na ulaganje u ljudski kapital, tj. radnu snagu koja se bavi brigom o drugima (deci, starijima i osobama sa posebnim potrebama) i njihovim obrazovanjem. Bajdenova namera je da dođe do otvaranja tri miliona novih poslova u ovim oblastima, što bi po procenama autora programa dovelo do povećanja zaposlenost za pet miliona radnih mesta zahvaljujući mogućnosti da se osobe koje su do sada neplaćeno obavljale ove poslove uključe na tržište rada.

Posebno naglašen element ovog programa, imajući u vidu novija dešavanja u SAD, čini zalaganje za borbu protiv sistemskog rasizma upotrebom ekonomskih instrumenata, a pre svega putem velikog investicionog paketa koji bi obuhvatio investicije u američku industriju i tehnologiju ali i povećanje javnih nabavki roba i usluga, naravno uz uslov da imaju američko poreklo. Pitanje rase postaje posebno značajno u ovom trenutku kada se ima u vidu činjenica da od posledica pandemije virusa korona u SAD neproporcionalno više umiru stanovnici afroameričkog i latinoameričkog porekla. U ovom kontekstu je interesantna i Bajdenova namera da oživi značaj sindikata i kolektivnog pregovaranja što bi dodatno doprinelo smanjivanju nejednakosti.

Iako su u sastavljanju programa veliki uticaj imali stručnjaci koje je imenovao Berni Sanders, uz značajnu ulogu Elizabet Voren, treba imati na umu činjenicu da o sprovođenju politika odlučuju konkretne osobe koje će se u administraciji baviti tim pitanjima. Široko formulisani programski dokumenti u izbornoj kampanji imaju za ključni cilj privlačenje glasača, a pogotovo mladih aktivista, koji su na demokratskim predizborima u velikoj meri podržali Sandersa i Voren, tj. kandidate koji su se zalagali za radikalne promene dok je Bajden dosledno svojoj tradicionalnoj politici, pokušavao da ostane u centru. Međutim, u Demokratskoj stranci se ideološko klatno pomerilo ulevo pa se postavlja pitanje da li će Bajdenovo prilagođavanje trenutnim okolnostima biti dovoljno za mobilizaciju glasača koji zagovaraju temeljne reforme i od kojih nemali broj smatra da predložene mere nisu dovoljne, zahtevajući mnogo veća izdvajanja za Green New Deal, jedinstvenu šemu zdravstvene zaštite, obimnije i drugačije usmerene javne investicije, itd. U suštini, najvažniji test za Bajdena će biti lista kandidata za ključne pozicije u administraciji kao što su sekretari za finansije, trgovinu, rad, predsednik FED-a (kada Pauelu istekne prvi mandat), direktor kancelarije za upravljanje i budžet, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta, spoljnotrgovinski predstavnik, itd. Veliki broj progresivnih demokrata sumnja da bi se u konkurenciji za obavljanje ovih funkcija pojavila poznata imena, sa prevaziđenim „hiper-globalističkim“ politikama, tj. istorijom zalaganja za deregulaciju, bliskošću sa finansijskim sektorom i velikim korporacijama i promovisanjem slobodne trgovine kroz zaključivanje dubokih trgovinskih sporazuma. Personifikaciju ovih politika i izvor strepnji za predstavnike levog krila Demokratske stranke predstavlja imenovanje Lorensa Samersa na neku od značajnijih ekonomskih pozicija u administraciji u slučaju Bajdenove izborne pobede. Samers, bivši predsednik Univerziteta Harvard, obavljao je funkciju sekretara za finansije u administraciji Bila Klintona, a bio je i direktor Nacionalnog ekonomskog saveta u periodu 2009-2011, tj. u većem delu prvog mandata Baraka Obame što verovatno i govori u prilog opravdanosti ovakvih zebnji. Iako je izjavio da se ne vidi u budućoj američkoj administraciji postoje tumačenja da je do njegovog „dobrovoljnog“ povlačenja došlo na molbu zvaničnika iz Bajdenove kampanje, a pod pritiskom predstavnika progresivnog krila Demokratske stranke. Ipak, opcija Samersovog neformalnog uticaja ostaje otvorena, imajući u vidu njegove pristojne odnose sa Bajdenom iz perioda prve Obamine administracije ali i potrebe da i drugi centri moći imaju otvorene kanale komunikacije sa mogućim stanovnikom Avenije Pensilvanija br. 1600 SZ.

Aleksandar Milošević