Živopisni likovi nasilno su upali u američki Kapitol 6. januara radi pokušaja sprečavanja formalnog izglasavanja Džoa Bajdena za predsednika SAD. Neposredno nakon ovog događaja, gotovo svi značajniji američki i evropski mediji napravili su kraće ili opširnije analize koje su imale za zadatak osvetljavanje QAnon fenomena. Razlog je taj što se činilo da su simboli ili argumenti protestanata okupljenih u i oko Kapitola mahom proisticali iz QAnon kuhinje.

U manje-više svim tekstovima autori su pokušali da dokuče šta QAnon predstavlja, odakle potiče i na koji način se širi. Konsenzus je da se radi o teoriji zavere koja je prerasla u pokret pridobijanjem pristalica putem različitih internet platformi.

Biti jedan od Q pristalica znači verovati u niz međusobno povezanih tvrdnji: uigrana mreža ljudi vlada svetom; ovu mrežu čine globalisti, koji su ujedno i satanisti, među kojima su i Klintonovi, Barak Obama, Džordž Soroš, Tom Henks, papa Franja, Elen Dedženeris itd.; dok vladaju planetom, uspevaju da održavaju i kriminalno podzemlje koje trguje maloletnicima; podzemlje je i doslovno, budući da se trgovina odvija u tunelima ispod gradova širom sveta; pomenuta elita pritom zlostavlja otetu decu i ispija njihovu krv radi usporavanja starenja; Donald Tramp je jedina nada da se pohapsi celokupan krug onih koji zlostavljaju decu.

Namera teksta je da se na jednom mesto sažmu istorijat, metode i tehnike širenja QAnon pokreta, kao i razlozi masovnije privlačnosti ove opskurne političke i ideološke zamisli. Kao izvori informisanja korišćeni su pomenuti brojni tekstovi tzv. mejnstrim medija (npr. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10), ali i višegodišnje autorovo praćenje i posmatranje ovog i sličnih fenomena izvan interpretacija glavnih medijskih tokova.

POČECI: „ZATIŠJE PRED BURU“

Donald Tramp je 5. oktobra 2017. organizovao večeru za visoke vojne dužnosnike SAD. Tokom grupne fotografije gostiju, Tramp je na pitanja novinara šta je dogovoreno na večeri odgovorio sa „videćete“ i da je trenutno stanje „zatišja pred buru“ (eng. Calm Before the Storm). Nekoliko nedelja kasnije, 28. oktobra, na internet platformi 4chan osvanula je tema nazvana Calm Before the Storm, a korisnik nadimka „Q“ ponudio je prve „uvide“ u to na kakvu oluju ili buru je Tramp mislio.

Q je od tada napravio sistem ostavljanja tragova, mrvica ili delova „master plana“ (eng. Q crumbs, drops itd.) na platformama 4chan i 8kun koji bi ultimativno završio operacijom „Oluja“ (eng. Storm). Oluja bi podrazumevala hapšenje svih pripadnika „duboke države“ (eng. Deep State) zbog grehova kao što su satanizam, globalizam i pedofilija. Jedini koji je mogao da izvrši ovakvu operaciju dobra protiv zla je Donald Tramp. Prvi na redu za hapšenje, pored Hilari Klinton, bio je šef njene predsedničke kampanje Džon Podesta. Njegovo hapšenje je (iznosi tada Q) zakazano za 4. novembar 2017. godine. Nakon hapšenja svih satanista, svet će dočekati proviđenje i utopiju koju QAnon zavera naziva „Veliko buđenje“ (eng. The Great Awakening).

Podesta tada nije uhapšen, kao što ni čitav spektar Q-predviđanja nije ostvaren (između ostalog da će Majk Pens uspešno preokrenuti rezultate izbora, ili da će Džon F. Kenedi Mlađi da se pojavi živ 17. oktobra 2020. godine). Međutim, broj sledbenika QAnona je samo rastao. Najuverljiviji pokazatelj da je QAnon ispravan, bez obzira na sva promašena predviđanja, bilo im je uverenje da je Q neko jako blizak Trampu. Da je neko sa najvišim mogućim bezbednosnim odobrenjem, Q odobrenjem (eng. Q clearance) unutar Ministarstva energetike SAD. Između ostalog, ovo odobrenje je podrazumevalo da Q (koji je anoniman, skraćeno anon, od čega i potiče QAnon) ima pristup vrlo osetljivim podacima koji se tiču nuklearnog naoružanja.

ŠIRENJE I PREPOZNATLJIVOST

Širenje QAnon zavere pratilo je dinamiku širenja AltRight pokreta nakon afere Gejmergejt (eng. Gamergate) 2014. godine. Uzak krug ljudi bi na forumima kao što su 4chan i kasnije 8kun u početku napravio obrise ideološkog i političkog scenarija. Potom bi smislili slikovno-tekstualne efektne poruke (mimove). Ovi mimovi bi se proširili po drugim internet forumima na kojim obitavaju mahom anonimni korisnici (kao što je Redit (eng. Reddit)). Na Reditu bi se potom inicijalna zajednica proširila, koja bi uskoro generisala dodatan tekstualni i mim sadržaj.

Paralelno bi nekolicina stvaralaca na Jutjub mreži (eng. YouTube) kreirala kratke video sadržaje putem kojih bi ukratko (do 10 minuta) „objasnili“ goruće političke i ideološke probleme. Potom bi se pozivali jedni na druge, vršili intervjue jednih sa drugima, učvršćujući na taj način autoritet među novostvorenom zajednicom. Video klipovima bi bili dodeljivani što bombastičniji naslovi kako bi bio iskorišćen sistem Jutjub preporuka koji je ciljao na što duže zadržavanje ljudi na toj platformi, radi uvećanja profita od reklama.

Gledanjem jednog klipa, korisnicima ove platforme bi bio preporučen sledeći, zatim sledeći, pa sledeći klip slične i sve više polarišuće sadržine. Na kraju bi završili idući „niz zečiju rupu“, živeći u potpuno novom digitalnom okruženju koje je ostavilo značajne posledice po „stvarni svet“ nakon 2014. godine. Postalo je sve teže utvrditi razliku između digitalnih predstava i „stvarnog“ života, što je politikologe navelo na tvrdnju da živimo u svetu koji je „post-digitalni“. QAnon je upravo tipičan post-digitalni fenomen.

Konačno, sadržaj bi uspeo da dopre i do mnoštva grupa na Fejsbuku (eng. Facebook), gde mahom korisnici srednje ili starije dobi imaju pristup idejama koje su početno zamišljene na forumu 4chan. U međuvremenu, stvaraoci na Jutjubu, koji bi potom imali i veliko prisustvo na Fejsbuku, generisali bi solidan profit od činjenice da QAnon priča dobija sve više sledbenika. Njihov direktan interes u vidu uvećavanja QAnon sledbenika i obogaćivanja zavere novim narativnim rukavcima, može se razumeti oportunizmom pre nego njihovim stvarnim uverenjima.

QAnon je od 2017. godine stekao najviše pristalica u SAD, pogotovo nakon rasplamsavanja pandemije s obzirom da su ljudi dodatno povećali prisustvo na društvenim mrežama, ali i anksioznost i paranoju. Takođe, QAnon je postao vrlo popularan u ostalim državama obe Amerike kao i u Evropi. U Nemačkoj je QAnon kulminacija dosegnuta, za sada, tokom protesta protiv ograničavanja kretanja građana prošlog leta usled tekuće pandemije. Q-simbolika je tada predvodila kolonu nezadovoljnika. Bilo da su iz Evrope ili SAD, QAnon pratioci su mogli na jednom mestu da imaju sve Q tragove, preuzimajući aplikaciju koja je u jednom trenutku postala među 10 najpopularnijih na Eplovoj platformi (Apple Store).

„ČISTKA“ I KOSTIM U KAPITOLU

Fenomen tzv. čistki (eng. purge) društvenih mreža dostigao je svoj vrhunac uklanjanjem Tviter profila Donalda Trampa. Međutim, i pre toga i ostalih Tviterovih upozorenja da Trampovi tvitovi mogu glasače navesti na lažne informacije o izbornom procesu, čistke QAnonovaca su postajale sve učestalije na svim većim platformama.

Nakon velikog porasta popularnosti QAnona, nekoliko ovakvih događaja odigralo se tokom prethodne dve godine na Reditu, uklanjanjem tema koje se bave Qanonom ili onih koje se, uz veliku posećenost, bave Donaldom Trampom. U istom talasu juna 2020. godine, Jutjub je pored QAnon klipova uklonio i profile nekih od značajnijih predstavnika nove desnice u SAD, poput Ričarda Spensera ili Stefana Molinoa. Fejsbuk je u oktobru 2020. potpuno zabranio QAnon sadržaj, označivši ga kao „militarizovan društveni pokret“. Čak i ovakva kovanica Fejsbuka deluje blaža nego oznaka koju je FBI dodelio QAnonu, a to je da predstavlja „potencijalnu domaću terorističku pretnju“.

Iako je 34 procenta Republikanaca verovalo u makar neki deo QAnon zavere, čak su i doskorašnji veliki proponenti ove teorije, poput članice Kongresa Mardžori Tejlor Grin, počeli da se ograđuju od QAnona. Konačno, QAnon je nakon upada u Kapitol i bezuspešnog sprovođenja „Oluje“ doživeo veliki udarac. Čak i najvatrenije pristalice, uhapšene zbog upada, krenule su da iskazuju veliko razočaranje neuspelim pokušajem revolucije.

PRIVLAČNOST I ZNAČAJ QANON ZAVERE

Značaj QAnona se ogleda u nekoliko stvari. Prvo, ukazao je na lakoću kojom ljudi u demokratizovanom sistemu širenja informacija mogu biti privučeni da poveruju u najopskurnije priče o moći i vladanju. Dovoljno je bilo ponuditi im magičnu kombinaciju koja se sastoji od više različitih mehanizama.

Večito se iščekuje neki događaj – bilo to veliko hapšenje, veliki povratak iz mrtvih ili konačna revolucija. Kako su prolazili prvobitno najavljivani značajni datumi, a ništa značajno se nije dešavalo, pratioci QAnona su probijanje rokova obrazlagali ljudskom greškom, nudeći u zamenu novi datum za iščekivanje.

Predstavlja se detaljan scenario velikog događaja – sa pojedinostima šta će se dešavati iz minuta u minut nakon „velikog hapšenja“. Detaljisanje, za koje više nismo sigurni da priliči nekakvoj kompjuterskoj igrici ili stvarnom životu, pospešuje mogućnost da više ljudi poveruje u nadolazeći scenario.

Sastoji se od skupa različitih teorija zavera. QAnon predstavlja veliki šinjel pod koji su stale gotovo sve reference iz različitih zavera. Tako se sastoji od Pizzagate afere, iz koje je preuzeta priča o pedofilima satanistima. Potom, od stare antisemitske priče kako Jevreji piju krv hrišćanske dece. Na sve to, podsticana su uverenja da su virus korona i kasnija vakcina podmetnuti od strane elita, te da je 5G mreža tu radi upravljanja mislima velike većine. Često su korišćene i različite reference iz „Matriksa“ ili drugih filmova (pogledati komentare na ovaj trejler). Kada sve saberemo, dobijamo do sada najsveobuhvatniju i najinkluzivniju teoriju zavere ili hiper-realnu religiju, tačnije vrši se „preuzimanje popularnih kulturnih artefakata i njihovo integrisanje u jedan ideološki okvir“.

Takođe, QAnon, ali i njegovo kasnije cenzurisanje, pružili su ljudima osećaj progona. Ovaj osećaj predstavlja dodatni psihološki mehanizam gde je lako poverovati da čovek ima pravo samo zato što ga ućutkuju ili zato što ne može da dođe do „mejnstrim“ medija. Veliko je pitanje da li Jutjub uklanjanjem najgledanijeg QAnon videa korisnice Trejsi Binz, u kom se „sve sažeto objašnjava“ dodatno podstiče osećanje da se istina ućutkuje ili stvarno ućutkuje teorije zavere.

Konačno, značajan potporni mehanizam QAnona jeste beskonačna petlja (eng. infinite loop). Taman kada se ne ostvari neko veliko predviđanje teorije, smisli se nova teorija kojom se samo osnažuje početna paranoja. Iako se nakon početne naklonosti distancirao od QAnona, najverovatnije jer ne može sam da kontroliše jedan uvrnut narativ, čuveni glasni teoretičar zavere Aleks Džouns, obrazložio je zašto po njegovom mišljenju nije uspelo preokretanje rezultata izbora. To je zato što su globalisti podmetnuli antifu (pogledati od 8:46) i infiltrirali je u redove američkih patriota, kompromitujući ih upadom u zgradu. Ponovo se pronašla ljudska greška u prethodno savršeno razrađenom planu.

Ovde dolazimo i do drugog velikog razloga zašto je slučaj QAnona značajan. Na ovom, ali i na drugim srodnim primerima čistke društvenih mreža, iskazana je priroda nacionalnih država. Liberalne demokratije su samo najnovija verzija ovog tipa društvenog uređenja. Bez obzira na zablude, liberalne demokratije nikada nisu podrazumevale apsolutnu slobodu govora. Kao što je nacionalna država s početka 19. veka koristila masovno opismenjavanje i redovno služenje vojnog roka za ograničavanje različitih izliva demokratije, tako je i liberalna demokratija imala svoje mehanizme koji su dozvoljavali da samo probrani mogu biti deo javnosti.

„Čistka“ na društvenim mrežama tako šalje signale o dozvoljenom i nedozvoljenom u jednom društvu. Teži ponovnom uspostavljanju autoriteta. Međutim, to je istovremeno mač sa dve oštrice, budući da ne postoji garant da će „cenzori“ razumeti tu finu nit koja ne sme biti pređena i koja ponovo može osnažati začarani krug sve veće polarizacije na zapadu. Isto kao što ne postoji garant da će cenzori razumeti da politički bunt nakon 2014. godine koji je eskalirao Bregzitom i Trampovom pobedom nije samo pitanje zatrovanosti informacijama. Radi se i o pitanju već postojeće duboke strukturno-političke, ekonomske i kulturne nejednakosti u zapadnim društvima.

Ako ništa, QAnon i uklanjanje Trampovog profila na Tviteru osvetlilo je da decenija koja je za nama jeste jedan veliki istorijski izuzetak gotovo apsolutne verbalne slobode. Stoga bi je tako trebalo i posmatrati –  kao jednu vrlo poučnu istorijsku lekciju.

Miloš Vukelić