Prethodnu nedelju u Sjedinjenim Američkim Država obeležilo je proglašenje Dereka Šovina, bivšeg policajca iz Mineapolisa, krivim za ubistvo Džordža Flojda. Državni tužilac Minesote nazvao je presudu prvim korakom ka pravdi, a izricanje kazne očekuje se za osam nedelja. Predsednik Bajden je ovim povodom izjavio da je izricanje krivice „korak napred“. Istakao je još da nacija mora još da se bori sa sistemskim rasizmom u svim sferama, uključujući i policiju, kao i da ovo može da bude „trenutak za značajnu promenu“. Prema navodima Bele kuće, predsednik je zajedno sa potpredsednicom Kamalom Haris i drugim saradnicima gledao izricanje presude, a zatim se i video pozivom obratio porodici Džordža Flojda.
Ovu nedelju je obeležilo i učešće predsednika Bajdena na dvodnevnom virtuelnom samitu lidera o klimi čiji su organizator Sjedinjene Američke Države, uz „prisustvo“ 40 svetskih lidera. Prilikom otvaranja samita Bajden je najavio ambiciozno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte – 52% do 2030. godine, ističući da želi da Ameriku vrati u središte globalnih napora za rešavanje klimatske krize. Bajden je izložio svoju viziju zelene ekonomije koja je zdravija i čistija za celu planetu, a sve u cilju da 2050. godine američka ekonomija postigne nultu emisiju gasova. Neki se u Americi pitaju da li će ovo zaista moći da bude ostvareno ili je ovo još jedno od velikih obećanja u nizu predsednika Bajdena. Tokom drugog dana samita predsednik je istakao ekonomske mogućnosti klimatskog delovanja i značaj međunarodne saradnje po ovom pitanju. Kao primer ovakve saradnje, istakao je odnos sa predsednikom Putinom i njegov poziv za smanjenje emisije ugljen-dioksida.
Kada je u pitanju spoljna politika, predsednik Bajden je održao i prvi telefonski razgovor od kako je postao predsednik sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoanom. Ovom prilikom dogovorili su se da se sastanu na marginama NATO samita koji će održati u junu mesecu. Tokom razgovora, predsednik Bajden je obavestio Erdoana da namerava da prizna genocid nad Jermenima u Osmanskom carstvu 1915. godine, čija je godišnjica juče obeležena u Jermeniji, kao genocid. Predsednici Tramp i Obama su izbegavali korišćenje reči genocid kako ne bi došlo do pogoršanja odnosa sa Turskom, koja ovaj masakr ne priznaje kao genocid.
Iz Bele kuće saopšteno je i da će prve posete inostranstvu predsednika Bajdena biti u junu mesecu, gde će predsednik prisustvovati samitu Grupe 7 (G7) u Velikoj Britaniji i diplomatskim sastancima u Briselu. Svaka prva poseta predsednika inostranstvu pomno se posmatra zbog simbolčke naklonosti spoljnopolitičkim prioritetima. Nakon burnog perioda za vreme predsednika Trampa, Bajdenove posete znak su da će transatlanske veze biti u prvom planu njegove agende. Iako je Bajden do sada imao telefonske razgovore i virtuelne konferencije sa predstavnicima zemalja G7, prvi put će se uživo sastati na samitu čiji je domaćin premijer Velike Britanije Boris Džonson. Bela kuća je u najavi saopštila da će Bajden na samitu istaći posvećenost multilateralizmu, javnom zdravlju, ekonomskom oporavku i klimatskim promenama. U Briselu, predsednik Bajden će prisustvovati samitu NATO i samitu sa liderima Evropske unije.
Tokom naredne nedelje biće interesantno ispratiti najavljenu posetu predsednika Bajdena i prve dame Atlanti, u okviru poseta povodom 100 dana na mestu predsednika Amerike.
Aleksandra Baklaja
