Aktuelni unutarstranački izbori u Demokratskoj partiji obeleženi su brojnim iznenađenjima od samog početka. Jedno od prvih iznenađenja bila je pobeda Pita Butidžidža (Pete Buttigieg) na kokusu u Ajovi, gde je osvojio 13 delegata, jednog više od Bernija Sandersa. Ova pobeda, kao i medijska euforija koja ju je pratila, bila je samo uvertira za sve što je sledilo. 

Drugo iznenađenje jesu slabi rezultati bivšeg potpredsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden). Od trenutka objavljivanja kandidature za demokratsku nominaciju viđen je kao favorit. Međutim, na kokusu u Ajovi dobio je samo 6 delegata (15,8% glasova), dok je u Nju Hempširu ostao bez ijednog delegata osvojivši svega 8% glasova. Ipak, može se reći da se posle Nevade Bajden polako vraća u igru osvojivši 9 delegata uz podršku od oko 19% izašlih glasača. I pored toga što je treći po broju delegata, prerano je otpisati ga kao potencijalnog kandidata Demokratske partije. Bajdenu se predviđa dobar rezultat u Južnoj Karolini, čiji su unutarstranački izbori zakazani za 29. februar, gde će se sa svojim protivnicima boriti za 54 delegata. Takođe, pravi test za nekadašnje potpredsednika SAD, ali i za ostale kandidate, biće takozvani Super utorak.

Treće iznenađenje predstavljaju odlični rezultati Bernija Sandersa. Naravno, imajući u vidu njegove rezultate iz 2016. godine, čini se da i nema previše razloga za iznenađenje. Međutim, s obzirom da se posle srčanog udara iz oktobra 2019. godine čitava njegova kampanja našla pod znakom pitanja, rezultati koje je do sada ostvario prevazilaze sva očekivanja. Sanders trenutno vodi sa razlikom od 20 delegata u odnosu na drugoplasiranog Butidžidža. Takođe, može se reći da je bio jedan od pobednika Devete debate Demokratske partije održane u Las Vegasu. Sandersu se, kao i Bajdenu, po istraživanjima predviđa dobar rezultat na unutarstranačkim izborima u Južnoj Karolini. Dodatno, očekuje se će da će ostvariti odličan učinak u jednom od ključnih dana trke. Reč je o 3. martu i tzv. Super utorku.   

Iako za sada možemo reći da je Sanders favorit, postoji jednak broj razloga zašto bismo mogli reći da njegova pobeda nije baš na dohvat ruke. Kao trenutni favorit Sanders će se izvesno suočiti sa napadima od strane drugih kandidata, koji će postati sve učestaliji. Treba reći i da ga nije teško kritikovati usled same činjenice da pokušava da „progura“ socijal-demokratske ideje, koje nikada nisu bile previše prijemčive građanima SAD. Njegovi izlivi oduševljenja Sovjetskim Savezom, Nikaragvom i Kubom tokom osamdesetih godina bude dodatno podozrenje. Takođe, sve se učestalije postavljaju pitanja finansijske održivosti programa  „Zdravstvena zaštita za sve“ i drugih predloga reformi koje on iznosi. Nije sasvim jasna ni spoljno-politička orijentacija senatora iz Vermonta. Bojazni u pogledu toga kakav bi predsednik Sanders bio je puno, kao i u pogledu toga može li da mobiliše dovoljno glasača da bi pobedio Donalda Trampa. Imajući sve u vidu, možemo reći da trka za demokratsku nominaciju tek počinje.