Ovaj tekst je objavljen u posebnom izdanju lista “Danas” vezanom za američke predsedničke izbore 2016. Autor je asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i direktor za komunikacije u Centru za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) Milan Krstić.

Izbori za predsednika SAD su „kolektivni sport“. Važnost karakteristika, sposobnosti, stavova, harizme i pedigrea kandidata odnosno kandidatkinje svakako igraju veliku ulogu u mobilisanju birača. Međutim, stepen uticaja ovih faktora variraće u zavisnosti od načina na koji se oni predstave javnosti, prilagode se njihovim zahtevima i kreiraju njihove potrebe. To rade timovi stručnjaka za izborne kampanje koje čine, između ostalih, brojni marketinški eksperti, psiholozi, komunikolozi, nekadašnji političari sa zavidnim iskustvom, dizajneri, stručnjaci za savremene tehnologije i neophodni „spin doktrori“ sa uticajem u brojnim medijima.

Timovi Hilari Klinton i Donalda Trampa u nadmetanju za predsedničko mesto, čije će se finale održati u izbornom danu, 8. novembra 2016. godine, bitno se razlikuju. Počnimo od najuočljivije razlike – njihove brojnosti. Tim demokratske kandidatkinje za pedsednicu SAD broji, prema nalazima Federalne izborne komisije SAD preko 650 plaćenih članova. Tome treba dodati i ogroman broj volontera angažovanih na ovom poslu. Brojnost tima republikanskog kandidata nije toliko lako utvrditi, zbog češćih promena njegovih članova. Međutim, čak i ako uzmemo u obzir sve do sada angažovane, kao i spoljne konsultante koji se ne prijavljuju Komisiji, teško da je reč o više od 150 ljudi. Magazin Politiko je krajem maja čak tvrdio da je razlika i veća, odnosno da je Trampov tim svega jedna desetina tima Hilari Klinton. Svakako, može se zaključiti da Tramp preferira manje timove, sa više individualnog pečata, za razliku od Hilari, koja mnogo polaže na masovnost tima.

Druga veoma uočljiva razlika jeste kontinuitet članstva u timu, naročito kod „ključnih igrača“. Od početka kampanje u okviru preliminarnih izbora u SAD, pre više od godinu dana, tim Hilari Klinton pokazuje jasan kontinuitet, bez naglih promena. To ne znači, međutim, da je njen tim suviše zatvoren, ekskluzivan i krut na promene, što je od strane Vašington posta 2007. godine označeno i kao ključni problem njene tadašnje kampanje. Naprotiv, sama činjenica da je tim značajno promenjen u odnosu na prethodnu kampanju na preliminarnim izborima u okviru Demokratske stranke pre 8 godina, kada je Klintonova izgubila od Obame, ukazuje na to da kandidatkinja uči na greškama. Sa druge strane, Donald Tramp je promenio čak tri lidera kampanje. Sa promenom lidera menjala se i filozofija igre tima. Tako je pređen put od prvog „kapitena“, Korija Levandovskog, čiji se pristup zasnivao na krilatici „neka Tramp bude Tramp“ i izbegavanju korigovanja njegovog pomalo ekscentričnog nastupa i retorike, preko Pola Manaforta, koji je nastojao da u kampanju unese više konkretnih predloga politika i smanji varijacije u izjavama kandidata, do aktuelnog „kapitena“ Stiva Benona, koji je bliži prvobitnom pristupu. Dakle, Hilari veruje da vođe tima koji pobeđuje – tj. koji je pobedio Sandersa na primarnim izborima – ne treba menjati, dok je Tramp spremniji na promene, čak i nakon preliminarnih pobeda nad Kruzom i drugim republikanskim suparnicima u trci za nominacijom. Uzrok za to može biti i Trampov temperament koji ne trpi pokušaje „obuzdavanja“ od strane tima, ali i nesigurnost u pogledu toga koja mu filozofija igre donosi najviše šanse za pobedu u ključnom novembarskom meču.

Konačno, bitnu razliku čini i struktura članova tima. Ona, donekle, oslikava i političko i životno iskustvo suprotstavljenih kandidata. Tim demokratske kandidatkinje sastavljen je u velikoj meri od analitičara i praktičara sa kojima Hilari ima dugo iskustvo saradnje u njenim prethodnim političkim ulogama – od prve dame Arkanzasa, preko prve dame SAD, senatorke, predsedničke kandidatkinje unutar Demokratske stranke 2008. godine, pa sve do državne sekretarke. Ovo je pokazatelj da demokratska kandidatkinja veoma ceni lojalnost i pouzdane igrače u timu porodice Klinton. Ipak, nije zanemarena ni potreba za osveženjima i „skautingom“ koji bi doneo timu „svežu krv“, gde su u dobroj meri integrisani ljudi i ideje vezane za kampanje Baraka Obame tokom 2008. i 2012. godine. Tim je, stoga, angažovao i posebnog „lovca na talente“, odnosno menadžera za ljudske resurse kampanje – Natejlijena Kolaka, koji je svojom politikom zapošljavanja u timu doprineo tome da se njegov sastav poklapa sa demografskom strukturom Amerike. Tako najširi tim Hilari Klinton čini preko 50% žena, kao i preko jedne trećine pripadnika rasnih i etničkih manjina (Amerikanci latino, afro i azijskog porekla). Sa druge strane, u timu Donalda Trampa, manje je ljudi sa impresivnim političkim biografijama, što je i za očevikati, imajući u vidu činjenicu da nema relevantnog iskustva u političkom upravljanju, već da dolazi iz sveta (šou)biznisa, kao i da nije imao naklonost establišmenta Republikanske partije. Uprkos tome, uspeo je da okupi određene ljude sa prethodnim iskustvom u kampanjama konzervativnih kandidata. Međutim, istraživanje Asošijejted presa pokazalo je da je veliki broj članova Trampovog tima imao objave na društvenim mrežama koje, u najmanju ruku, nisu politički korektne prema manjinama. Zanimljivo je da je upravo i sam Tramp konstantno optuživan za rasističke govore od strane oponenata. Pored toga, pre nekoliko dana u javnosti su se pojavile i kontroverze u vezi sa navodnim nasiljem u porodici Trampovog novog „kapitena“, Stiva Benona, što može učiniti dodatan problem, imajući u vidu Trampovu reputaciju kao nekoga ko ne vodi dovoljno pažnje o rodnoj ravnopravnosti.

Na osnovu svega navedenog, mogli bismo konstatovati da je Hilari Klinton neko ko u svoj tim ulaže više poverenja, ali i novca, kao i da vodi više računa o izboru njegovih članova, dok je Donald Tramp sklon užim timovima, češćim promenama i, deluje, ponekad nedovoljno jasnoj politici odabira kadrova za svoj tim. Kandidatkinja demokrata očigledno polaže nade da će rad njenog tima uspeti da nadomesti njenu ne baš blistavu reputaciju i mobiliše glasače demokrata, od koji je mnogima muka „dinastije Klinton“  i demokratskog establišmenta, da glasaju za nju u duelu sa „đavolom“ Trampom. Sa druge strane, republikanski kandidat očigledno najviše veruje sebi i svojim ličnim sposobnostima, odnosno da je njegova šoumenska priroda i temperament nešto što mu donosi prednost i što ne treba previše suzbijati pravljenjem glomaznih i rigidnih timova. Zbog toga je više članova njegovog tima imalo priliku da uživo čuje od njega rečenicu „Otpušten si!“, po kojoj je bio prepoznatljiv u svom rijaliti programu „Šegrt“. Tramp je čak, navodno, odbio i da se priprema za predstojeće televizijske predsedničke debate, za razliku od Klintonove, čiji tim predano radi na tome. Da li će se ovakav pristup Trampu obiti o glavu – ostaje da vidimo u izbornoj noći. Kako sada stvari stoje, kandidatkinja demokrata jeste u prednosti, ali utakmica traje još dugo, a treba imati na umu da i „mali timovi“, odnosno treći kandidati, mogu „otkinuti neki poen“ favoritima i time presuditi ko će biti pobednik u večitom derbiju demokrata i republikanaca.

„KLJUČNI IGRAČI“

TIM HILARI KLINTON

Šef kampanje – Džon Podesta – verni „klintonovac“; šef kabineta predsednika Bila Klintona od 1998. godine; nekadašnji savetnik Baraka Obame; čovek sa ogromnim iskustvom u sprovođenju i planiranju političkih akcija.

Menadžer kampanje – Robi Muk – u političkim kampanjama od svoje četrnaeste godine; slovi za jednog od najtalentovanijih stratega izbornih kampanja; pouzdan član tima Hilari Klinton još u trci za nominaciju 2008. godine.

Vice-šefica kampanje i šefica ličnog kabineta kandidatkinje – Huma Abedin – odrasla u Saudijskoj Arabiji; nekadašnja stažistkinja u kancelariji prve dame, od koje je Hilari, prema sopstvenim tvrdnjama, naučila mnogo o islamu; osoba od velikog ličnog poverenja kandidatkinje.

Glavni strateg i analitičar javnog mnjenja – Džoel Benenson – ključni „čovek za brojke“, označen kao jedna od ključnih ličnosti u kampanjama predsednika Baraka Obame 2008. i 2012. godine.

Direktorka za komunikacije – Dženifer Palmijeri – savetnica za medije Baraka Obame i direktorka za komunikacije Bele kuće do 2015. godine; radila u administraciji Bila Klintona.

Politička direktorka – Amanda Renterija – budžetska konsultantkinja, finansijska analitičarka, poražena u trci za mesto u kongresu u 21. distriktu u Kaliforniji od republikanskog kandidata 2014. godine.

TIM DONALDA TRAMPA

Izvršni šef kampanje – Stiven Benon – direktor konzervativne anti-establišment novinske agencije Brajtbart; koosnivač konzervativnog Instituta za odgovornost vlade; dugogodišnji finansijski analitičar u Goldman Saksu; bez iskustva u vođenju izbornih kampanja; treći po redu na ovoj poziciji od početka preliminarnih izbora do danas; tužen, ali ne i oduđen, za nasilje u porodici.

Menadžerka kampanje – Kelijen Konvej – predsednica Istraživačke kompanije – Ženski trend; direktorka za istraživanja i medije u Političkom akcionom komitetu (PAC) bliskom Tedu Kruzu tokom kampanje u preliminarnim izborima; članica tima od leta 2016. godine.

Zamenik menadžerke kampanje – Majkl Glazner –  blizak čovek Boba Dola, nekadašnjeg predsedničkog kandidata republikanaca i dugogodišnjeg senatora, bitan član njegovog tima za kampanje; kasnije savetnik u kampanjama predsednika Džordža Buša mlađeg i kandidatkinje za potpredsednicu Sare Pejlin.

Nacionalni politički direktor – Džim Marfi – dugogodišnji iskusni politički konsultant; učesnik u kampanjama republikanskih kandidata Boba Dola i Mita Romija.

Dirktorka za komunikacije – Houp Hiks – mlada i perspektivna, ali sa malo političkog iskustva; od 2014. godine zaposlena u Tramp Organizaciji kao savetnica za odnose s javnošću Donaldove ćerke Ivanke.