Rast Donalda Trampa na ovim izborima svakako predstavlja jedno veliko iznenađenje. Uobičajno mišljenje jeste da njegovo biračko tijelo čine mahom stariji mušarci bele puti, niže i niže srednje klase, skromnijeg obrazovanja i blago (neki pak intenzivno) ksenofobični. No ovi izbori pokazuju da Tramp dovodi nove glasače Republikanskoj stranci, one koji ranije nisu glasali za republikance. Ta nova politička skupina, novi pokret naziva sebe alternativnom desnicom.
Šta je alternativna desnica? Sam termin je skovan 2008. godine i bio je u upotrebi po obskurnim blogovima i forumima američkih nacionalista. Tek 2015. dobija širu upotrebu, mahom da označi pripadnike desničarske kontrakulture. Alternativnu desnicu čini plejada frakcija na krajnje desnom polu: od libertarijanaca gnevnih zbog poličke korektnosti, konzervativaca razočaranih Republikanskom strankom do neonacista. Svi oni sebe smatraju alternativom postojećem mejnstrim konzervativizmu, koji smatraju previše mekim. No u ovom članku, usresrediću su se samo na jedan segment, „ratnike za tastaturom“ ili kako ih časopis Breitbart zove „the meme team.“
Američka konzervativna politička kultura, koja je dominirala 50ih, polako je počela da kopni, krajem 60ih. Ta dominantna kultura podrivana je iznutra. Podrivači su bili hipiji, pokret mladih ljudi koji prezirući norme tadašnjeg društva, odabrali da žive ispod i mimo njega. Hipi pokret je na samom početku bio jedna subkultura, dakle kultura koja živi ispod mejsntrim kulture, koja je gotovo nevidljiva. No vremenom taj pokret je odlučio da se uzdigne, da promeni norme mejnstrim kulture. Vijetnamski rat je svakako pospešio njihov uspon kao i pokret za građanska prava. Hipi pokret je izašao na svetlost dana, aktivirao se politički i uspeo da deo svojih vrednosti prenese na društvo u celini. Praktično od kraja Vijetnamskog rata, progresivni talas je polako menjao američku kulturu iz temelja.
Alternativna desnica danas, podseća na hipi pokret. Preziru norme sadašnjeg društva i biraju da žive u senci, ispod njega, kao subkultura. Za razliku od hipija, pripadnici ove subkulture okupljali su se po raznim forumima na internetu, čuvajući svoju anonimost i izražavajući stavove koji su danas tabu, ali su bili mejnstrim u SAD-u 50ih godina. Hijerarhija, disciplina, autoritet, socijaldarvinizam i radikalni libertarijanizam su neke od vriednosti koje cene pripadnici ovog pokreta. No ipak, ono što najviše cene jeste inat, prkos i zabava, tri reči koje se u savremenom slengu mogu sabrati u jednu: trolovanje.
Kolika je brojčana snaga ovo pokreta, nije sasvim jasno, iz razloga što su članovi anonimni, na internetu i kriju se iza višestrukih naloga. Sajtovi kao što su 4chan, 8chan, reddit i drugi su njihova primarna staništa. Iz istih razloga demografska strukturu pokreta je nemoguće utvrditi. Ipak, ono što se ne može osporiti, oni poznaju Internet kao što general poznaje bojno polje. Koordinisano bombarduju tweeter naloge svojih meta, pune forume provokativnim, ali pak smešnim sadržajem, koji zatim prelazi u „mejstrim internet“. Uopšteno gledano, aktivni su, posvećeni, kreativni i imaju dosta slobodnog vremena, a sada našli su svoj glas na mejnstrim političkoj sceni. Taj glas je Donald Tramp.
Delovi alternativne desnice prije pojave Trampa su podržavali Rona Pola. Sa dolaskom Trampa, preplavili su internet propagandom u njegovo ime. Šaljivi stripovi, memovi, montirani klipovi koji ismjevaju njegove rivale i inteligentno koriste humor, brzo su prikupili pažnju ostatka interneta i Donalda Trampa. Oni podržavaju Trampa i troluju. Na internetu postoji izreka : „Ne hrani trola“, no sa svojim provokativnim delovanjem, privlače pažnju (negativnu često) što ih samo stimuliše da još više troluju i tako u krug. Internet vojnici nisu endemski za Trampa i alternativnu desnicu. Oni su takođe izuzetno prisutni kod pristalica Bernija Sandersa, koji idu toliko daleko da promovišu Bernija Sandersa na sajtovima za upoznavanje. Internet je jedno sasvim novo političko bojno polje, kome nije posvećeno dovoljno pažnje. Vojnim žargonom rečeno, centristički kandidati su ostavili ovu liniju fronta nebranjenom i tu šupljinu u odbrani su iskoristili kako Tramp tako i Bernie, koji suvereno dominiraju u ovoj areni. Alternativna desnica je pomogla Trampu da ovlada internetom, a Tramp je alternativnu desnicu uzdigao iz obskurnosti, sa nivou subkulture na nivo kontrakulture.
Od onog momenta kada je proglasio sebe protivnikom političke korektnosti i dovoljno prkosnim da iznosi stavove koji su tabu, Tramp je postao miljenik alternativne desnice. No nisu svi pripadnici ovog pokreta anonimni, niti svi deluju na interenetu. Američki kampusi postaju pravo jedno kulturno bojno polje između liberalnih i feminističkih studentskih udruženja sa jedne i libertarijanskih i konzervativnih sa druge strane. Na kampusima i koledžima vlada jedna reprisvno tolerantna klima političke korektnosti. Srpski obrazovni sistem ima mnogo mana, ali barem što se tiče društvenih fakulteta, mogu slobodno reći da pružaju atmosferu u kome razne ideje, ma koliko kontroverzne bile, mogu da bujaju. Različita mišljenja, vrednosti i ideologije se sučeljavaju jedna sa drugom, bore se argumentima, a na studentima je da odluče gde će sebe pronaći. Mi još ne poznajemo koncepte kao što su „siguran prostor“ (safe space) ili okidače koji prouzrokuju stres i nelagodu kod studenata (trigger warning). Pod vođstvom liberalnih i feminstičkih udruženja, prostor za javnu debatu se sužava, kako bi zaštitio mlade studentske duše od opasnih ideja i stresnih reči koje ih mogu povrediti. Tako je na primjer, na Harvardu titula mastera za 24 akademske funkcije ukinuta, jer evocira uspomene na ropstvo i vređa studente afroameričkog porekla. Na Državnom Univerzitetu u San Francisku, studentkinja afroameričkog porjekla napala je svog kolegu, jer je kao belac imao tipičnu crnačku frizuru, te je stoga kriv za krađu tuđe kulture. Stari literarni klasici se koriguju, kako bi se izbacili politički nepodobne reči.
Politička korektnost, svojim agresivnim nastupom proizvela je reakciju. Studentima koji se protive ovakvoj klimi, politička korektnost je glavno pitanje i problem. Oni se okreću Trampu, jer je on eksplicitan protivnik takve klime. Njegova ekonomska, spoljna i bezbednosna politika su od sekundarne važnosti za studente na kampusima koje guši politička korektnost. Uz ratnike za tastaturom, studenti (mahom libertarijanci i konzervativci) čine jedan bitan deo mladih koji podržavaju Trampa, nova armija na novom bojnom polju američke politike, studentskim kampusima.
No, ovim smo tek zagrebali površinu alternativne desnice. Tramp ju je izneo na svetlost dana i ona će se teško vratiti u ilegalu. Iako je Internet njeno prirodno stanište, gde su najjači, proširili su svoju delatnost i na druga polja. Intelektualci, koji deluju javno, pojavljuju se kao glasnogovornici ovog pokreta. Milo Jianupolis je svakako najprepoznatljivije lice, glasnogovornik ovog pokreta, no on nije jedini. Alternativna desnica je izašla na otvoreno, kao i alternativna levica otelotvorena u Okupiraj Volstrit pokretu. Prvi su se okupili oko Trampa, drugi oko Sandersa. Čak iako njihovi miljenici izgube ove izbore, i jedan i drugi pokret ostaće političke strane koje mejnstrim američka politika više ne može da zanemariti.
