Sudija Rut Bader Ginsburg obeležila je rad Vrhovnog suda SAD po pitanjima rodne ravnopravnosti, prava glasa i sistema zdravstvene zaštite. Među važnijim postupcima koje ostaju kao njeno nasleđe u oblasti rodne ravnopravnosti svakako je odluka Suda u slučaju Rid protiv Rida 1971. o suprotstavljenosti Ustava rodnoj diskriminaciji. Treba spomenuti i njeno izdvojeno mišljenje u slučaju Ledbeter protiv Gudjir tajr i Rabera 2007, koje je inspirisalo zakonodavne promene u oblasti zapošljavanja i usvajanje Zakona Lili Ledbeter o pravičnim zaradama (Lilly Ledbetter Fair Pay Act) 2009. godine, navodi Voks.

Smrt sudije Rut Bejder Ginsburg u petak, 18. septembra, ostavila je slobodno mesto u Vrhovnom sudu samo 46 dana pred predsedničke izbore. Njujork tajms ističe da je ovo bila okolnost 16 puta do sada, ali da je samo jednom prilikom datum bio bliži – u slučaju predsedavajućeg sudije, Rodžera B. Tejnija koji je preminuo 27 dana pre predsedničkih izbora 1864. godine. Abraham Linkoln, tadašnji predsednik, odložio je nominaciju Salmona P. Čejsa nakon njegovog reizbora.

Saveznici predsednika Donalda Trampa istakli su da bi pitanje mesta u Vrhovnom sudu moglo značajno da utiče na predstojeće predsedničke izbore i kampanju, naročito imajući u vidu odgovor administracije na pandemiju virusa korona i njene ekonomske posledice, navodi Politiko. Veliki značaj nominacije demokrate navode kao argument da se odluka donese nakon novembarskih izbora, piše Voks.

Procedura izbora članova

U slučaju upražnjenog mesta u Vrhovnom sudu, procedura započinje obraćanjem predsednika Senatu, u kojem on nominuje kandidata. Odluka je u rukama Senata, koji o potvrdi kandidata glasa prostom većinom.

Prve reakcije

U prvim redovima se našla reakcija senatora Miča Mekonela o mestu u Vrhovnom sudu, koji je obećao da će Senat potvrditi koga god Tramp nominuje. Njegova izjava odjeknula je zbog kontradiktornosti sa Mekonelovim stavom 2016. godine, kada je odbio održavanje saslušanja Merika Garlanda. On se tom prilikom pozvao na takozvano „Bajdenovo pravilo“, nastalo u junu 1992, kada je Džo Bajden, tada senator, povodom saslušanja Klerensa Tomasa, izrazio stav da bi bilo najbolje nastaviti proceduru nominacije nakon predsedničkih izbora te godine, ističe Voks.

Mekonel je drugačiji stav u oktobru prošle godine objasnio promenjenim okolnostima u odnosu na 2016, gde su i Bela kuća i Senat u rukama iste partije, navodi Si-En-En. Promenu stava na osnovu ove argumentacije izrazio je i senator Lindsi Grejam, trenutni predsedavajući Odbora za pravosuđe u Senatu.

Predsednik Donald Tramp je u subotu u izjavi o smrti sudije Ginsburg naveo da su njena mišljenja i odluke inspirisala sve Amerikance, i generacije značajnih pravnika.

Iako prvobitno nije spomenuo pitanje nominacije, Tramp je, nakon pomenute Mekonelove izjave, putem objave na Tviteru naveo: „Mi smo izabrani za ovu poziciju moći i važnosti kako bismo donosili odluke za ljude koji su nas izabrali sa ponosom, od kojih je dugo za najvažniju smatran izbor sudija Vrhovnog suda SAD. Imamo tu obavezu, bez odlaganja!“

Demokratski kandidat Džo Bajden u petak je izjavio da smatra da izbor novog sudije Vrhovnog suda treba da sačeka rezultate novembarskih predsedničkih izbora, navodeći da je prosečno vreme potrebno za potvrdu sudije 70 dana, navodi Voks. „Ovo je stav koji je republikanski Senat usvojio 2016. kada je skoro deset meseci ostalo do izbora. To je stav koji Senat SAD mora da zauzme danas, kada su izbori za samo 46 dana“.

Slično mišljenje izrazio je i Barak Obama: „Osnovni princip prava – i svakodnevne pravičnosti – jeste da pravila primenjujemo konzistentno, a ne na osnovu onoga što je zgodno ili povoljno u datom trenutku. Vladavina prava, legitimitet naših sudova, osnovno funkcionisanje naše demokratije zavise od tog osnovnog principa“.

Mogući vremenski okvir

Endru Prokop za Voks iznosi dve glavne mogućnosti u vezi sa trenutkom nominacije novog člana Vrhovnog suda – glasanje Senata pre novembarskih izbora, ili nakon njih. Tačan „rok“ druge mogućnosti u rukama republikanaca zavisi od odnosa snaga nakon izbora – u slučaju Trampove pobede ili zadržavanja većine u Senatu, ona bi mogla da usledi u bilo kom trenutku. To nije slučaj ukoliko prevagu odnesu demokrate. Demokratska većina u Senatu republikancima daje rok do 3. januara, dok je taj rok 20. januar ukoliko predsedničke izbore osvoji demokratski kandidat, a republikanci zadrže većinu u Senatu.

Prokop takođe iznosi moguće specifičnosti koje utiču na datu računicu – izbor demokratskog senatora Arizone do decembra, nešto kasniji izbor senatora Džordžije, kao i osporavanje rezultata nekoliko bliskih trka za Senat i produžetak procesa.

Kolika je verovatnoća nominacije?

Sa odnosom 53:47, republikanci trenutno imaju većinu glasova u Senatu. Ukoliko bi demokrate pokušale da nadglasaju postupak nominacije, bila bi im potrebna podrška nekoliko republikanskih senatora.

U svojoj analizi, Politiko iznosi moguća imena koja bi odnela prevagu u korist stava demokrata. Na prvom mestu nalazi se senatorka Mejna Suzan Kolins, koja je ovog meseca izjavila da ne bi birala novog sudiju pre izbora niti do januara (lame-duck session). Ona je predložila da Odbor za pravosuđe Senata započne razmatranje Trampovog kandidata, ali da se glasanje održi nakon formiranja novog Kongresa. „Zarad pravičnosti prema američkom narodu […],  odluku o doživotnom izboru za Vrhovni sud treba da donese predsednik izabran 3. novembra,“ izjavila je Kolins.

Iako se senatorka Aljaske Lisa Murkovski nije izričito izjasnila po pitanju nominacije, nedavno je izjavila da bi ovakav postupak odrazio „dupli standard“, osvrćući se na slučaj Merika Garlanda, navodi Hil.

Politiko je na listi naveo i Mita Romnija (Juta), Korija Gardnera (Kolorado), Lamara Aleksandera (Tenesi) i Peta Robertsa (Kanzas).

Mogućnost „pakovanja suda“?

Za republikance, izbor novog sudije u narednom periodu predstavlja priliku za uspostavljanje trajnije konzervativne većine u Vrhovnom sudu. Voks ističe da bi ovakav odnos snaga mogao da, između ostalih, donese promene u sistemu zdravstvene zaštite koji pokriva skoro dvadeset miliona ljudi.

Međutim, analitičari navode zanimljivu mogućnost u rukama demokrata u slučaju pobede u Beloj kući i Kongresu u novembru – promenu broja sudija Vrhovnog suda putem zakona. Naime, iako navodi obavezu postojanja Vrhovnog suda, američki ustav ne navodi broj sudija koji ga čine. Štaviše, taj broj je oscilirao između šest i deset. Voks ističe da taj potez nosi sa sobom rizik, pozivajući se na Ruzveltov predlog petnaestočlanog Vrhovnog suda.

 

Ko bi mogao da bude nominovan?

Tramp je 9. septembra objavio listu potencijalnih kandidata u slučaju upražnjenog mesta u Vrhovnom sudu. Tokom svog mandata, Tramp je nominovao dva muškarca za članove Vrhovnog suda – Nila Gorsuča 2017. i Breta Kavanoa 2018. godine. Vodećom kandidatkinjom za upražnjeno mesto smatra se Ejmi Kouni Beret, sudija Apelacionog suda Sedmog okruga SAD, zbog konzervativnih stavova, Trampove namere da nominuje ženu i činjenicu da je već bila intervjuisana. Iako nisu prošle intervju, na Trampovoj proširenoj listi ovog meseca našle su se Barbara Lagoa, sudija federalnog apelacionog suda, koja bi mogla da Trampu donese pobedu u Floridi, kao i Alison Džouns Rašing, sudija apelacionog suda, piše Politiko.

Sastava Vrhovnog suda predstavlja novu liniju partijske borbe i pitanje koje se tumači kroz prizmu predstojećih izbora. U subotu je tokom kokusa demokrata na značaj nominacije ukazao i senator Čak Šumer, rekavši da su „u igri sve što Amerikanci cene“ i da u tom slučaju „nijedan potez nije isključen sledeće godine“, a debata na liniji republikanaca i demokrata već se odražava na trke za Senat u Ajovi i Severnoj Karolini, navodi Politiko. Situacija i dalji koraci će verovatno postati jasniji sredinom sledeće nedelje, kada se očekuje da će predsednik objaviti nominaciju.

Mina Radončić