Nakon napada oružanih formacija podržanih od strane Irana na aerodorom u gradu Erbil u severnom Iraku 15. februara, u kome je stradalo jedno, a povređeno šest lica, novi predsednik Sjedinjenih Država, Džozef Bajden je naredio vazdušne udare na položaje milicija lojalnih Teheranu, a koje se nalaze u Siriji.
Prema izjavama zvaničnika u Vašingtonu, napad je izveden na granici između Iraka i Sirije preciznom municijom na objekte za koje se smatra da su služili za skladištenje i prebacivanje naoružanja i vojnika iz jedne u drugu državu. Napad je izveden sa ciljem da se kazne počinitelji napada u Erbilu, ali da se istovremeno ne zategnu odnosi sa Iranom, izjavio je Džon Kirbi kao predstavnik nove administracije. Dodao je da Bajden želi da obnovi pregovore sa Teheranom povodom nuklearnog sporazuma i smanjenja zategnutosti u regionu nakon ubistva iranskog generala Sulejmanija početkom 2020.
Odluka da se napad izvrši u Siriji, a ne u Iraku, gde su takođe prisutne milicije povezane sa Iranom, je dogovorena u telefonskom razgovoru između premijera Iraka Al Kadima i Bajdena. Majkl Melroj, bivši zvaničnik američke administracije zadužen za Bliski Istok, izjavio je za The New York Times da je takva odluka i logična ako se uzme u obzir da je Irak glavni saveznik Sjedinjenih Država u regionu u borbi protiv ISIS-a i da bi napad na njegovoj teritoriji izazvao proteste u Bagdadu. Sa druge strane, Damask nije u sjajnim odnosima sa Vašingtonom tako da ovaj napad neće izazvati proteste na koje bi se SAD obazirao.
Iznenadni napad na američke trupe stacionirane na severu Iraka, u relativno mirnom regionu, dao je povoda administraciji u Vašingtonu da izvrši vazdušni napad na teritoriji države koju smatraju sve samo ne savezničkom. I u Vašingtonu i u Bagdadu se postavlja pitanje koliko daleko je spremna da ide nova administracija sa upotrebom sile u ovakvim i sličnim situacijama. Uprkos izjavama da postoji želja da se diplomatski reši problem nuklearnog programa Irana, prisustvo Hezbolaha i drugih oružanih grupa koje podržava Teheran mogli bi nastaviti da daju povode za vazdušne udare u Siriji (čak i u situacijama kada se oni nisu desili u toj državi, kao što je ovaj slučaj).
SAD nastavlja sa povlačenjem trupa iz Iraka, trenutno je ostalo oko 2.500 vojnika, ali to ne mora da znači i gubitak interesa za uvek nestabilni region koji može postati eksponent i baza za širenje uticaja konkurenata kao što su Rusija i Kina. Mogući pritisak međunarodne javnosti protiv ovakvih vazdušnih udara bi mogao da uzdrma sigurnost nove administracije kada su u pitanju budući poduhvati, ali po do sada viđenom, demokrate u Beloj kući neće propuštati nijednu šansu da na silu odgovore silom.
Aleksandar Bogićević
