Američki državni sekretar Entoni Blinken najavio je skori povratak Sjedinjenih Američkih Država u Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Ovaj potez predstavlja još jedan u nizu koraka Bajdenove administracije usmerenih na reafirmaciju aktivne uloge Amerike u globalnim poslovima, ujedno i nastavak raskida sa Trampovom zaostavštinom.

U izjavi Blinken poručuje da je Bajdenova administracija posvećena sprovođenju spoljne politike usredsređene na „demokratiju, ljudska prava i jednakost“, prenosi Asošijeted pres.

Trampova administracija odlučila je 2018. godine da povuče SAD iz Saveta za ljudska prava uz obrazloženje da unutar ovog tela postoji ozbiljna kampanja protiv Izraela, kao i da su Savetu neophodne brojne reforme. Tadašnja ambasadorka SAD pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli okarakterisala je Savet licemernim organom koji se „ruga ljudskim pravima“, dok je u obraćanju državnog sekretara Majka Pompea Savet označen „zaštitnikom prekršitelja ljudskih prava“.

Jedan od važnih problema za američke zvaničnike predstavlja članstvo u ovom organu, u kom se trenutno nalaze neke od država čije se vođstvo drži odgovornim za kršenje ljudskih prava, poput Kine, Kube, Eritreje i Venecuele. Blinken podvlači pomenutu zabrinutost: „Prepoznajemo da je Savet za ljudska prava manjkavo telo, kojem je potrebna reforma dnevnog reda, članstva i usredsređenja, uključujući njegov nesrazmerni fokus na Izrael“.

Ipak, američki državni sekretar veruje u rešenje suprotno Trampovim izolacionističkim potezima oličenim u povlačenju iz Saveta, koje je „stvorilo vakuum američkog liderstva, što su zemlje sa autoritarnim agendama upotrebile u svoju korist“.

Američki zvaničnici su uvereni da bi ponovno angažovanje diplomatskog liderstva SAD moglo da doprinese rešavanju vitalnih problema u funkcionisanju „važnog foruma za one koji se bore protiv nepravde i tiranije“. SAD će se u Savet UN za ljudska prava vratiti u statusu posmatrača, ali ne zadugo. Najavljeno je da će nova administracija zatražiti jednu od tri punopravne članske pozicije koje će krajem godine ostati slobodne u okviru grupe „zapadnoevropskih i drugih država“, istekom mandata Austrije, Danske i Italije.

Mandat država u ovom organu traje tri godine, uz mogućnost jednog reizbora. Naredno glasanje na Generalnoj skupštini OUN se očekuje u drugom delu godine, a države su podeljene u pet geografskih regiona od kojih svaki daje određen broj članova, ukupno 47.

Povodom najavljenog povratka, koji predstavlja jedno od Bajdenovih obećanja datih tokom predsedničke kampanje, nedavno je reagovala Niki Hejli. Ona se obratila putem Tvitera: „Ako se Bajden ponovo pridruži Savetu čije članstvo uključuje diktatorske režime i neke od najgorih prekršitelja ljudskih prava, to će se suprotstaviti našoj borbi za ljudska prava“.

Analitičari očekuju da će ovaj potez Bajdenove administracije izazvati negodovanje proizraelskih grupa, nezadovoljnih tonom koji se prema Izraelu upućuje iz Saveta UN za ljudska prava.

Nikola Lukić