Da li je vreme za pedeset i prvu zvezdicu? – Portoriko (opet) glasa o državnosti

Još jedan događaj koji će obeležiti treći novembar u SAD-u jeste referendum Portorika o državnosti. Ovo će biti treći put ove decenije da Portoriko glasa o ovom pitanju, a ono će sada biti jednostavno formulisano: „Da li bi Portoriko trebalo da odmah bude primljen u zajednicu kao država?“ Referendum je, ipak, samo simboličan, s obzirom da glavnu reč ima Kongres SAD.

Podsetimo, iako je sastavni deo teritorije SAD od 1952. godine, a Portorikanci rođeni građani SAD-a, oni imaju pravo glasa samo na unutarstranačkim izborima. Osim ukoliko ne žive na kopnu SAD, Portorikanci ne mogu da se izjasne na glavnim izborima za Kongres ili predsednika, navodi CNN.

Od prvog referenduma 1967, ovo će biti šesti put da Portoriko glasa o pitanju državnosti, prenosi FiveThirtyEight. Od toga je prvo „da“ usledilo tek 2012, kao odraz sveopšte želje za promenom statusa, bila ona nezavisnost ili SAD, ili treća opcija, naglašava CNN. Drugi glas za državnost u okviru SAD-a usledio je 2017. godine, ali uz bojkot opozicije i izlaznost od samo 23% građana sa pravom glasa. Međutim, referendum nije doveo do rezultata, usled nedostatka odgovora iz Vašingtona.

Postoji nekoliko naznaka zašto bi ishod možda mogao da bude drugačiji ovog puta – jednostavna formulacija pitanja sa dve alternative (da ili ne), uz nedostatak naznaka organizovanog bojkota izbora. Ipak, FiveThirtyEight navodi da istraživanja javnog mnjenja ukazuju na relativnu podeljenost po ovom pitanju.

Prilikom kampanje za državnost 2018. i nakon ekonomskog kolapsa usled uragana Marija, Dženifer Gonzalez-Kolon, tadašnji član Kongresa bez prava glasa, rekla je da je „katastrofa ostavljena nakon uragana Irma i Marija iznela na videlo nejednak tretman Amerikanaca koji žive u Portoriku“. Ona je dodala da bi državnost „konačno stavila ostrvo na put ka političkoj jednakosti koju zaslužuju“, prenosi CNN. Stanovnici Portorika će u utorak birati i guvernera, gde su glavni kandidati Pedro Pjerluzi, pobornik državnosti unutar SAD, i Karlos Delgado Altijeri, koji je „pro-komonvelt“.

Potvrdna odluka Kongresa potrebna je kako bi Portoriko postao pedeset i prva država SAD, a šanse za to zavise od ishoda izbora u utorak. Dok su se demokrate prethodno zalagale za to, republikanci su bili protiv ideje zbog mogućnosti da demokrate dobiju dodatna četiri mesta u Senatu.

Džozef Bajden je u septembru tokom kampanje u Floridi izjavio da bi „državnost bila najefikasnije sredstvo kojim bi se osiguralo da stanovnici Portorika uživaju jednak tretman, sa jednakom predstavljenošću na federalnom nivou, ali da su ljudi Portorika ti koji moraju odlučiti, a da federalna vlada SAD mora poštovati i odreagovati na takvu odluku“, navodi CNN.

Ipak, podrška demokrata u Predstavničkom domu ne bi bila dovoljna ukoliko bi Senat kontrolisali republikanci, uz „apsolutno ne“ predsednika Donalda Trampa. U slučaju da demokrate osvoje većinu Senata, Čak Šumer iz Njujorka bi mogao da postane sledeći većinski lider, koji je izrazio podršku za državnost Portorika i rekao da bi njegova stranka razmotrila status ostrva u slučaju dobijanja Senata, navodi CNN.

Mina Radončić