Bivši potpredsednik i pretpostavljeni predsednički kandidat Demokratske partije na izborima 3. novembra, Džozef Bajden, ovog je utorka u gradu Vilmingtonu (Delaver) održao govor u kojem je američkim biračima predstavio svoj plan ekonomskog oporavka Amerike od posledica pandemije virusa korona. Jedan od centralnih elemenata ekonomskog plana bivšeg potpredsednika je ostvarivanje rasne pravde u različitim aspektima ekonomije, poput infrastrukture i malih preduzeća. Planom je, između ostalog, predviđeno obezbeđivanje više finansijskih sredstava i federalnih ugovora za preduzeća koja su u vlasništvu rasnih manjina. Takođe, planom je obuhvaćeno i unapređenje programa koji je uspostavljen poreskim reformama 2017. godine i koji sadrži podsticaje za ulaganja u relativno siromašne zajednice, među koje spadaju zajednice nekih rasnih manjina.
America has never lived up to our founding promise — and we can’t rest until we finally do. My new plan will advance racial equity across the American economy and bring us closer to reaching our highest ideals: https://t.co/27Y38u5rCe pic.twitter.com/pQGZ78PXwC
— Joe Biden (@JoeBiden) July 28, 2020
Postoje barem dva razloga zbog kojih Bajden stavlja fokus na rasna pitanja tokom ovogodišnjih predsedničkih izbora. Najpre, njegov politički uspeh tokom unutarstranačkih izbora je u velikoj meri zavisio od obimne podrške koju uživa među afroameričkim biračima. Iz tog razloga, Bajden oseća da duguje afroameričkoj zajednici, zbog čega je obećao da će nominovati Afroamerikanca za sudiju Vrhovnog suda. Četiri prominentne Afroamerikanke se, takođe, nalaze među kandidatkinjama za Bajdenov izbor potpredsednika, koji bi mogli da očekujemo u avgustu. Jedan od izazova s kojim se on trenutno suočava jeste privlačenje podrške kod mlađih afroameričkih birača, kao i mlađih birača uopšte. Taj izazov je deo jednog šireg problema ujedinjenja umerene i progresivne frakcije Demokratske partije, s obzirom na to da ogroman broj mladih birača u Americi podržava i zastupa progresivne ideje.
Drugi razlog Bajdenovog usredsređivanja na manjinske grupacije jeste ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda od strane policije u gradu Mineapolisu (Minneapolis), koje je izazvalo višemesečne proteste i nerede u mnogim američkim gradovima. Protesti i neredi u Portlandu (Oregon), trenutno privlače veliku pažnju medija i javnosti, te predstavljaju izvor političkih tenzija između dve dominantne partije. Tragična smrt Flojda bi mogla podstaći veću izlaznost Afroamerikanca na izbore u novembru, što bi išlo u korist Bajdena, koji trenutno uživa veću podršku od Trampa na nacionalnom nivou, uključujući i savezne države koje će biti od ključnog značaja u određivanju pobednika opštih izbora. Istovremeno, ovaj događaj stavlja pritisak na Bajdena da, ukoliko postane predsednik, adresira probleme koji su isključivo povezani sa Afroamerikancima i rasnim manjinama kao takvim, i da ublaži rasne tenzije za koje Demokrate veruju da su posledica Trampovog predsedništva.
Bojan Latinović
