Izborna trka za predsednika Sjedinjenih Država ušla je u svoj završni čin i u naredne dve nedelje, oči svetske javnosti biće uperene ka ovoj temi. Javnost u Srbiji takođe sa nestrpljenjem iščekuje da sazna, da li će Donald Tramp uspeti da izbori novi mandat, ili će Džozef Bajden postati 46. predsednik SAD. Svesna da se spoljna politika Amerike prema ovom prostoru ne može radikalno promeniti, srpska javnost ipak percipira Trampa kao bolje (ili manje loše) rešenje.

Srpska delegacija nedavno je primljena u Belu kuću od strane samog predsednika, čime je prvi put posle Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice, uspostavljen direktan kanal komunikacije sa najvišim zvaničnikom SAD. Ovom posetom, koja za epilog imala potpisivanje izjave o namerama predstavnika Beograda i Prištine, dodatno je ojačan jedan od četiri stuba spoljne politike Srbije, i to onaj koji je bio najslabiji. Mada je, prema tvrdnjama srpskih zvaničnika, i ovoga puta bilo pritisaka američke strane da Srbija prizna tzv. Kosovo, mora se reći da je administracija Donalda Trampa prva koja je tokom svog mandata pokazala razumevanje za srpske nacionalne interese, koliko se to od Vašingtona može očekivati.

Za ideju ,,razgraničenja“, po kojoj bi Srbiji navodno bilo dozvoljeno da povrati suverenitet nad četiri opštine severnog Kosova, veruje se da je došla od savetnika SAD za nacionalnu bezbednost, Džona Boltona. Iako ovakav plan svakako ne može da se smatra zadovoljenjem srpskih nacionalnih interesa, a pogotovo ne ukoliko bi se od Srbije tražilo odricanje od strateški veoma značajnog juga Centralne Srbije, treba reći da on ipak predstavlja promenu u stavu Vašingtona. Naime, Sjedinjene Države su među prvima priznale jednostrano proglašenu nezavisnost autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i od tog momenta vrlo aktivno sponzorisale nezavisnost Kosova*, ne dovodeći u pitanje njegovu teritorijalnu celovitost, te smatrajući ovakvo stanje konačnim. Da li će ovakav stav ponovo dominirati Belom kućom, ako 20. januara u nju bude ušao Džozef Bajden?

Džo Bajden je neko ko veoma dobro poznaje ove prostore kojima se dugo i pomno bavio i koje je više puta posećivao, uključujući i sam Beograd. Bajden je u svojoj prošlosti definitivno imao antisrpske stavove, počev od rata u Bosni i Hercegovini, do sukoba na Kosovu i Metohiji i NATO intervencije. Primera radi, sam rat u BiH nazivao je agresijom SR Jugoslavije i kao isključive krivce označavao je srpske lidere. Za zločin u Srebrenici odgovornim je proglasio Beograd, što je u suprotnosti i sa presudom Međunarodnog suda pravde. Ne samo da ovaj zločin smatra genocidom, već je isticao da je Srbija (tj. SRJ) pokušala da izvrši genocid nad Bošnjačkim narodom na teritoriji čitave BiH, što je takođe u koliziji sa pomenutom presudom. Nesumnjivo da je Bajden bio i jedan od glavnih zagovornika NATO intervencije na SR Jugoslaviju. Da li ovo znači, da će Bajden nužno voditi politiku koja je suprotstavljena Srbiji, u kontekstu Kosova i Metohije? Odgovore na ovo pitanje, može nam dati dokument koji je na tviteru podelio glavni urednik albansko-američkih novina „Ilirija“ (Illyria), a koji je naslovljen kao ,,Vizija Džoa Bajdena u pogledu odnosa Sjedinjenih Država sa Albanijom i Kosovom“.

Već u uvodnom delu ovog dokumenta, navodi se da je Bajden dugogodišnji prijatelj Albanije i Kosova*, te da će kao predsednik nastaviti da podržava albansku bezbednost, svestan pretnji koje dolaze iz Rusije i značaja koji NATO ima u ovom regionu. Ovakav stav, sasvim se uklapa u generalnu spoljnopolitičku poziciju Bajdena, u kojoj je NATO ključni instrument očuvanja dominantne pozicije SAD, a Moskva jednako velika pretnja, kao i Peking.

Centralni deo dokumenta, podeljen je na odeljak u kome se navodi šta je sve Bajden uradio za albanske nacionalne interese na Kosovu, i odeljak u kome se ističe šta će dalje uraditi, ako postane predsednik. U prvom delu se navodi da je Bajden u Kongresu bio „najistaknutiji glas koji je ustajao protiv Miloševićeve agresije“. Dalje se kaže da je Bajden „branio interese Kosova, dok je svetski fokus bio negde drugde“. Podseća se da je upravo on predložio rezoluciju u Senatu, koja je ovlastila Bila Klintona da preduzme vazdušne operacije protiv SR Jugoslavije. „On je takođe mobilisao podršku za vazdušnu kampanju NATO i za humanitarni odgovor na Miloševićevo masovno etničko čišćenje kosovskih Albanaca“. U nastavku, navodi se da je Džo Bajden podržavao i snažno branio nezavisnost Kosova*, za koju se u dokumentu kaže da je „nepovratna i u saglasnosti sa međunarodnim pravom“. Kao potpredsednik SAD, održavao je visok nivo zainteresovanosti Sjedinjenih Država za Kosovo, posetivši ga čak dva puta.

Već u prvoj tački odeljka u kome su navode Bajdenovi budući planovi u pogledu Kosmeta, ističe se da će Džo Bajden „preokrenuti neuravnotežen pristup Trampove administracije prema Kosovu i Srbiji, ponovo uspostavljajući nepristrasnost i pravičnost u ovim odnosima“. Bajden obećava i da će, u saradnji sa Evropskom unijom, oživeti dijalog Beograda i Prištine, a sa ciljem postizanja „pravednog sveobuhvatnog sporazuma između dveju zemalja, koji poštuje teritorijalni integritet Kosova i koji će dovesti do punog međusobnog priznanja“. Važna pomena je i tačka u kojoj Bajden ističe da će podstaći Evropsku uniju da ispuni obećanje dato Kosovu*, omogući mu viznu liberalizaciju, te preduzme druge korake ka integraciji Kosova* u Evropsku uniju, uključujući potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Preostale tačke dokumenta, bave se odnosima SAD i Albanije, za koje se navodi da moraju osnažiti, pre svega u pogledu odbrane, kako bi se obezbedilo da Albanija ostane snažan NATO saveznik. Takođe, Bajden obećava da će raditi i na produbljivanju ekonomskih i trgovinskih odnosa sa Albanijom, kao i da će ovu državu podržati u njenom putu ka Evropskoj uniji. Ovo se, ističe Bajden, neće odnositi samo na podršku Albaniji u pogledu njenih sopstvenih reformi, već i u pogledu obezbeđivanja da „vrata EU ostanu otvorena za zemlje kao što je Albanija, kada one budu spremne“. Implicitno, Bajden ovim poručuje da će vršiti pritisak na Evropsku uniju da nastavi sa proširenjem, iz čega potencijalno i Srbija može imati korist. Ako postoji još nek svetla tačka ovog dokumenta za Srbiju, onda je to poslednja. U njoj se navodi da će Bajdenova Amerika „zajedno sa evropskim partnerima i saveznicima, pomoći devastiranim ekonomijama regiona, da se oporave od pandemije i izgrade sigurniju ekonomsku budućnost“.

Generalna poruka koju ovaj dokument šalje, a u kontekstu srpskih nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, veoma je nepovoljna. Za Ameriku na čijem čelu je Džo Bajden, Kosovo će biti zacementirano pitanje i nikakva korekcija granica ne dolazi u obzir. Ovo svakako ne treba da nas čudi. Ni sam Donald Tramp, za koga se veruje da po mnogim pitanja predstavlja diskontinuitet američke politike, insistirao je na poruci da je Kosovo* nezavisna država i da je krajnji cilj dijaloga međusobno priznanje. Pobedom kandidata establišmenta, politika Amerike prema Kosovu i Metohiji, samo će se vratiti u svoje dugogodišnje okvire.

U zaključku valja ipak istaći, da su i Srbija i čitav Balkan, pitanja od trećerazrednog značaja za Sjedinjene Države. Ovaj dokument bi verovatno mogao biti protumačen i u kontekstu predstojećih izbora. Naime, samo u državi Mičigen, albanska zajednica broji nešto više od 43 hiljade ljudi. Upravo je Mičigen jedna od onih zemalja koja je donela pobedu Trampu, u kojoj je aktuelni predsednik pobedio Klintonovu za nešto više od 10 hiljada glasova. Iako prema poslednjim anketama Džo Bajden ubedljivo vodi u Mičigenu (vodila je Hilari, mada ne toliko ubedljivo), sigurno je da kandidat Demokratske partije ne želi ništa da prepusti slučaju, te je ovim dokumentom poslao jasnu poruku albanskoj zajednici da računa na njenu podršku.

Sve u svemu, malo je verovatno da će se Džo Bajden, uprkos velikom interesovanju koje je kao senator pokazivao za ovaj prostor, uopšte baviti Balkanom i pitanjem Kosova. Mnogo je realnije da ovo pitanje, bude u potpunosti prepušteno nekome iz njegove potencijalne administracije. Ako uzmemo u obzir ljude iz neposrednog Bajdenovog okruženja, čovek koji najbolje poznaje ovaj prostor, svakako je direktor „Pen Bajden centra“, Majkl Karpenter. Bivši zvaničnik Pentagona zadužen za Balkan, dobro poznaje srpsko-albanski konflikt i u svojim izjavama pokazao je da itekako ima razumevanja za poziciju Srbije. Ovo je karta na koju Srbija treba i mora da odigra, ukoliko Bajden zaista postane predsednik Amerike, a Karpenter dobije priliku da neposredno učestvuje u rešavanju kosovskog pitanja.

Sava Mitrović