U jednoglasnoj odluci (9-0) donetoj u ponedeljak, 6. jula, Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presudio je da države mogu da zahtevaju od elektora da daju svoj glas kandidatu koji je dobio većinu u toj državi, javlja Njujork Tajms. Ovakva odluka došla je nakon dva slučaja tzv. nevernih elektora kojima su države pokušale da kazne zbog tog „neverstva“.

Šta su to elektori?

Elektorski koledž SAD je izborno telo koje zapravo bira predsednika. Milioni Amerikanaca svake 4 godine glasaju prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru (ove godine je to 3. novembar) kada zaokružuju ime određenog predsedničkog kandidata na glasačkim listićima, ali se zapravo predsednik bira tek prvog ponedeljka nakon druge srede u decembru (ove godine bi to trebalo da bude 14. decembar). Tada se elektori sastaju u prestonicama svojih država kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika.

Po članu 2, odeljku I, klauzuli 2 Ustava SAD “svaka država imenuje, na način na koji će nјeno zakonodavno telo odrediti, određeni broj članova izbornog tela, ravan ukupnom brojem senatora i članova Predstavničkog doma na koje ta država ima pravo u Kongresu”. Dalje se navodi da oni ne smeju obavljati nikakvu državnu funkciju u Sjedinjenim Državama, poverljivu ili plaćenu, kao i to da se oni “sastaju u svojim državama i tajno glasaju za dva lica”.

Prvobitno je određeno da prvi po broju elektorskih glasova postaje predsednik, a drugoplasirani potpredsednik, ali se nakon prvih “takmičarskih” izbora 1796. (Džordž Vašington je izabran bez protivnika na prvim i drugim izborima) na kojima je Džon Adams postao predsednik, a Tomas Džeferson potpredsednik, videlo da to ne funkcioniše jer se izabrani tandem nije baš najbolje slagao. Tada je donet XII amandman kojim je određeno da predsednički kandidat imenuje i kandidata za potpredsednika, a kasnije je XIV amandman u drugom odeljku regulisao i to da se broj članova Predstavničkog doma iz neke države određuje na osnovu njenog broja stanovnika, samim tim određujući i broj elektorskih glasova koji ta država ima.

Kako su „neverni“ elektori prošli 2016. godine?

Samoprozvani Hamiltonovi elektori su tokom predsedničkih izbora 2016. pokušali da glasanjem za umerene republikance odgovore ostale od glasanja za Trampa u čemu, naravno, nisu uspeli. Trojica elektora iz države Vašington, koju je dobila Hilari Klinton, dala su svoje glasove generalu Kolinu Pauelu, bivšem državnom sekretaru (2001-2005) u administraciji predsednika Džordža V. Buša, dok je jedan dao svoj glas indijanskom poglavici i aktivisti Faizh Spotted Eagle. U Koloradu je jedan elektor umesto za Klinton dao svoj glas Džonu Kejsiku, bivšem guverneru Ohaja (2011-2019) i kandidatu na unutarstranačkim izborima u Republikanskoj partiji.

Trojica elektora iz Vašingtona koji su glasali za Pauela su za to kažnjeni sa po 1000 dolara, a elektor iz Kolorada je uklonjen iz izbornog tela i zamenjen drugim koji je podržao Hilari Klinton. Nakon ovoga, lideri Hamiltonovih elektora, Piter Bret Kijafalo (Peter Bret Chiafalo) iz države Vašington i Majkl Baka (Michael Baca) iz Kolorada pokrenuli su sudske postupke kako bi dokazali da države ne bi smele da ih kažnjavaju  jer oni imaju pravo da kao elektori daju glas kome oni smatraju da treba.

Vrhovni sud je ipak u presudi Kijafalo protiv države Vašington (Chiafalo v. State of Wahington) potvrdio raniju presudu Vrhovnog suda države Vašington kojom je rečeno da države mogu da zahtevaju od elektora da glasaju za kandidata koji je dobio najveći broj glasova. U odvojenom slučaju Stejt Dipartment Kolorada protiv Bake (Colorado Department of State v. Baca) Vrhovni sud SAD, citirajući razloge iz Kijafalovog slučaja, je preinačio odluku Apelacionog suda SAD za deseti krug u Denveru (deseti krug se odnosi na teritorijalnu jurisdikciju, u pitanju je drugostepeni federalni sud) koja je glasila da elektori, jednom postavljeni, mogu da glasaju za koga oni izaberu.

Zašto je sud doneo ovakvu odluku?

Sudija Vrhovnog suda SAD Elena Kejgan koja je pisala mišljenje za sedmoro sudija (dvojica su izrazila određeno neslaganje sa mišljenjem, iako su na kraju presudili u korist države Vašington) u slučaju Kijafalo, praveći i neke reference na popularnu kulturu, kao recimo na sve popularniji mjuzikl Hamilton, napisala je da “i tekst Ustava i istorija SAD podržavaju davanje prava državi da obezbede poštovanje obećanja elektora da podrže kandiata njegove partije – i izbor glasača u saveznoj državi – za predsednika”.

Sudija Kejgan je dalje navela da držve mogu da zahtevaju od elektora, recimo, da u državi žive određeni period ili da se kvalifikuju kao glasači u određenom vremenskom periodu, takođe navodeći da države mogu da insistiraju na tome da elektori podrže kandidata kog su obećali i da “mogu zahtevati da elektori održe svoje obećanje, pod pretnjom kazne”. Ovo naravno ne znači da će države od sada sigurno kažnjavati neverstvo svojih elektora, već da samo one koje imaju zakone koji zahtevaju od elektora da glasaju u skladu sa obećenjem mogu takve zakone i da sprovedu.

Ojačavanja uloge država ili početak kraja elektorskog koledža?

Presuda Vrhovnog suda SAD u ovom slučaju je obnovila pozive da se ukine elektorski koledž koji su postali sve glasniji kada je 2016. Donald Tramp pobedio Hilari Klinton u elektorskom koledžu, iako je imao 3 miliona glasova manje od nje. Takav scenario se dogodio i 2000. godine kada je Džordž Buš tesno pobedio Ala Gora u elektorskom koledžu, iako je imao manje glasova. Pre 2000. Godine, takav scenario se dogodio još 1888. i 1876.

Elektorski koledž su utvrdili još očevi osnivači kako bi se sprečila tiranija većine, a i kao kompromis sa južnim državama koje su imale manje stanovništva koje je glasalo (robovi nisu imali pravo glasa). Aleksandar Hamilton je u Federalističkom spisu br. 68 izrazio svoje očekivanje “da će ljudi odabrani od strane naroda za posebnu svrhu (biranja predsednika prim. prev.), imati najviše izgleda da poseduju informacije i moć razlučivanja koji su neophodni za takav izbor” što se eventualno ne bi složilo sa ovom presudom, ali je sudija Kejgan rekla da ni takvi stavovi nisu dovoljni u ovom slučaju.

Postojanje elektorskog koledža danas daje mogućnost državama da, u određenoj meri, imaju različite izborne zakone među sobom, a ova presuda je dodatno uvećala njihovu moć prilikom izbora predsednika.

Nikola Milinković