Prema Zakonu o prebrojavanju glasova iz 1887. godine, 6. januar je u Sjedinjenim Američkim Državama određen kao dan kada se odvija finalna faza u procesu izbora američkog predsednika. Tada je predviđeno da trenutni potpredsednik, kao osoba koja istovremeno predsedava Senatom američkog Kongresa, izbroji elektorske glasove koje su predsednički kandidati osvojili i izvrši konačnu i neizmenjivu potvrdu izbornog pobednika.

Ovaj događaj retko kad postaje predmet značajnih kontroverzi i političkih neslaganja, zbog čega uglavnom ne privlači veliku pažnju javnosti. Jedan od izuzetaka od ovog pravila je bilo brojanje elektorskih glasova 2001. godine, koje je bilo održano nakon što je tadašnji republikanski kandidat Džordž Buš mlađi, na osnovu odluke Vrhovnog suda, odneo izuzetno tesnu pobedu nad svojim demokratskim protivkandidatom Al Gorom.

Uprkos osećaju nepravde, koji su tada delili mnogi birači i političari iz Demokratske partije, Al Gor je priznao poraz i kao potpredsednik u odlazećoj administraciji Bila Klintona lično učestvovao u brojanju elektorskih glasova i potvrđivanju pobede njegovog političkog protivnika. Time je on, kao i mnogi drugi pre njega, reafirmisao dugu demokratsku tradiciju prihvatanja izbornih rezultata i mirne predaje vlasti.

Ono što se dogodilo dvadeset godina kasnije u istim prostorijama američkog Kapitola je bilo sve samo ne demonstracija privrženosti demokratskim procedurama i pravilima jedne od najstarijih demokratija na svetu. Oči celog sveta su tada bile uprte u stotine pristalica Donalda Trampa i Republikanske partije, koji su, nahranjeni zabludama o masovnoj izbornoj prevari i pobedi njihovog kandidata, nasilno upali i vandalizovali sedište američke demokratije, sa ciljem izražavanja nezadovoljstva oko izbornih rezultata i njihove promene u korist Trampa.

Polarizacija

Nakon nasilja u Šarlotsvilu avgusta 2017. godine, koje se završilo smrću jedne osobe, nedavni fizički napad na zakonodavnu granu vlasti, koji je takođe imao smrtne posledice, predstavlja najnoviji simbol jačanja političkog ekstremizma i normalizacije političkog nasilja u Americi. Osim prosečnih republikanskih birača, uverenih da je Trampu otet drugi mandat, na poziv aktuelnog predsednika da se „zaustavi krađa“ su se odazvali i pripadnici ekstremne desnice, koji su u Trampovom predsedništvu videli retku priliku za ostvarivanje njihovih ciljeva.

Na slikama sa protesta, koje su obišle ceo svet, može se uočiti demonstrant koji je nosio majicu sa natpisom „Kamp Aušvic“. Kamere su takođe zabeležile prisustvo članova organizacije Praud Bojs, koja je postala poznata po svojim nasilnim sukobima sa ekstremno levim pripadnicima Antife, koji su se od polovine prošle godine našli u centru pažnje usled višemesečnog nasilja na ulicama desetina američkih gradova nakon ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda. Konačno, posebnu pažnju javnosti i medija svojim neuobičajenim izgledom je privukao demonstrant za kojeg se kasnije ispostavilo da je pristalica krajnje desne teorije zavere, poznate pod nazivom Kjuanon.

Širenje dezinformacija, posebno teorija zavere, koje sve više postaju deo mejnstrim američke desnice, i praksa demonizacije političkih neistomišljenika, doprinose jačanju trenda polarizacije u Americi, koji je dobio na snazi tokom Trampovog boravka na vlasti, ali je postojao daleko pre njegovog političkog uspona. Izbori se sve manje predstavljaju kao nadmetanje različitih politika, a sve više kao sukob dobra i zla, kao prilika da se bira između propasti i spasenja od iste. Uoči izbora u Džordžiji, koji su trebali da odrede kontrolu nad Senatom pa samim tim i karakter Bajdenovog predsedništva, Tramp je građanima ove savezne države poručio sledeće: „Pobedimo u Džordžiji, spasimo Ameriku“.

Mnogi birači koji su na predsedničkim izborima glasali za Trampa su bili uvereni da je Bajden ne samo pokrao izbore, već da će svojom politikom dovesti do sunovrata zemlje, tako što će je pretvoriti u novu Kubu ili Venecuelu. „Komunizam, to ne smemo da imamo“, rekla je jedna demonstrantktinja iz Finiksa. Drugi demonstrant, koji je u Vašington doputovao iz Njujorka, rekao je da podržava Trampa zbog straha od uspostave socijalizma, nalik onom koji postoji u Venecueli. Ovakva percepcija realnosti ne ostavlja mnogo prostora za dileme oko moralne opravdanosti upotrebe nasilja kako bi se poništila izborna nepravda i sprečile katastrofalne posledice vladavine političkih protivnika.

Ona pak nije ograničena samo na jednu političku stranu. Demokrate i njima naklonjeni mediji su tokom protekle četiri godine pokušavali da ubede birače da su Tramp i njegova armija pristalica fašisti i rasisti, koji predstavljaju egzistencijalnu pretnju po američku demokratiju i njene manjinske grupe. Otuda slikanje sa lažnom odrubljenom glavom aktuelnog predsednika i održavanje predstave u kojoj je njegov lik izboden do smrti u maniru ubistva rimskog imperatora Gaja Julija Cezara za njih ne predstavljaju podsticanje i normalizaciju nasilja nad političkim protivnicima, već akt moralne hrabrosti pred nezamislivim zlom.

Kult ličnosti u okviru Republikanske partije

Kada se u junu 2015. godine spustio niz pokretne stepenice svoje zgrade u Njujorku i najavio svoju kandidaturu za predsednika, malo ko je očekivao da će Tramp, kao politički novajlija i autsajder, uspeti da osvoji republikansku nominaciju, a kamoli predsedništvo. Da ne govorimo ništa o ostavljanju dubokog traga u Republikanskoj partiji, kroz uspostavu transformativne kontrole nad njom, zasnovane na kultu ličnosti koji je izgradio među njenim biračima, čiju je nepomičnu i neoborivu lojalnost Tramp često koristio kao sredstvo u borbi protiv svojih političkih protivnika.

U tako personalizovanoj partiji, politička sudbina njenih članova može biti određena jednim tvitom njenog de facto lidera. Ovo donekle objašnjava zašto je većina republikanaca u Predstavničkom domu i nekolicina u Senatu podržala Trampove napore da se promeni ishod predsedničkih izbora. Ukoliko bi postupili drugačije, rizikovali bi etiketu izdajnika i kukavica. Osim političke, njih bi eventualno čekala i fizička kazna od strane demonstranata, koji su u tu svrhu ispred Kapitola doneli omču za vešanje.

Pandemija dezinformacija i gubitak poverenja

Zajedno sa trenutnom zdravstvenom krizom, izazvanom virusom korona, nedavna „opsada Kapitola“ je ogolila problem rapidnog i nekontrolisanog širenja dezinformacija. Jedan od njihovih glavnih snadbevača su Tramp i ljudi asocirani sa njim, poput Lin Vuda i Sidni Pauel, čijim tvrdnjama o tome kako su pokradeni izbori bi pozavidele čak i pristalice Kjuanona. One su se pokazale posebno opasnim u trenutku rekordno niskog poverenja koje Amerikanci imaju u svoje političke institucije.

Usled ovog nepoverenja, republikanski birači su više skloni da veruju Trampu i svim ostalim koji ponavljaju njegove tvrdnje o izbornoj prevari. Otuda ne bi trebalo da iznenađuje to što su oni uglavnom zanemarivali saznanja o tome kako je desetine žalbi o izbornoj prevari bilo odbijeno od strane sudskih vlasti, u koje oni ionako nemaju mnogo poverenja.

Naročito u ovom kriznom periodu, republikanski birači, kao i mnogi drugi Amerikanci, se osećaju otuđenim i napuštenim od strane svojih političkih predstavnika, za koje smatraju da ne zastupaju njihove interese. U tom smislu, fizička okupacija Kapitola, kao mesta gde sede ti isti predstavnici, za demonstrante takođe simbolizuje povratak političke vlasti u ruke običnih građana.

Upravo ovo je bilo jedno od obećanja Trampovog predsedništva, koje je on izneo u svom inauguracionom govoru, kada je rekao da „mi ne vršimo samo transfer moći sa jedne administracije na drugu, niti sa jedne partije na drugu, nego je prenosimo sa Vašingtona i dajemo ga nazad vama – narodu“. Međutim, verovatno ni sam Tramp nije očekivao da će se ovo obećanje, dato prvog dana njegovog mandata, manifestovati na ovakav način i time negativno obeležiti kraj njegovog predsedništva. U vidu događaja u kojem se dezinformisana masa ljudi otela kontroli njenog kreatora i svojim delima ostavila udubinu Trampovoj političkoj karijeri, Republikanskoj partiji i međunarodnom ugledu Amerike.

Bojan Latinović