Polovinom meseca jula, i dalje nije poznato ko će se sa Džozefom Bajdenom naći na listiću na novembarskim izborima. U iščekivanju Bajdenove konačne odluke o potpredsedničkoj kandidatkinji, sve je vidljivije nestrpljenje, kako javnosti, tako i interesnih grupa. Iako je ranije najavljivano da će odluka uslediti tokom ovog meseca, Bajden je prolongirao verovatno jedan od najvažnijih političkih koraka u kampanji, za avgust.

Već nekoliko meseci spekuliše se koja kandidatkinja je najpodobnija za poziciju potencijalne potpredsednice, a jedinstvenog odgovora nema. Evidentno je da se prednost daje progresivnim političarkama, premda je to daleko od dovoljnog prilikom objašnjavanja konačnog ishoda izbornog procesa u okviru Bajdenove kampanje. Teže je pitanje na šta se treba dalje fokusirati: rasna pitanja, pridobijanje birača Srednjeg zapada, pitanja veterana…

Na valu protesta, bilo je i odustajanja od trke za ovu važnu državnu poziciju, ali su u prvi plan izbijale i neke manje primetne ličnosti. Protekle nedelje, nakon žestokih okršaja sa Takerom Karlsonom, komentatorom Foks Njuza, u javnosti je krenulo da se spekuliše o vojnoj veteranki Tami Dakvort.

Dakvort je nedavno istakla, pod utiskom protestnih događanja, kako bi trebalo da dođe do „nacionalnog dijaloga“ po pitanju uklanjanja spomenika nekim od očeva osnivača za koje je dokazano da su posedovali robove, a između ostalog, osvrnula se i na Džordža Vašingtona. Reagujući na njen stav, Karlson, koji je na ideološkoj skali desno orijentisan, izjavio je da ona i demokratski lideri „mrze“ i „preziru“ Ameriku.

Učesnica rata u Iraku, gde je 2004. zadobila teške povrede, ostavši pritom bez donjih ekstremiteta, nije mu ostala dužna. U autorskom tekstu za Njujork Tajms Dakvort naglašava: „Čak i da sam znala kako će se moja tura u Iraku završiti, čak i da sam znala da ću izgubiti obe svoje noge na bojnom polju severno od Bagdada […] ponovo bih sve uradila.“ Apropo izjave o očevima osnivačima, ona dodaje: „Iako bih rizikovala sopstvenu bezbednost da zaštitim njegovu statuu od oštećenja, boriću se do poslednjeg daha u odbrani slobode svakog Amerikanca da ima svoje mišljenje o Vašingtonovoj manjkavoj prošlosti“.

Nakon pomenutih događanja, praćenih čak i Trampovim reakcijama na Tviteru, interesovanje za Tami Dakvort poraslo je do nezamislivih razmera. Štaviše, pojedini veliki donatori kampanje demokrata javno su stali iza njene kandidature.

Nekadašnja potpukovnica, pored, kako američki mediji navode „besprekorne“ vojne karijere, ima iskustva i u politici. Od 2006. bavila se pitanjima veterana, prvo u svojoj matičnoj državi, Ilinoisu, da bi potom između 2009. i 2011. godine obavljala dužnost pomoćnika sekretara za odnose sa veteranima pri Obaminoj administraciji. Od 2013. do 2017. predstavljala je svoju saveznu državu u Kongresu, a trenutno je na funkciji u američkom Senatu.

Kao velika prednost ove kandidatkinje ističe se upravo beskompromisna borba za prava veterana. Ipak, činjenica da je tajlandsko-američkog porekla, te da je rođena u Bangkoku, mogla bi da uzdrma njenu kandidaturu. Analitičari ističu da bi odabir Tami Dakvort bio povoljan za pridobijanje glasova birača sa Srednjeg zapada, a kao važan argument navodi se i njena borba za ženska prava. Da li će to biti dovoljno da se pridobiju glasovi afroameričke i latino populacije, odnosno, da li bi odabir Dakvortove doneo više u poređenju sa izborom političarke afroameričkog porekla, ostaje pitanje.

Podsećanja radi, kroz nekoliko meseci otkako je Bajden najavio da će odabrati ženu za mesto potpredsednika SAD, o brojnim imenima je bilo reči. Najviše se govorilo o senatorki iz Masačusetsa Elizabet Voren, senatorki iz Kalifornije Kamali Haris, kongresmenki sa Floride Val Demings i nekadašnjoj savetnici za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs. Politiko navodi da progresivne grupe trenutno imaju najviše razumevanja za Elizabet Voren, čijim bi se izborom Bajden unekoliko približio levom krilu partije. Pored toga, ona je bila u prednosti i ako se sagledaju ankete javnog mnjenja. Sa druge strane, stavovi Tami Dakvort, naročito po pitanju programa zdravstvene zaštite, znatno su bliži Bajdenu.

Iza Dakvortove stale su i pojedine interesne grupe, poput grupe Vote Vets, koji su na internetu objavili nekoliko snimaka u cilju promocije ove kandidatkinje.

U konačnici, nesumnjivo je da Bajdenova odluka, koja će najverovatnije uslediti kroz mesec dana, mora da bude strateški dobro osmišljena, a faktori koji na nju utiču su znatno obimniji od navedenih. Otuda česte senzacije javnosti kad god se iznedri dotad slabije razmatrano ime treba posmatrati sa obazrivošću i ne treba preuranjeno iznositi zaključke. Uostalom, demokratska kampanja ne odiše naročitom dinamikom u okolnostima pandemije virusa korona. Dok predsednički kandidat vodi debate iz sigurne zone svoga doma, potrebna je makar neka neizvesnost koja ima potencijal da usmerava pažnju javnosti.

Nikola Lukić