Teflonski Donald, Super Subota i Kula od Karata
Osim Super Utorka koji je na neki način cementirao uloge favorita, za Hilari Klinton na jednoj, i Donalda Trampa na drugoj strani, prethodna nedelja se nastavila prepucavanjima i pregrupisavanjima u republikanskom taboru.
Ova prepucavanja su kulminaciju doživela na debati u Detroitu u četvrtak, kada se govorilo o svemu, osim o ključnim temama američke politike. Debata je obilovala ismevanjima, pretnjama, ad hominem napadima, dovevši u jednom trenutku nivo banalnosti do maksimuma kada je Donald Tramp počeo da govori o veličini svog polnog organa, aludirajući na metaforu njegovog suparnika Rubija da ima “male prste”.
Tramp, koji svoju kampanju zasniva na grandioznosti (slogan mu je Make America Great Again – Napravimo Ameriku Ponovo Velikom), nije mogao da dopusti ovakav napad na svoju “ličnost”. Ovo je samo još jedan dokaz koliko je Tramp “teflonski” kandidat, jer se za sada nijedna njegova brljotina nije zalepila za njegov imidž, dapače. Broj gafova u ovoj kampanji, koji bi se u nekom ranijem izbornom ciklusu, kandidatu koji ih izgovori, višestruko obili o glavu njemu samo donosi više publiciteta, i uglavnom sa time i više simpatija glasača.
Kolumnisti Njujork Tajmsa su ovakav politički govor nazvali “nova normalnost”, nešto na šta će zapanjeni analitičari i deo javnosti morati da se priviknu u ovom izbornom ciklusu. Kako na to, tako i na činjenicu da većina onih koja je prognozirala Trampov krah na ovim izborima, sada mogu dobro da razmisle o nekom novom zanimanju. Da parafraziramo Džona Keneta Galbrajta, čuvenog ekonomistu, da je “jedina funkcija političkih prognoza, da učini astrologiju da igleda pristojno”. Ovi izbori to prilično potvrđuju.
Oni koji bi svakako trebalo dobro da se zapitaju jesu predstavnici republikanskog establišmenta, jer je Trampov uspeh njihov krah. Trampovi glasači su pre svega razočarani onim što gledaju godinama u Vašingtonu. Tramp je izgleda pogodio onu žicu da se birači fokusiraju na pitanje da li je kandidat sličan njima ili ne. Sa svojim politički nekorektnim govorima, u kojima se ne ustručava da napadne kako establišment, a bogami ni papu, da pominje polni organ ili da najnižim mizoginim napadom izvređa novinarku Foks Njuza, kod dobrog dela razočarane, krizom pogođene, pa čak i besne “bele” Amerike, on predstavlja novitet u odnosu na uglađene predstavnike establišmenta kakvi su bili Romni, Džeb Buš, ili “mali” Marko Rubio, kako ga Tramp zove. Udarajući na najjeftinije emocije birača, mag rijaliti TV-a uspeva da se održi i da pride, kako dolaze novi izbori sredinom marta koji nose veći broj delegata, pre svega Florida i Ohajo, prema istraživanjima javnog mnjenja, slovi za glavnog favorita.
U takvom okruženju su održani i preliminarni izbori na “Super Subotu”. Na izmaku, uzbuđenjima upakovane nedelje preliminarnih izbora za Predsednika/cu SAD, članstvo obe stranke je imalo priliku da bira svoje kandidate u četiri (Republikanci), odnosno tri države (Demokrate). I dok su se kandidati demokrata suočili na dva kokusa, u Kanzasu i Nebraski i jednim preliminarni izborima u Lujzijani; Republikanci su pored kokusa u Kanzasu i Mejnu, glasali još u Kentakiju i Lujzijani.
Kod Demokrata je pobedu na kokusima u Nebraski i Kanzasu odneo Berni Sanders, ipak, Hilari Klinton je ubedljivom pobedom na preliminarnim izborima u Lujzijani, odnela prevagu po današnjem broju osvojenih delegata, jer Lujzijana nosi daleko više glasova. U ukupnom skoru Hilari Klinton je do sada osvojila 1121. delegata, gotovo polovinu od 2382. potrebna za nominaciju. Dobar broj ovih delegata, su tzv. super delegati. Sanders sa druge strane ima 479 delegata. “Super Subota” je Sandersu dala zamajac pred izbore sredinom marta kada se ponovo suočavaju u pet velikih država i bore za 792 delegata, u Ohaju, Floridi, Severnoj Karolini, Mizuriju i Ilinoisu.
Imajući u vidu da se kod demokrata svi delegati dele proporcionalno, Hilari pre početka maja ne bi mogla da zaključi svoju pobedu. Iako ne bi trebalo očekivati prevelika iznenađenja, jedna od stvari koje mogu nauditi Hilari Klinton jeste što će uskoro morati da se suoči sa optužbama za korišćenje privatnog imejl servera u svojoj kući, dok je bila Državna sekretarka, što je nastrože zabranjeno pravilima službe.
Kod Republikanaca, Ted Kruz je počeo da smanjuje prednost Donalda Trampa, pobedama na kokusima u Kanzasu i Mejnu. Tramp je sa druge strane dobio preliminarne izbore u Lujzijani i Nebraski. Još jednom se pokazalo da tamo, gde održavaju kokusi, i tzv. “zatvoreni” izbori, a pravo glasa imaju samo registrovani stranački birači, Ted Kruz ima mnogo više uspeha i može da parira Donaldu Trampu. Na “otvorenim” izborima, Tramp do sada nije imao takmaca. Tramp trenutno vodi sa 378 delegata. Sledi ga Ted Kruz sa 295, a daleko iza njih su Rubio sa 123 i Kejsik sa 34 delegata. Za nominaciu Republikanaca je potrebno 1238 delegata, što trku i dalje čini veoma zanimljivom. Svojim rezultatom, Marko Rubio je još jednom razočarao. Iako je puno novca republikanskih “super PAC-ova” uloženo u njegovu kandidaturu, osim jedne pobede u Minesoti u 19. nadmetanja, Rubio nije uspeo više da postigne.
Gotovo je sigurno da bi poraz u njegovoj matičnoj državi Floridi za deset dana, gde Tramp po istraživanjima javnog mnjenja vodi za 15 procentnih poena, njegova kampanja bila završena. Isto se može reći i za Džona Kejsika ukoliko izgubi u svom matičnom Ohaju. U obe države, pravilo je da svi delegate idu pobedniku (winner takes all). To ostavlja validnu mogućnost da se Republikanci nevoljno okrenu podršci Tedu Kruzu, koji je po mnogim pitanjima dosta konzervativniji od Donalda Trampa. Ne treba zaboraviti da je Kruz imao ozbiljne sukobe sa doajenima Republikanaca, nekadašnjim kandidatima za predsednika Džonom Mekejnom i Mitom Romnijem. Ipak, on svoju podršku crpi iz tvrdog krila i pripadnosti Pokretu Čajanka (Tea Party), i očekivanjima da u slučaju da ostane prikupi i veliku finansijsku podršku od super PAC-ova.
I za kraj, juče smo posle godinu dana čekanja dobili mogućnost da “strimujemo” četrvtu sezonu “Kule od karata” (House of Cards), na Netflixu. Frenk i Kler Andervud su se vratili, da intrigama, ucenama i političkom kombinatorikom obezbede nominaciju za predsednika i trku sa mladim republikanskim guvernerom Njujorka, Vilom Konvejom. Čini se da se autori u ovoj sezoni nisu libili da predstave neke skorašnje političke događaju i ključne isečke iz sadašnje kampanje. Nešto borbe protiv terorističkih organizacija (čitaj ISIS), uloge “big data” u političkim procesima i manipulaciji javnog mnjenja (čitaj navodna podrška Gugla, Hilari), i puno dobrih, starih spletkarenja. Ipak, u nekim trenucima, stvarna kampanja, pre svega za republikansku nominaciju izgleda mnogo dramatičnije, čak i od “Kule od Karata”. Realnost je pojela fikciju, svinje su “orvelovski” pojele ljude!!!
Ostanite uz CDDRI i pratite Predsedničke izbore u SAD.
