Donald Tramp i Hilari Klinton ostvarili su velike pobede u državi Njujork na preliminarnim izborima republikanske, odnosno demokratske partije za predsednika SAD. Njujork je bio velika nagrada na preliminarnim izborima, kao četvrta najnaseljenija država u SAD, nosi veliki broj delegate, 95 za republikance i 277 za demokrate. Upravo iz tog razloga su kandidati uložili puno vremena i resursa u samu kampanju, koja je bila izuzetno medijski propraćena.
Dani pre izbora su u republikanskom taboru bili opterećeni diskusijom o kontroverznom izbornom sistemu i pravilima Republikanske nacionalne konvencije na kojoj će se u julu izabrati kandidata za predsednika. Kao što je Stevan Nedeljković naveo u prethodnom tekstu, čitava republikanska mašinerija je uprla sve svoje resurse kako bi onemogućila Donalda Trampa da dođe do 1237 delegata neophodnih za nominaciju, u kom slučaju bi došli do takozvane “otvorene” konvencije, kada bi teoretski mogla doći do nominacije novog kandidata. Kontroverzu je takođe izazvao Ted Kruz koji je uz pomoć svog izbornog štaba uspeo da obezbedi dodatne “neopredeljene” kandidate u pojedinim državama koje su već glasale, što je kod Donalda Trampa i njegovih pristalica izazvalo gnev, optužujući Kruza za prekrajanje izborne volje. Uprkos svemu tome, Donald Tramp je odneo ubedljivu pobedu u svojoj matičnoj državi, osvojiviši oko 60% glasova, ostavivši daleko iza sebe, Džona Kejsika i Teda Kruza. Pobeda Donalda Trampa je bila očekivana, ali ovako velika prednost daje mu dodatni podstrek da uz dobre rezultate u preostalim državama na severozapadu Amerike, koje su njegovo “uporište”, može doći do “magičnih” 1237 delegata. On je u svom govoru nakon pobede nagovestio da je ovo samo novi početak serije njegovih pobeda, i da će 7. juna, kada se održavaju izbori u nekoliko velikih država uspeti da dođe do nominacije. Oba kandidata pokušaće da ga spreče u tome, kako bi došlo do “otvorene” konvencije. Pitanje je da li bi u slučaju otvorene konvencije bilo pametno predstavnicima establišmenta da preglasaju Donalda Trampa i izaberu potpuno novog kandidata, i kako bi to uticalo na Trampove glasače u novembru, ali i na čitav izborni sistem. Čini se da je imajući u vidu podršku koju Donald Tramp ima, takav scenario manje verovatan, i da će Republikanska partija morati da se suoči sa, za njih bolnom činjenicom, da je Tramp dobio najveći broj glasova na preliminarnim izborima. Ono što najviše plaši republikanski estališment je Trampov trenutni rejting na opštim izborima, gde preliminarna istraživanja govore da bi osvojio otprilike 40% glasova. Problem nije toliko gubitak predsedničkih izbora sa Trampom kao kandidatom, koliko verovanje da bi to takođe imalo efekat na izbore za Kongres i guvernere u mnogim državama, jer bi moglo da oslabi kandidate Republikanske partije.
U demokratskom taboru takođe nije bilo iznenađenja. Nakon serije pobeda Bernija Sandersa, Hilari Klinton je pobedila u svojoj matičnoj državi sa preko 55% glasova, povećavši vođstvo u broju delegata za završnu konvenciju. Kako se izborna trka u Njujorku zahuktavala, kampanja je postajala sve dinamičnija, a kandidati nisu štedeli jedno drugog kritike, što je pokazala i debata u Bruklinu od prošle nedelje.
Na kraju, čini se da je još jednom odlučila podrška koju Hilari Klinton ima među manjinskom populacijom, jer je znatnu razliku napravila u velikim gradovima, pre svega u samom Njujorku, dok je Berni Sanders osvojio većinu glasova u ruralnim i malim gradovima države sa većinskom populacijom “belaca”. Ovo i ne čudi, s obzirom da većinu registrovanih glasača demokrata u Njujorku na ovim izborima čine manjine. Berni Sanders sada mora da osvoji podršku od oko 60% glasova u svakoj narednoj državi kako bi mogao da pretekne Klintonovu po broju glasova. Takav ishod je gotovo nemoguć, i Sandersu sada ostaje da nastavi da širi svoju poruku kako bi u javnom diskursu ostale ključne poruke njegove kampanje. Sa druge strane, Klintonova bi već polako mogla da se orijentiše na opšte izbore u novembru i trku sa najverovatnije Donaldom Trampom. Ovi izbori uče, jeste da ništa nije sigurno, i da Donald Tramp zna kako da uperi napade na svoje kandidate. Hilari Klinton, za koju dobar deo glasača veruje da je “neiskrena”, za Trampa predstavlja odličnu metu.
Sledeći izbori se održavaju za nedelju dana u pet država severozapada gde će Pensilvanija i Merilend izazvati najveću pažnju. Do tada ćemo znati i rezultate izbora u Srbiji, pa će nam izbori u SAD biti jedina preokupacija.
