Predsednik Tramp juče je doneo izvršnu uredbu (executive order) kojom je adresirano pitanje položaja i uloge policije u društvu, pokrenuto nakon što je policajac iz Mineapolisa ubio afroamerikanca Džordža Flojda. Reč je o prvoj u potencijalnom nizu egzekutivnih i legislativnih reakcija na rast svesti američkih građana o policijskoj brutalnosti i rasizmu. Da je došlo do značajnih promena u američkom javnom mjenju oko ovih pitanja potvđuju ankete koje pokazuju široku podršku za trenutne proteste, rast podrške za pokret Black Lives Matter, kao i preduzimanje zakonodavnih inicijativa od strane demokrata i republikanaca, kojima bi bili adresirani nedostaci i problemi u okviru američke policije.
Trampovom uredbom je predviđena ograničena reforma policije i njenog odnosa prema građanima. Ona uključuje unapređenje treninga za policiju i ograničavanje, ali ne i zabranu, upotrebe chokehold metoda u cilju neutralizacije osumnjičenih. Za razliku od demokrata, Tramp izbegava sprovođenje šire i dublje policijske reforme. Policija i bezbednosne snage generalno čine značajan deo njegovog biračkog tela. Tokom svog mandata on je preduzeo nekoliko mera u cilju konsolidacije podrške kod ovog dela biračkog tela, poput povećanja budžeta za odbranu. On je takođe, usled protesta izazvanih ubistvom Flojda i sve većih pritisaka za promene, odbacio ideju o institucionalnom rasizmu i široko rasprostranjenoj policijskoj brutalnost, tvrdeći da policajac koji je ubio Flojda (Derek Šovin – Derek Chauvin) čini vrlo mali deo policijskih snaga u Americi.
Uprkos njihovom afinitetu prema policiji i Trampovom narativu o sebi kao „zakon i red“ predsedniku, republikanci su osetili političku potrebu da reaguju. Manjak ili potpuno odsustvo akcije oko ovih pitanja rizikuje da ojača političku poziciju demokrata i njihovog predsedničkog kandidata, Džozefa Bajdena, uoči izbora u novembru. Kao i mnoge demokrate, Bajden zagovara širu i dublju reformu policije – nešto što je obećao u svom obraćanju povodom ubistva Flojda i demonstracija koje su iz toga proizašle. Time on potencijalno može da motiviše veći broj Afroamerikanaca da izađu na izbore u novembru, što ne bi išlo u korist Trampa i republikanaca, s obzirom da je ovaj deo biračkog tela tradicionalno naklonjen demokratama, naročito Bajdenu, zbog njegove istorije kao potpredsednika u Obaminoj administraciji. Zbog toga, republikanci nastoje da kroz ograničene reforme umanje nezadovoljstvo među afroamerikancima i širom populacijom, te da potencijalno privuku određeni broj novih afroameričkih glasova, koji bi mogli biti odlučujući na predstojećim izborima.
Bojan Latinović
