Pensilvanija, zvanično Komonvelt Pensilvanija (Commonwealth of Pennsylvania) jedna je od najvažnijih kolebljivih država i svakako će biti jedno od poprišta ovogodišnje borbe Donalda Trampa i Džozefa Bajdena za Belu kuću. Pensilvanija je jedna od trinaest prvobitnih kolonija osnivača Sjedinjenih Država. Prostire se od Istočne obale SAD do jezera Iri, a celu državu presecaju planine Apalači. Prema podacima iz 2019. godine Pensilvanija ima 12,8 miliona stavnovnika što je stavlja na 5. mesto po tom parametru. Veliki broj stanovnika joj donosi i značajnih 20 elektorskih glasova i moguću odlučujuću ulogu na ovim izborima. Najveći grad je Filadelfija koji je najpoznatija kao mesto potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti SAD 1776. godine.

Kratak pogled prema istoriji

Pre nego što su se Evropljani doselili na ove prostore, u njima su živeli pripadnici raznih plemena Indijanaca kao što su Delaveri, Irokezi, Iri i drugi. Engleski kralj Čarls II dodelio je ove prostore Vilijamu Penu, u zamenu za 20000 funti koje je dugovao njegovom ocu admiralu Vijijamu Penu. Samo ime Pensilvanija znači Penove šume u čast admirala Pena. Vilijam Pen je hteo da prostor nazove samo Silvanija, kako se ne bi mislilo da ih je nazvao po sebi, ali kralj to nije dozvolio. Prvi kontinentalni kongres sastao se u Filadelfiji 1774. godine. U Filadelfiji je 1776. godine potpisana i Deklaracija o nezavisnosti, a 1777. i Ugovor o konfederaciji 13 kolonija. Ustav SAD, koji se smatra prvim modernim ustavom, donet je takođe u Filadelfiji 1787 godine. Pensilvanija je bila druga država koja je ratifikovala američki ustav 12. decembra 1787, samo pet dana nakon Delavera.

Univerzitet Pensilvanije, osnovan 1740, jedna je od najstarijih visokoobrazovnih institucija u SAD i prva u zemlji koja je ponela naziv univerzitet. Popularni Pen je značajan i po tome što je tu osnovan prvi medicinski fakultet u SAD (1765), kao i prva biznis škola (Vorton, osnovan 1881) čiji je alumnista i trenutni predsednik Donald Tramp.

Pensilvanija nikada nije izgubila na značaju kao država, cak i tokom 19. i 20. veka kada su počele velike seobe na zapad. Još jedan od važnih istorijskih događaja desio se u Pensilvaniji, a to je Bitka kod Getisburga 1863. godine, ujedno i najznačajnije bitka Američkog građanskog rata. Pensilvanija je takođe bila dom prve komercijalne naftne bušotine. Edvin Drejk (Edwin Drake) je 1859. blizu Tajtusvila (Titusville) uspešno izbušio prvu bušotinu što je dovelo do prvog velikog naftnog buma u istoriji Sjedinjenih Država. Početkom 20. veka ekonomija Pensilvanije najviše je bila usredsređena na proizvodnju nafte, drveta, uglja, tekstila i, povrh svega, čelika koji se proizvodio u čuvenom U.S. Steel-u u Pitsburgu. Porast imigracije u SAD krajem 19. i početkom 20. veka doneo je jeftinu radnu snagu za ove industrije, u kojima su često bili zaposleni deca i ljudi koji ne znaju engleski jezik.

Značajne političke ličnosti iz Pensilvanije.

Pored svoje simboličke vrednosti koje sa sobom nosi, Pensilvanija je dala veliki broj poznatih ličnosti, pa i političkih. Neke od njih jesu Džozef Bajden, Džejms Bjukenan, Betsi Ros, Bendžamin Frenklin, Džordž Maršal.

Džozef Bajden, bivši senator iz Delavera (1973-2009), potpredsednik SAD (2009-2017) i ovogodišnji predsednički kandidat Demokratske partije, rođen je 1942. godine u Skrentonu, Pensilvanija. Ako Bajden pobedi biće drugi predsednik rođen u ovoj državi posle Džejmsa Bjukenana (predsednik 1857-1861). Još jedna zanimljivost vezana za Bjukenana je da je bio jedini „neženja“ među predsednicima. Pored njih, predsednik Dvajt Ajzenhauer, iako rođen u Teksasu, živeo je u Getisburgu dugo vremena.

Betsi Ros iz Filadelfije možda nije poznata politička ličnost, ali je postala veliki simbol SAD jer joj se pripisuje zasluga da je sašila prvu američku zastavu. „Fili“ je proslavio i jednu od najvažnijih ličnosti američke istorije, a to je naravno Bendžamin Frenklin. Frenkin je bio američki naučnik i političar. Iako rođen u Bostonu, Masačusets, većinu radnog veka je proveo u Filadelfiji. Bio je učesnik Američkog rata za nezavinost, jedan od tvoraca Deklaracije o nezavisnosti, kao i jedan od „očeva osnivača“ SAD. Neki od njegovih naučnih doprinosa jesu pronalazak gromobrana i Frenklinove peći. Osnovao je prvu javnu biblioteku u SAD, filozofsko društvo Pensilvanije i Akademiju koja se kasnije razvila u Univerzitet Pensilvanija.

Poslednja, ali ne i najmanje bitna politička ličnosti koju ćemo pomenuti jeste Džordž Maršal, oficir poznat po svojoj liderskoj ulozi tokom Drugog svetskog rata i Hladnog rata. Bio je načelnik generalštaba američke vojke, državni sekretar i sekretar za odbranu. Po njemu je dobio ime Maršalov plan (službeno nazvan Plan evropske obnove) nakon što ga je kao državni sekretar predstavio na Harvardu juna 1947. godine.

Pensilvanija danas

Iako je trenutno vidljiva prednost demokrata, Pensilvanja se i dalje načelno smatra za „kolebljivu“ državu. Ankete rađene krajem januara i početkom februara 2020. ukazivale su prvobitno na blagu prednost Trampa u ovoj državi. Uporednim prikazom rezultata anketa od marta meseca pa do danas možemo videti da je prednost varirala, uz ukupnu tendenciju rasta podrške za demokratskog kandidata, ali i da je, na primer, tokom aprila meseca podrška obojici kandidata bila jednaka (48-48).

Trenutni guverner Pensilvanije je demokrata Tom Vulf, koji je na funkciji od 2015. godine. Dvojica senatora su demokrata Bob Kejsi (Bob Casey Jr.) i republikanac Pat Tumi (Par Toomey). Delegacija u Predstavničkom domu koja dolazi iz ove države se sastoji od devet republikanaca i devetoro demokrata. Može se stoga reći da je kongresna delegacija podeljena između partija.

Prateći istoriju glasanja u Pensilvaniji može se zaključiti da je tokom dugog dela istorije bila kolebljiva država. Pensilvanija je zaključno sa prošlim izborima 2016. godine svoju podršku dala republikanskim kandidatima 25 puta, a demokratskim 19 puta. U novijoj istoriji, počevši od devedesetih godina, Pensilvanija je bila lojana demokratskim kandidatima, naročito tokom Obamine ere. Međutim, treba napomenuti da su izborne godine kao što su 2000, 2004. i 2016. od Pensilvanije napravile bojno polje kakvo nije viđeno od 1988 godine, kada je za oko 2% glasova Džordž Buš Stariji pobedio svog demokratskog rivala Majkla Dukakisa. Posle jedne demokratske ere Pensilvanija je na predsedničkim izborima 2016. godine dala podršku Trampu koji je pobedio Hikari Klinton sa razlikom od 0,7% glasova i tako preuzeo čak 20 glasova elektora.

Ove godine se u Pensilvaniji ne vodi trka za Senat niti za guvernersko mesto, tako da će sav fokus biti na predsedničkim izborima. Pensilvanija je posle dužeg vremena prešla na stranu republikanaca 2016. godine i ponovo se o njoj može pričati kao o kolebljivoj državi.

Međutim, ako se osvrenmo na rezultate anketa, videćemo da je počevši od jula meseca zabeležena sve veća podrška Bajdenu. Po anketama portala FiveThirtyEight za avgust zabeležena je podrška demokratskom kandidatu Bajdenu koja je veća od 6%, što potvrđuju i ankete RealClearPolitics-a za tekući mesec.

Ono što je sigurno je da će se Bajden boriti za svoju rodnu državu,  ali nije nemoguće da Donald Tramp ponovi 2016, i to fokusirajući se na manje gradove poput Bajdenovog rodnog Skrentona, naročito imajući u vidu da bi svoj govor, umesto na otkazanoj Republikanskoj nacionalnoj konvenciji, mogao da prihvati u čuvenom Getisburgu.

Pavle Janošević