Drugo veče Republikanske konvencije obeležila prva dama SAD

Ko bi rekao da će najupečatljiviji trenutak druge večeri Republikance nacionalne konvencije biti obraćanje prve dame Sjedinjenih Država Melanije Tramp? Mediji su je uvek prikazivali kao prelepu damu sa stilom, ali i kao osobu koja malo toga van svoje lepote može da ponudi. Ženu koja je proračunata, hladna i bez emocija. Kako su se samo prevarili…

Drugo veče Republikanske konvencije, kao i prvo, počelo je molitvom. Ovog puta gledaocima se obratila velečasna Norma Urabaco iz Međunarodne crkve u Las Vegasu, molitvom za zdravlje Džejkoba Blejka, Afroamerikanca koji je upucan tokom jučerašnjeg dana od strane policajca u Kenoši (Viskonsin). U nastavku se molila i za sve one „koji Sjedinjene Američke Države smatraju svojim domom“. Nema sumnje da je ovakav početak Konvencije imao dvostruku ulogu. Kratkoročno, da spreči da ranjavanje Blejka proizvede nemire kakvi su usledili posle ubistva Džordža Flojda, a dugoročno, da prikaže Republikansku partiju kao onu kojoj je Bog znatno bliži nego demokratama. Podsetimo se, republikanci su u više navrata kritikovali demokrate koji su u jednom delu svoje Konvencije izbacili deo „jedna nacija pod Bogom“ prilikom polaganja zaveta vernosti (Plegde of Allegiance).

Zatim su usledila obraćanja Majrona Lizera, potpredsednika Navaho nacije, Džona Pondera, čelnika organizacije Nada za zatvorenike pomilovanog od strane predsednika Trampa i Renda Pola, senatora iz Kentakija. Sva trojica su ukazivala na uspehe administracije, od reforme krivičnog pravosuđa, do poreskih rezova. Zanimljivo je da je na Konvenciji pomenuta i Srbija, kao jedna od niza država koja je pogođena ratobornom politikom SAD, a protiv koje je rat zdušno podržao Trampov protivkandidat, Džozef Bajden. Moguće je da to nije bio kraj „srpskim trenucima“ (ili bar Balkanskim) na Republikanskoj konvenciji. Gledaocima se obratio i Robert Vlaisavljevich, gradonačelnik gradića Evelet u Minesoti, koji je objašnjavao zašto kao „dugogodišnji demokrata“ podržava Trampa. Iako nije govorio o Srbiji i regionu već o razlozima podrške republikanskom kandidatu, ako je suditi po prezimenu, nema sumnje da potiče sa naših prostora.

U nastavku je ponajviše bilo reči o uspešnim poduhvatima predsednika Trampa. Govorilo se koliko je predsednik pomogao Mejnu ukidanjem carina na trgovinu jastozima, farmerima, poljoprivrednicima i industrijalcima u Viskonsinu, kao i drugim biznis zajednicama izgradnjom „najinkluzivnije ekonomije ikada“. Bilo je reči i o značaju religije u savremenom američkom društvu. Unuka čuvenog evangeliste Bilija Grejema, Sisi Grejem Linč, upućivala je na opasnosti od dolaska levičarskog kandidata na mesto predsednika.

Usledila su obraćanja nekadašnjih i aktuelnih republikanskih predstavnika na nivou ključnih kolebljivih država. Guvernerka Ajove, Kim Rejnolds, Pem Bondi, nekadašnji javni tužilac Floride, i drugi, govorili su o brojnim temama o spoljne do unutrašnje politike, od toga koliko Kina željno iščekuje Bajdenov izbor, do značaja predsednikove podrške organima reda. Na konvenciji je govorio i državni sekretar Majkl Pompeo. Mnogi su smatrali da je samo njegovo pojavljivanje bilo neprikladno. Međutim, Pompeovo obraćanje je bilo toliko bledo da gotovo i nije vredno pomena.

Drugo veče Konvencije bilo je obeleženo porodicom Tramp. Govorili su njegova ćerka Tifani, sin Erik i supruga Melanija. Iako su Tifani i Erik održali upečatljive govore, stekao se da su pali u senku nekadašnje gospođe Knaus, treće po redu supruge Donalda Trampa.

Govor prve dame održan je u čuvenom „Vrtu ruža“ ispred Bele kuće, u prisustvu predsednika Trampa, članova administracije i nekolicine prijatelja. Počeo je bojažljivo, zahvalnošću građanima SAD za poverenje koje su ukazali pre 4 godine glasajući za „biznismena bez iskustva u politici“. A onda su krenuli talasi empatije i saosećanja prema osobama koju su bile žrtve „nevidljivog neprijatelja“, znanog i kao Kovid-19. Zahvalila se zdravstvenim radnicima i svima koji su rizikovali svoje zdravlje i živote zarad života drugih.

Čini se da je svojim govorom, bolje nego iko drugi, prva dama oslikala Ameriku kao zemlju sna i zemlju prilika, što je bio i lajtmotiv drugog dana Konvencije. Opisala je put, trud i odricanje svoje porodice, a zatim kako je iz komunističke države došla u Sjedinjene Države u potrazi za snom. I ostvarila ga, postavši 2006. godine građanka SAD. Više puta je naglašavala koliko je ponosna zbog prilike da služi svojoj državi. Osvrnula se i na problem rasizma i navela koliko je poseta Gani i mestu odakle su robovi polazili za SAD bila otkrovenje za nju. „Bila sam prestravljena slušajući vodiča koji mi je govorio priče nedostojne čovečanstva i stekla sam nove uvide. Period rasizma se ne sme zaboraviti, kako bismo bili sigurni da se neće ponoviti“, istakla je supruga predsednika.

Dobar deo govora posvetila je svom mužu. „On voli svoju državu i zna kako da završi posao. Kao što ste mogli videti tokom prethodnih 5 godina, on nije političar u tradicionalnom smislu. Ne govori prazne reči, zahteva akciju i ostvaruje rezultate. Budućnost ove država mu je uvek bila važna i tome sam se uvek divila“, navela je prva dama. U poslednjem delu govora, Melanija je opisala Donalda kao čoveka brižnog za svoju porodicu, ali sve građane SAD. „Znam da govorim u ime svog muža kada kažem da smo zahvalni što ste mu verovali i izabrali ga za predsednika i bićemo zahvalni ukoliko mu poklonite poverenje i za naredne četiri godine“, zaključila je prva dama SAD. Na kraju govora je usledio zagrljaj predsednika i prve dame, koji je imao za cilj da razveje glasine o njihovom lošem odnosu. Držeći se za ruke, zajedno su se uputili ka rezidencijalnom delu Bele kuće.

Čini se da je njen govor imao 4 ključne poruke: prvo, da je Amerika i dalje zemlja prilika i sna i da njena životna priča to i potvrđuje; drugo, da je porodica Tramp sposobna da iskaže empatiju i da svakodnevno misli o problemima svojih građana; treće da je njen muž brižna osoba i ništa nalik epitetima koje mu lepe „lažni mediji“ i četvrto, da, uprkos glasinama, ima puno ljubavi za svog muža.

Nakon dva puna dana Republikanske nacionalne konvencije jasno je i kome su poruke, pre svega, upućene. Čini se da su, pored zadržavanja jezgra republikanskih birača, cilj nezavisni glasači, posebno iz redova manjina i žena. Jačanje podrške među ovim grupacijama bi, bez svake sumnje, uvećalo šanse za Trampovu pobedu 3. novembra.

Stevan Nedeljković