Republikanci – Okupljanje oko Trampa?
Mesecima su vodeći republikanci odbijali da prihvate mogućnost da će Donald Tramp postati njihov kandidat. Republikanski establišment je u procesu preliminarnih izbora prošao tri faze pre nego što je Tramp početkom maja trijumfom u Indijani ostao jedini kandidat na izborima.
Prvo su sa podsmehom govorili o njegovoj kandidaturi, uvereni u snagu partije i mogućnost da izaberu kandidata po sopstvenoj meri. Sve do prvih republikanskih debata i preliminarnih izbora u Ajovi i Nju Hempširu, Donald Tramp je čitavoj javnosti pa i republikancima, predstavljao samo karikaturu, čija će se politička zvezda vrlo brzo ugasiti porazima na preliminarnim izborima. Njegova kampanja nije shvatana previse ozbiljno, a očekivanja su bila da će Trampovi gafovi diskreditovati kandidata među konzervativnim republikanskim biračkim telom.
Kada je Tramp pobedio na nekoliko preliminarnih izbora, a pojedini kandidati poput Džeba Buša, koji su slovili za favorite, počeli da ispadaju iz trke, vodeći republikanci su prešli u fazu samoobmanjivanja. I dalje uvereni u snagu partije i uticaja stranačkog vrha na javno mnjenje, verovali su da će se republikansko biračko telo okupiti oko nekog od preostalih kandidata, poput Marka Rubija, Teda Kruza (koji takođe nije bio najprihvatljiviji) ili Džona Kejsika. Crvene lampice su se upalile u februaru i viđeniji republikanci poput Mita Romnija, bivšeg predsedničkog kandidata, ili Pola Rajana, predsedavajućeg Predstavničkog doma su javno govorili o opasnosti koju po Republikansku stranku donosi Trampova kandidatura. Anti – Tramp pokret i Super politički komiteti (Super PAC’s) potrošili su ukupno oko 75 miliona dolara, samo na televizijske reklame protiv Donalda Trampa.
Na kraju je u poslednja dva meseca vrh republikanske partije bio u stanju deluzije, uporno ponavljajući sebi da Tramp ne može da dođe do neophodnih 1237 delegata za nominaciju. Određeni broj republikanaca je verovao da će ukoliko do toga ne dođe moći da organizuju “podeljenu” konvenciju gde bi kada Tramp u prvom krugu ne dobije dovoljan broj glasova, postojala mogućnost nominovanja novih kandidata. Koliko samo nisu bili u pravu.
Kada je postalo jasno da je Tramp ostao “jedina igra u republikanskom gradu” i da sigurno osvaja republikansku nominaciju, mnogi od kritičara su morali da progutaju svoje reči i prihvate volju glasača. Imajući u vidu da 2016.nije samo godina predsedničkih izbora, nego se očekuju i izbori za oba doma Kongresa, i izbori za guvernere, Tramp će faktički biti “nosilac liste” republikanske partije i zarad uspeha na izborima i sinergijskog efekta, kongresmenima koji očekuju reizbor je bolje da stanu uz predsedničkog kandidata.
Najpre su deklarativno podršku dali Senatori koji očekuju reizbor na svoje pozicije. Ričard Bur iz Severne Karoline, Džon Mekejn iz Arizone i Rend Pol, Kentaki, kao i Džef Sešns iz Alabame. Nedugo nakon pobede u Indijani, podršku Trampu dao je i Mič Mekonel, lider republikanaca u Senatu, kao i Bob Korker iz Tenesija, predsedavajući Odbora za spoljne poslove u Senatu, za koga se šuška da je mogući kandidat za mesto potpredsednika. Trampa su takođe podržali neki od protivkandidata sa početka trke, kao što su, Kris Kristi, guverner Nju Džersija, koji je sa Trampom delio binu nekoliko puta i govorio na Trampovim skupovima, zatim Bobi Džindal, guverner Lujzijane Ben Karson i Rik Peri, bivši guverner Teksasa. Marko Rubio, Senator sa Floride je takođe rekao da će poštovati izbornu volju.
Predsedavajući Predstavničkog doma, Pol Rajan je svoj inače tvrd stav prema kandidatu ublažio nakon sastanka koji je održan u Vašingtonu protekle nedelje. Iako je još uvek neodlučan, Rajan je naveo da je sastanak sa Trampom protekao pozitivno i da će odluku o podršci doneti u narednim danima. “Pitanje je šta nam je potrebno da ujedinimo stranku i sva konzervativna krila partije. Imali smo veoma dobar i ohrabrujući razgovor, kako da to uradimo”, rekao je Rajan. Oni koji su još uvek neodlučni su i Ted Kruz, i Džon Kejsik, koji još uvek vagaju nakon izlaska iz trke za predsednika pre samo dve nedelje.
Da će okupljanje Republikanaca oko Trampa ipak ići mnogo teže govore i glasovi neslaganja unutar samog partijskog vrha. Siva eminencija Republikanaca, porodica Buš, i dva bivša predsednika Dzordž Buš stariji i Džordž Buš mlađi za sada ne žele da se izjašnjavaju, ali je gotovo izvesno da neće javno podržati Trampa. Za razliku od njih, Džeb Buš koji je bio Trampov protivkandidat javno je rekao da neće glasati za Trampa i da će radije bojkotovati izbore. Na toj liniji se nalazi i grupa senatora koja ove godine ne mora da brine o reizboru na svoje funkcije. Tu grupu predvodi Ben Sas iz Nebraske, mladi konzervativac, od kojeg mnogi očekuju da bude predsednički kandidat na nekim od narednih izbora. Sas je na svom Fejsbuk profilu u “Otvorenom pismu većinskoj Americi” objavio spisak razloga zbog kojih ne može da glasa za Donalda Trampa. Sličan stav ima i Džef Flejk, Senator iz Arizone, koji Trampu ne može da oprosti stavove o islamu i izbeglicama. Još jedan Senator i kandidat na izborima, Lindzi Grejem, takođe odbija da podrži Trampa, zbog toga što ne može da zamisli da će takva osoba biti šef oružanih snaga. Senatorima se pridružio i veliki broj republikanskih analitičara i “opinionmejkera”, a mnogi od njih pokušavaju da proguraju nezavisnog kandidata koji bi Trampu pomrsio konce u pojedinim državama.
Uprkos otporima, broj republikanaca koji će ipak morati da progutaju gorku pilulu i podrže Trampa na izborima će svakako rasti. Opcije se sa protokom vremena smanjuju, a tako i mogućnost za kredibilnog nezavisnog kandidata kojeg bi establišment mogao da podrži. Ono što je sigurno je da će se u julu na završnoj konvenciji u Klivlendu čuti glasovi neslaganja. U istoriji republikanske partije bilo je burnih konvencija. Ova godina najviše podseća na 1964. kada je konzervativac Beri Goldberg nominovan za predsednika, uprkos velikom neslaganju vrha partije. Te godine je predsednik Džonson pobedio Goldberga za preko 400 elektorskih glasova. Goldberg je na izborima osvojio samo matičnu Arizonu i pet država biblijskog pojasa. Da li Donalda Trampa čeka slična sudbina u novembru u sudaru sa Hilari Klinton, ostaje da vidimo.
