Završeno je! Nakon duge i iscrpljujuće kampanje građani u SAD su 8. novembra izašli na birališta. Glasali su i odlučili – Donald Tramp je 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država! Još uvek nisu prebrojani svi glasovi, ali je već sada izvesno da će Donald Trampa imati više od 270 elektorskih glasova i odneti pobedu na predsedničkim izborima u SAD. Procena je da će na kraju imati 310 elektora, a Hilari Klinton 228.
Ma koliko se analitičara danas javilo sa tvrdnjom nisu sumnjali u uspeh Donalda Trampa, njegova pobeda predstavlja veliko iznenađenje. Na 20 od poslednjih 24 istraživanja javnog mnjenja predstavljenih 7. i 8. novembra, Hilari Klinton je bila viđena za pobednika izbora. Izlaznost pripadnika Latinoameričke zajednice na „rano glasanje“ bila je nezabeležena u dosadašnjoj istoriji, direktor FBI je izjavio samo nekoliko dana uoči izbora da neće biti pokretanja nove istrage protiv Hilari Klinton, nije se dogodilo ništa radikalno u poslednja dva dana kampanje što bi dalo dodatni podsticaj glasačima da u kvadratiću pored imena milijardera iz Njujorka ucrtaju iks.
Ipak, uprkos svemu, a protiv njega je zaista bilo svega, svačega i svakoga, Donald Tramp je pobedio. Hilari Klinton mu je pre nekoliko časova čestitala pobedu. Da nesreća bude veća po demokrate, izgubilu su bitku za Senat, koji će bar u naredne dve godine ostati republikanski. Isti je slučaj i sa Kongresom.
Teško je zamisliti u kakvom se psihičkom stanju sada nalazi Hilari Klinton. Učestvovala je u kampanji u kojoj je bila viđena za pobednika još prilikom isticanja kandidature, vodila je bitku sa čovekom koji nema nikakvo političko iskustvo, ima mizernu podršku vlastite partije i koji je tokom kampanje više puta sam sebi podmetao nogu. Imala je gotovo dva puta više novca za kampanju od njega, dobila je nesvakidašnju podršku aktuelnog predsednika SAD, nepodeljenu podršku demokratskog establišmenta, (ne)očekivani vetar u leđa od Bernija Sandersa, i na kraju je izgubila. Kampanja joj izvesno nije prijala i to nije bilo teško uočiti, ali je svoj do tančina planirani život posvetila dolasku na mesto predsednika SAD. Jednostavno, ona nije bila prvi izbor građana SAD, čak ni najvećeg broja demokrata.
Svi se pitaju šta će se desiti sutra kada svane u SAD? Ništa naročito. Kao što reče Barak Obama „sunce će i sutra izaći“. Ništa značajno se neće desiti bar do inauguracije, koja će se održati 20. januara u Vašingtonu. Istina, finansijska tržišta jesu u blagom padu, ali bila su i nakon Bregzita pa su se brzo stabilizovala. Kakav će predsednik biti Donald Tramp? Verovatno zanimljiviji za praćenje i analizu od mnogih dosadašnjih, ali i ograničen sistemom „kočnica i ravnoteža“ u kome će delovati do granica mogućeg, a ne željenog. Da li će ispuniti sva predizborna obećanja? Sigurno ne, ali koji to političar jeste?
