Kandidat Demokratske partije za predsednika SAD, Džozef Bajden, tokom vikenda je obelodanio pojačanje svom tranzicionom timu. Tako će njegov tim zadužen za prenos vlasti, ukoliko Bajden bude trijumfovao na novembarskim izborima, sačinjavati neki bivši protivnici u unutarstranačkoj trci, kandidatkinje za potpredsednicu, kao i pojedini članovi Obamine administracije.

Uloga tranzicionih timova u političkom sistemu SAD prevashodno se bazira na obezbeđivanju nesmetanog prenošenja vlasti ukoliko dođe do izbora novog predsednika. Period tranzicije formalno traje između dana izbora (prvi utorak nakon prvog ponedeljka u novembru) i momenta preuzimanja dužnosti (20. ili 21. januar) – između 72 i 78 dana. Ipak, pripreme za taj proces mogu započeti i ranije: dešavalo se da pojedini kandidati oforme svoje timove čak i pre zvaničnog prihvatanja nominacije (Barak Obama 2008, Mit Romni 2012).

Tranzicioni timovi zaduženi su za odabir personala buduće administracije, njihovo osposobljavanje za vršenje izvršnih funkcija, planiranje konkretnih poteza nakon inauguracije… U pitanju je opsežan postupak koji zahteva velike materijalne izvore, kao i pristup poverljivim dokumentima. Shodno tome, jednom kada su zvanično nominovani, kandidati za predsednika dobijaju mogućnost da pristupe osetljivim podacima, kao i novčana sredstva, prostorije i drugu opremu potrebnu tranzicionom timu za obavljanje svojih funkcija (posredstvom posebne vladine agencije).

Sa pomenutom agencijom (koja zvanično nosi naziv General Services Administration), tim demokratskog predsedničkog kandidata je nedavno potpisao memorandum o razumevanju. Džozef Bajden je u više navrata naglašavao da će njegova administracija, ukoliko osvoji većinu elektorskih glasova, intenzivnim tempom započeti sa radom odmah po preuzimanju dužnosti. To je potvrdio i Ted Kaufman, dugogodišnji Bajdenov savetnik, ujedno i kopredsedavajući tranzicionog tima. On je komentarišući memorandum o razumevanju istakao da se radi o „tranziciji kao nikad dosad“, koja će potencijalnom predsedniku omogućiti suočavanje sa „gorućim izazovima“ već od prvog dana, prenosi Rojters.

Kako trenutno izgleda Bajdenov tranzicioni tim?

Pored Teda Kaufmana (koji je ranijih godina kao član Senata imao istaknutu ulogu u donošenju legislative vezane za ovaj aspekt američkih izbora), timom će kopredsedavati Bajdenova viša savetnica Anita Dan; kongresmen Sedrik Ričmond; nekadašnji ekonomski savetnik Bele kuće i član Obamine administracije Džefri Zinc; i guvernerka Novog Meksika Mišel Luhan Grišam (ranije kandidatkinja za potpredsednicu) koja ima iskustva u zdravstvu.

Pomenute ličnosti rukovodiće petnaestočlanim savetodavnim odborom, u kom će se naći prethodno razmatrane kandidatkinje za potpredsednicu – Suzan Rajs (Obamina savetnica za nacionalnu bezbednost) i Sali Jejts (nekadašnji državni pravobranilac) – kao i bivši gradonačelnik Saut Benda, Bajdenov protivkandidat u unutarstranačkom nadmetanju Pit Butidžidž.

Odbor će sačinjavati i medicinski stručnjaci (Bajdenov savetnik za pitanja pandemije, Vivek Marti), predstavnici radničkih udruženja (farmera i električara), predstavnici iz domena visokog obrazovanja (rukovodilac državnog univerziteta u Delaveru), diplomate (nekadašnji ambasador SAD u Rumuniji Mark Gitenštajn), ekonomisti, stručnjaci za životnu sredinu, predstavnici pojedinih organizacija (Felicija Vong ispred Ruzveltovog instituta) itd.

Opisujući sastav tranzicionog tima, Ted Kaufman naglašava važnost ekspertize njegovih članova, naročito u okolnostima pandemije koja „besni Amerikom“ i nastupajuće ekonomske krize.

Mogući članovi osoblja u Bajden-Haris administraciji

Da je čitav proces u poodmakloj fazi, govori i činjenica da su već poznata neka potencijalna imena osoblja u novoj administraciji, ako do promene na čelu države bude došlo. Prema navodima CNN, u timu bi se mogla naći Sintija Hogan (koja je učestvovala u odabiru potpredsedničke kandidatkinje), zajedno sa Obaminom savetnicom za pitanja unutrašnje politike, Sesilijom Munjoz. Pominju se još neka imena Bajdenovih bliskih saradnika i članova kampanjskog osoblja, poput Darle Pomeroj i Dona Grejvsa.

Ovim, takođe komplikovanim procesom rukovodi Johanes Abraham.

Dejvid Marčik iz Centra za predsedničke tranzicije govoreći o kompleksnosti procesa odabira pravih saradnika, naročito imajući u vidu „prvu virtuelnu tranziciju“ zbog pandemije virusa korona, ističe da ovogodišnji događaji predstavljaju kombinaciju izazova iz 1918, 1932. i 1968. godine, te kao takvi zahtevaju znatno ozbiljniju pripremu za slučaj pobede, nego što je to bila situacija sa ranijim izbornim ciklusima.

Nikola Lukić