Tokom izborne kampanje pitanje klimatskih promena i efikasnog odgovora na izazove koje one nose sa sobom činili su važan deo političkog programa oba kandidata. Njihove stavove u vezi sa klimatskim promenama mogli smo čuti i tokom završne predsedničke debate u kojoj su se dotakli značaja fosilnih goriva, emisije štetnih gasova, ali i važnosti čiste energije.
Početkom novembra, sada već odlazeći predsednik Donald Tramp ispunio je obećanje da će Ameriku povući iz Pariskog sporazuma, dok je izabrani predsednik Džozef Bajden kao deo svoje zelene agende predvideo obnavljanje učešća u ovom sporazumu. Bajdenov pristup klimatskim promenama tokom kampanje se nalazio se na meti kritika progresivnog krila Demokrata koji su zahtevali da njegovi predlozi budu napredniji, a jedan od glavnih zahteva odnosio se na obustavu izvoza sirove nafte.
U svom planu Čista energetska revolucija, Bajden je postavio temelje na kojima će se zasnivati njegov pristup klimatskim promenama. Investiranje u ekonomski oporavak čiste energije, zaštita građana od uticaja klimatskih promena i potvrđivanje američkog klimatskog vođstva na međunarodnom nivou predstavljaju suštinu Bajdenovog odgovora na klimatske izazove.
Ukoliko bi uspeo da ispuni sve tri navedene tačke, to bi omogućilo izuzetno veliku podršku njegovoj političkoj agendi. Jedna od njegovih ideja uključuje i ponovno zapošljavanje velikog broja Amerikanaca putem podsticaja za čistu energiju i zelene investicije, što bi značilo da se istovremeno stvaraju dobro plaćena radna mesta i smanjuje emisija štetnih gasova. Ukoliko bi Republikanci zadržali kontrolu nad Senatom, Bajden bi morao da pregovara sa onim umerenijim delom, kako bi uspešno sproveo svoje ideje, insistirajući na ekonomskom značaju njegove agende. Takođe, demokrate bi mogle da pregovaraju o različitim zakonskim okvirima u kojima bi se Bajdenove zelene ideje primenjivale.
U svakom slučaju, Bajden namerava da preduzme regulatorne mere po pitanju ekonomične potrošnje goriva, emisijom koju proizvode elektrane, smanjenja metana kako bi istakao odlučnost Amerike u pogledu borbe sa klimatskim promenama. Zaštita građana od posledica klimatskih promena poput požara, poplava kao i oluja predstavlja važan deo klimatskog plana, a Bajdenov tim ističe da će prioriteti u tom pogledu biti ekološka pravda, politika upravljanja zemljištem i priobalnim delovima u cilju povećanja prirodne otpornosti.
Džon Keri (John Kerry), koji će biti zadužen za klimatske promene u Bajdenovom kabinetu, rekao je da će nova administracija obnoviti međunarodno liderstvo i istakao da ponovno pristupanje Pariskom sporazumu neće biti dovoljno za uspešan odgovor na klimatske izazove.
Sasvim je sigurno da će borba nove administracije sa posledicama klimatskih promena i primena zelenije agende biti duga i naporna. Međutim, ostaje da u narednom periodu vidimo da li će Bajdenovo ocenjivanje klimatskih promena kao egzistencijalnih pretnji po čovečanstvo ostati samo na papiru, ili će Amerika uspeti da obnovi svoje liderstvo i da se izbori sa zelenim globalnim izazovima.
Miljana Jovanović
