Da li je Tramp zaista u padu?

U poslednjih mesec dana učestalo se piše o Trampovom opadanju. Posledice virusa korona, navele su brojne analitičare na zaključak da će aktuelni američki predsednik izvesno ili gotovo izvesno izgubiti na izborima 3. novembra. Ističe se kako će Trampu ”doći glave” njegovo najubojitije oružje – brojke. Istina, do sada je preko 90.000 građana preminulo od posledica Kovid-19, a oko 1.507.000 je zaraženo. Istovremeno, američka ekonomija doživela je pad od 4,8% u prvom kvartalu 2020. godine, a gotovo 30 miliona ljudi ostalo je bez posla. Prognoze za drugi kvartal su još gore. Prema proceni investicione kuće ”Morgan Stenli” pad bruto domaćeg proizvoda će tokom aprila, maja i juna dostići 38%. Sve to, veruje se, uticaće presudno na izbore 3. novembra.

Kako navodi jedan od najistaknutijih američkih ekonomista, Nurijel Rubini (Nouriel Roubini) u razgovoru za list Independent, „Uvek je u istoriji bilo tako. Ford je izgubio od Kartera posle naftnog šoka 1973. godine, Regan je porazio Kartera posle druge naftne krize…“. Takvih primera, zaista, ima još. Ruzvelt je pobedio Huvera posle Velike depresije, a čak je i Obama 2008. godine odneo pobedu na talasu narodnog nezadovoljstva posledicama Svetske ekonomske i finansijske krize 2007/2008. godine.

Brojke su Trampu vanredno važne, ekonomske posebno, ali prognozirati njegov poraz 170 dana uoči izbora, preterano je i prerano. Dodatno, tvrditi da je u padu, nije ni tačno. Ukoliko pogledamo istraživanja sprovedena tokom maja tekuće godine, videćemo da je prosek podrške koju uživa 46,4%. Sa druge strane, njegov opšti prosek (2017-2020) je znatno niži i iznosi 43,1%. Ne treba zaboraviti i da je nivo Trampove podrške u maju uoči izborne godine viši od podrške koju su istom periodu uživali Džordž Herbert Voker Buš (41%) ili Džimi Karter (40%), a od prilike u ravni sa prosecima Džordža Vokera Buša i Baraka Obame (47%). Pored svega, još jedan podatak ide u korist Trampu. Ukoliko svemu ovome dodamo da je izbore 2016. godine dobio sa svega 46,1% glasova podrške, u najmanju ruku se može reći da trenutne brojke nisu protiv Trampa.

Naravno, projekcije neće odlučiti izbore 3. novembra, kao što nisu ni one iz 2016. godine. Pregršt će faktora odlučivati. Neki od njih pogoduju aktuelnom predsedniku, neki ne. Pokušaću da ukažem na dva pozitivna i dva negativna faktora za koja verujem da će biti ključna na izborima 3. novembra.

Trampova nabusitost, odnos prema novinarima, ženama, političkim protivnicima i vlastitoj administraciji, stavovi na granici rasizma, njegove ”alternativne činjenice” i slično više nisu tema u kampanji. Pokazuje se istinitom Trampova tvrdnja iz 2016. godine da bi ljudi za njega glasali sve i da ubije nekoga na Petoj aveniji u Njujorku. Međutim, postoje i negativni faktori na koje Tramp može tek delimično da utiče.

Najpre, prvi negativni faktor sa kojim se Tramp suočava, a koji je uspeo da prevaziđe 2016. godine, jeste demografija. Poznato je da ”belo stanovništvo“ SAD naginje ka republikanskim kandidatima, dok manjinske zajednice (Afroamerikanci, Hispanoamerikanci,  Amerikanci azijskog porekla i drugi) većinski podržavaju demokrate. S obzirom da su demografske tendencije takve da manjinsko stanovništvo zauzima sve veći deo elektorata, jasno je da to ne pogoduje republikancima. Ostvarivši marginu od čak 21% (58% vs. 37%) u odnosu na Hilari Klinton kod glasača bele puti, Tramp je uspeo da pobedi demografiju 2016. godine. Nema sumnje da će biti teško da tako nešto ponovi. Njegova kampanja već mesecima je usmerena ka manjinskim grupacijama (setimo se samo ovogodišnjeg govora o stanju nacije), ali za sada ne daje rezultate. Štaviše, podrška Trampu među Hispanoamerikancima je još i nešto manja nego 2016. godine (25% naspram 29%). S obzirom da su Florida, Arizona i Severna Karolina, kao značajno manjinske države, među ključnim za pobedu 3. novembra, Trampov tim će morati da uloži puno napora kako bi ostvario uspeh kod manjinskih grupacija, a zadržao ”bele Amerikance”.

Pored demografije, postoji još jedan važan faktor, negativan po aktuelnog predsednika, koji može odlučiti predsedničke izbore 2020. godine. Reč je o dugoročnim posledicama virusa korona. Čak i da izuzmemo mogući drugi talas pandemije, nema sumnje da će ekonomske posledice privremenog ”zatvaranja” države i ekonomije biti razorne. Glomazni paketi ekonomske pomoći delimično će zalečiti rane, ali ne u potpunosti. Ukoliko posledice krize budu takve da prosečnom američkom građaninu pogled na payckeck zadaje glavobolju, boleće glava i Donalda Trampa. Tada neće pomoći prebacivanje krivice za pandemiju na Kineze, Svetsku zdravstvenu organizaciju, demokrate ili marsovce. Međutim, ne treba zaboraviti da je Donald Trampa incumbent i da će sa pozicije predsednika učiniti sve da sanira posledice i oblikuje narative. Već sada je targetirao 2021. godinu kao onu koja će biti ”najbolja ikada”.

Pored negativnih, postoje i faktori pozitivni po Trampa. Usudiću se da kažem da je to ponovo, kao i 2016. godine, demokratski predsednički kandidat. Džozef Bajden ne deluje kao kandidat koji ima jasnu viziju Amerike, ali i snagu da iznese kampanju i četiri godine mandata. Svojim nastupima ne uliva poverenje. Pitanje je kako bi izgledali demokratski prajmarisi da Džim Klajburn, u poslednjem času, nije stao na Bajdenovu stranu tokom izbora u Severnoj Karolini. Čak je i razliku u odnosu na Sandersa napravio tek kada su svi ostali kandidati sa umerenog krila Demokratske partije odustali. Teško će Bajden moći da ubedi bilo koga da je pobedio na unutarstranačkom nadmetanju zahvaljujući svojoj viziji, harizmi i snazi, a da mu pobedu nije ”poklonio” establišment partije. Pokušavam da zamislim debatu između njega i Trampa i to zaista ne izgleda dobro po nekadašnjeg potpredsednika SAD. Dodatno, nakon što je postalo jasno da će biti predsednički kandidat demokrata, Bajden je nastojao da ujedini Demokratsku partiju. To je i učinio. Pelosi, Obama, Keri i druge istaknute demokrate su podržale Bajdena. Podrška je stigla i od progresivaca, pa i samog Sandersa. Međutim, pitanje je po koju cenu.

Bajden je oduvek bio demokrata umerenih stavova. Takvom politikom pobedio je Sandersa na unutarstranačkim izborima. Pa ipak, zarad zajedništva demokrata spreman je na brojne kompromise. Nedavno su uspostavljene udružene radne grupe, Bajden i Sanders su kopredsedavajući, koje bi izgradnjom zajedničkih politika u brojnim oblastima – od klimatskih promena do imigracije – trebalo da dovedu do jedinstva Demokratske partije. Da stvari neće ići tako lako pokazala je rasprava oko novog paketa pomoći u iznosu od tri hiljade milijardi američkih dolara. Dok su neke umerene demokrate isticale da je predložen paket preveliki i da nema dvostranačku podršku, progresivci su tvrdili da paket neće dovoljno pomoći američkom narodu. Čini se da su podele između dva krila demokrata takve da ih je teško prevazići. Ako se to i učini, cena će biti previsoka – gubljenje Bajdenovog političkog identiteta.

Drugi faktor koji ide u prilog Donaldu Trampu je sam Tramp. Nekada se čini da je kao mačka sa devet života. Njegova administracija je u krizi doslovno od dana inauguracije. Učestale smene administracije i kabineta, neprestane istrage, curenje informacija, impičment, zaoštreni odnosi sa saveznicima, trgovinski ratovi, korona i još mnogo kriza i izazova obeležilo je nešto više od tri godine vlasti Donalda Trampa. A on je i dalje na solidnih 46% podrške. Potceniti ga ponovo i reći da će izvesno izgubiti na izborima bilo bi neoprezno, čak i glupo. Njegove pobede u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji 2016. godine nisu bile slučajne. Delovanje uoči izbora pokazalo je da je reč o ozbiljnoj izbornoj strategiji. Čini se da je Tramp ima i sada. Prethodnih dana je posetio Arizonu i Pensilvaniju, države za koje se pretpostavlja da će biti ključne za njegov uspeh na izborima 3. novembra. Tokom godine je imao čuvene relije u Viskonsinu i Severnoj Karolini, a u više navrata je bio u poseti Floridi. Upravo su navedene države ključne za njegov reizbor, tako da nema dileme da će silina Trampove kampanje biti i dalje usmerena kao ključnim bojištima. Na sve ovo treba dodati nepokolebljivi pobednički mentalitet aktuelnog predsednika i jedinstvo u okviru Republikanske partije (podržava ga 96% registrovanih republikanaca).

Da li sve to znači da će Tramp pobediti na izborima 3. novembra? Nemoguće je u ovom trenutku reći. U narednih 170 dana možemo da očekujemo ”jata crnih labudova” i događaje koji će menjati tok izborne trke. Ono što je sigurno jeste da Tramp u ovom trenutku ne pada i da je njegov poraz sve samo ne izvesan.

Stevan Nedeljković