Nakon položene zakletve na inauguraciji 20. januara, Džozef Bajden je postao 46. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Već narednog dana, otpočeo je sa sprovođenjem svoje agende nizom izvršnih radnji koje se odnose na razne teme – od kovida-19 do klimatskih promena. Dok administracija nastavlja posao koordinacije sa Kongresom oko političkih ciljeva, Bajden se usmerio na različite teme koje su značajne za sve Amerikance.
Predsednik Bajden je do sada potpisao 42 izvršne naredbe u različitim poljima. Prva od oblasti kojoj se Bajden posvetio je zdravstvena zaštita. Bajden je potpisao naredbu od ojačavanju medicinske zaštite i Zakona o pristupačnoj pomoći, kao i memorandum o zaštiti zdravlja žena. Jedna od važnih tački Bjadenove kampanje bila je i životna sredina. U ovoj oblasti je potpisan akt o ponovnom pridruživanju Pariskom klimatskom sporazumu, kao i akt o bordi protiv klimatkse krize u državi i inostavranstvu koji nastoji da klimatska pitanja postavi u središte američke spoljne politike i nacionalne bezbednosti.
Jedno od najznačajnih pitanja u Americi je jednakost, te je predsednik Bajden potpisao i akte o unapređenju rasne ravnopravnosti, sprečavanju i borbi protiv diskiriminacije na osnovu rodnog identitet i seksualne orjentacije, kao i memorandum koji osuđuje i bori se protiv rasizma, ksenofobije i netolerancije prema azijskim Amerikancima.
Niz dokumenata potpisan je i za oblast ekonomije, a jedna od novih Bajdenovih politika je pomoć domaćinstvima sa niskim prihodima. Ovaj program postoji od prošlog proleća, nakon što su škole zatvorene, milijarde pomoći upućene su porodicama sa niskim primanjima sa školskom decom za kupovinu hrane. Novom uredbom rešeni su problemi koji u postojali u sprovođenju ovog programa, procedura je pojednostavljena i proširen je obuhvat i na porodice sa decom mlađom od školskog uzrasta.
Istraživanje javnog mnjenja koje je sprovedeno ranije u toku nedelje ukazuje da prvi koraci Džozefa Bajdena na mestu predsednika imaju podršku javnosti. Ankete koje su sproveli MorningConsult i Ipsos, ispitivale su podršku za 14 dokumenata koje je predsednik Bajden potpisao prvog dana. U svim slučajevima, više anketiranih podržava politike nego što im se protivi, a većina podržava skoro svaku politiku. Najveću podršku po istraživanju dobila je zabrana diskiminacije na radnom mestu na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
Postoji nekoliko razloga zašto se prvi Bajdenovi koraci ocenjeni pozitivno. Kako je ključna poruka prvog govora predsednika Bajdena bila jedinstvo, to vidimo i kroz prve dokumente gde je ključno bilo voditi se time da su to politike koje podržava očigledna većina Amerikanaca, što znači među njima sigurno i neki republikanci. Popularnost prvih naredbi ukazuje i da će Bajden voditi politiku drugačije u odnosu na bivšeg predsednika Trampa. Tramp je često birao politike koje su ankete pokazale da su nepopularne, dok Bajden želi da zadrži onaj utisak iz kampanje da će biti neko će izbegavati kontraverzne ideje i nastojati da privuče više centralističkih glasača.
Inače, istraživanje pokazuje i da je predsednik Bajden popularan među građanima Amerike. Prema istraživanju, trenutno je odobravanje i podrška radu predsednika na 54.3%, dok 34.6% birača ne odobrava. Popuarnost Bajdena i njegovih početnih koraka ne garantuje da će tako biti uvek, ali daju dobar početni impuls za preoblikovanje saveznih politika.
Aleksandra Baklaja
