Od predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama prošlo je više od dva meseca. Međutim, javnost „preko bare“ i dalje je okupirana njihovim ishodom i optužbama o izbornoj krađi koje dolaze pre svega iz tabora, još uvek predsednika, Donalda Trampa (Donald Trump).
Jedna od saveznih država koja se od 3. novembra 2020. godina nalazi u žiži javnosti je Džordžija. Demokratski kandidat i bivši potpredsednik u administraciji Baraka Obame (Barack Obama), Džozef Bajden (Joseph Biden), postao je prvi demorata koji je pobedio u ovoj saveznoj državi još od Bila Klintona (Bill Clinton), koji je to učinio 1992. godine. Bajdenova pobeda u ovoj saveznoj državi je bila poprilično tesna. Demokratski kandidat osvojio je tek oko 12.000 glasova više od aktuelnog predsednika, što je otvorilo priliku da članovi Trampovog tima, na čelu sa republikanskm kandidatom, zahtevaju ponovno brojanje glasova kako bi se otvrdilo koji od dva kandidata je pobednik u ovoj jugoističnoj državi i ko od njih dvojice dobija 16 elektorskih glasova. Nakon što je brojanje glasova ponovljeno tri puta, najviši zvaničnici Džordžije poslednji put su potvrdili Bajdenovu pobedu 7. decembra 2020. godine.
Međutim, u najnovijem razgovoru koji je Donald Tramp imao sa državni sekretarom Džordžije i članom Republikanske partije Bredom Rafenspergerom (Brad Raffensperger), jasna je namera predsednika da ne odustaje od pokušaja da obezbedi pobedu u Džordžiji. U njihovom telefonskom razgovoru od nedelje, Tramp je insistirao na tome da su zvaničani rezultati izbora u Džordžiji netačni i da je greška u „nekoliko stotina hiljada glasova“, prenosi CNN. Aktuelni predsednik je ponovo govorio o tome kako smatra da je veliki broj glasova koji su pristigli putem pošte neregularan i da je to neophodno ispraviti kako bi se dobili pravi rezultati izbora. Uz to, Tramp je Rafenspergeru skrenuo pažnju da je potrebno da pronađe „samo“ 11.780 glasova kako bi matematički pobedio u Džordžiji. Sa druge strane Rafensperger je rekao aktuelnom predsedniku da smatra da su rezultati koji su objavljeni regularni, sa čime se Tramp nije složio. Pored izbora u Džordžiji, Tramp se u ovom razgovoru, koji je trajao više od sat vremena, osvrnuo i na potencijalne izborne krađe u Mičigenu i Pensilvaniji.
Na reakciju demokrata nije se čekalo dugo. Novoizabrana potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država, Kamala Haris (Kamala Harris), u svom govoru na mitingu podrške demokratskim kandidatima koje čekaju ponovljeni izbori za senatorska mesta iz Džordžije, osvrnula se na razgovor Trampa i Rafenspergera. Ona je taj potez aktuelnog predsednika okarakterisala kao „očajnički“ i napomenula je da je to „strašna zloupotreba moći“ od strane Donalda Trampa. Uz to je dodala i da će ona 20. januara i zvanično postati potpredsednica, svidelo se to Trampu ili ne.
Sve ovo odigrava se u veoma kompleksnom vremenu za političku scenu Sjedinjenih Država. Pre svega, u utorak 5. januara obe partije očekuju gorepomenuti ponovljeni izbori za senatorska mesta iz Džordžije koji umnogome mogu da odrede način na koji će funkcionisati buduća administracija. Da bi republikanci zadržali većinu u gornjem domu Kongresa neophodno im je bar jedno od dva mesta koja su trenutno neupražnjena, a ukoliko demokratski kandidati ostvare dve pobede, ova partije će imati kontrolu nad oba doma Kongresa i time znatno olakšati posao Džozefu Bajdenu u njegovom predsedničkom mandatu. Nakon toga, 6. januara, Kongres Sjedinjenih Država treba da se sastane kako bi i zvanično potvrdio Bajdenovu izbornu pobedu, dok je za 20. januar planirano da novoizabrani predsednik položi zakletvu i tako i zvanično preuzme tu funkciju.
Iz svega navedenog jasno je da političkoj sceni Sjedninjenih Američkih Država predstoji poprilično turbulentan početak 2021. godine.
Vuk Mišković
