Nekoliko fenomena dominira preliminarnim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. Čuvena i stalno ponavljana rečinica „Da je neko pre samo godinu dana rekao…“ u aktuelnom izbornom ciklusu dobija potpunu formu. Zaista, da je neko, ne tako davno, poručio građanima SAD da će najviše glasova u trci za republikansku nominaciju imati Donald Tramp, da će kandidat koji koketira sa socijalističkim idejama biti ozbiljan takmac Hilari Klinton, favoriti i republikanski establišment doživeti krah, pa čak i da će ultrakonzervativni kandidat kao što je Ted Kruz osvojiti pregršt mandata, teško bi mu poverovali. Ipak, zbog svega navedenog izbori za predsednika SAD jesu ne samo najznačajnija, već i najzanimljivija izborna trka današnjice.
Ukoliko bismo bili prinuđeni da odaberemo najveći fenomen, verovatno bi to bio Donald Tramp. Potpuni autsajder u trci prilikom objavljivanja kandidature 16. juna 2015. godine ubrzo je s početkom preliminarnih izbora postao favorit. Njegove pobede u Nju Hempširu, Južnoj Karolini i Nevadi, mnogima su bile simpatične i nisu uzimane za ozbiljno. Međutim, odmah nakon 1. marta i „Super Utorka“ smeh je zamenila začuđenost, a onda je usledila briga. Dugo je trebalo republikanskom establišmentu da se „osvesti“, a kada su osvestili opredelili su se za delovanje putem negativne kampanje. Prema izveštaju Njujork Tajms-a, preko polovine sredstava uloženih u negativnu kampanju usmereno je na Trampa. Taj iznos do danas iznosi preko 70 miliona dolara, ali, očigledno, nije dao očekivane rezultate. Šta više, očekivanja su da bi negativna kampanja mogla proizvesti efekte tek na opštim izborima, što je jedina lošija opcija od toga da uopšte ne deluje.
Pored svega, Donald Tramp u poslednje vreme ne beleži najbolje rezultate. Kruz je odneo ubedljive pobede u Juti i Viskonsinu. Podrška je počela da stiže i od „neopredeljenih“ delegata iz Kolorada, Vajominga i Severne Dakote i time je smanjio razliku u odnosu na Trampa na manje od 200 delegata. Bezuspešno je Tramp pokušavao da ukaže na nedemokratičnost izbora u tim državama, izgubio je momentum i znatno smanjio šanse za osvajanje nominacije pre same konvencije jer bi u tom slučaju morao da osvoji preko 60% procenata preostalih delegata. Primera radi, do sada osvojio tek nešto više od 44% raspoređenih delegata.
Međutim, Tramp nije bez šansi, iako će biti jako teško da osvoji navedeni broj delegata. Pravo na nadu mu daju najnovija istraživanja, prema kojima ima nadpolovične većine u Njujorku i Nju Džersiju, a ubedljivu prednost u Pensilvaniji i Merilendu. Takođe, gotovo mesec dana Donald Tramp nije imao velikih „gafova“, kao što su raniji preterano ekstremni stavovi o abortusu, imigrantima ili supruzi Teda Kruza. Smatra se da je uzrok tome angažovanje Pola Manaforta, prekaljenog lobiste i političkog konsultanta, koji je bio savetnik u predsedničkim kampanjama Džeralda Forda, Ronalda Regana i Džordža Buša Starijeg. Na ruku Trampu idu i predominatno „pobednik nosi sve“ izbori u preostalim državama i najnovija istraživanja koja pokazuju da ni Kruz nema previše šansi protiv Hilari Klinton, čime mu se izbija jedan od ključnih argumenata zašto on, a ne Tramp.
Da li je sve ovo dovoljno da Tramp odnese pobedu? Naznake ćemo imati već nakon nekoliko sati i prvih informacija o rezultatima u Njujorku jer bez ubedljive pobede, Tramp može da zaboravi na nominaciju.
