Prema većini nacionalnih anketa, pretpostavljeni kandidat demokrata za predsednika Džozef Bajden vodi u odnosu na predsednika Trampa (rezultati jedne od poslednjih anketa: 42% za Bajdena, 40% za Trampa). Međutim, nacionalne ankete mere glas naroda, koji se zapravo samo posredno odnosi na to ko će pobediti u Beloj kući. Na dva od poslednjih sedam predsednički izbora kandidati demokrata su osvajali većinu glasova na nivou SAD, ali nisu uspeli da osvoje većinu u elektorskom koledžu (Electoral College) koji zapravo bira predsednika, moglo bi slično da se ponovi i 2020. godine. To nas navodi da ne bi trebalo da zaboravimo da su američki predsednički izbori zaista takmičenje država.
Pre nego što pogledamo rezultate poslednjih anketa sprovedenih u državama tokom aprila meseca, postoje debate o tome kada je uopšte pravo vreme da počnemo da gledamo rezultate anketi o opštim izborima. Jedni tvrde da su rane ankete u poslednjim ciklusima izbora bile bliže konačnom ishodu nego ankete iz prethodnih ciklusa i da ih treba uzeti za ozbiljno već ovako rano (sada smo na šest meseci do izbora). Drugi pak tvrde da, iako su možda u poslednje vreme ranije ankete tačnije, još uvek ne mogu biti toliko tačne kao one izvršene bliže izbornom danu, i da čak i male promene mogu da se odraze na konačni rezultat, posebno u doba izuzetno takmičarskih izbora. Prema istraživanju koje je sproveo FiveThirtyEight, rezultati ranih opštih izbornih anketa bili su bliži konačnim nacionalnim glasovima u poslednjim izbornim ciklusima počev od 2004. godine.
Tokom aprila meseca su se razjasnile dve važne stvari za ovogodišnje izbore: postalo je jasno ko će biti demokratski kandidat, kao i da će pandemija virusa korona biti glavni deo kampanje. Zato je možda vreme pogledati kako se izjašnjavaju građani u konkretnim državama na pitanje: Bajden ili Tramp.
Bajdenova blaga prednost u nekoliko ključnih država
Nekoliko anketa sprovedeno je tokom aprila u „kolebljivim“ državama kao što su Mičigen, Pensilavija, Viskonsin i Florida. Bivši predsednik Barak Obama je 2012. godine dobio podršku u sve četiri države. Sadašnji predsednik Tramp ih je preokrenuo u 2016. godini i uspeo da ih „oboji u crveno“. Prema sadašnjim rezultatima, Bajden vodi u sve četiri. Takođe, tu je i Severna Karolina u kojoj su u poslednja dva ciklusa oba puta pobedu odneli republikanci, dok je na osnovu sadašnjih anketa rezultat gotovo izjednačen (47% za Bajdena, 46% za Trampa). Najveća razlika između Džozefa Bajdena i Donalda Trampa je u Mičigenu, čak +6 za Bajdena (49% naspram 43%). Prema mišljenju Peri Bekona, ovi podaci nam ukazuju na dve stvari. Prvo, u ovom trenutku Florida, Mičigen, Panslvanija i Viskonsin su veoma blizu nacionalnoj prelaznoj tački, te će verovatno biti među odlučnijim državama u novembru. Drugo, ukoliko bivši podpredsednik Bajden pobedi u svim državama koje je Hilari Klinton osvojila 2016. godine i dodatno u tri od ove četiri države, takav ishod bi ga doveo do mesta predsednika. Od ove četiri države, Bajden trenutno ne mora toliko da brine za Mičigen i Pensilvaniju, gde je imao veću prednost nego u ostalim državama.
Gde vodi Tramp?
Na osnovu pregleda svih država u kojima su ankete sprovedene tokom aprila, republikanci imaju ubedljivu podršku u Juti, Indijani i Misisipiju. Podrška koju ima predsednik Tramp u odnosu na Bajdena je u ovim državam značajna, pa su rezultati tako u Juti 51% podrške za Trampa i samo 32% Bajdena. Države sa najmanjom razlikom između kandidata su, očekivano, Ohajo i Severna Karolina. Čini se da će Tramp i republikanci posebno vršiti uticaj u Mejnu, Minesoti, Nevadi i Nju Hempširu, a u ovom trenutku ne deluje da je realno da poraze Bajdena u nekoj od država u kojima je Hilari Klinton pobedila pre četiri godine.
Izvor: FiveThirtyEight
U narednom periodu će ankete biti još interesantnije kako se budemo približavali predsedničkim izborima i možda će nam reći još nešto o tome ko će biti predsenik SAD posle 3. novembra.
Aleksandra Baklaja
