Malo je američkih saveznih država čija je uloga u ishodu predsedničikh izbora veća od one koju ima Florida. Poznata i kao „Osunčana država“ (Sunshine state), ova savezna država na jugoistoku zemlje ima poprilično interesantnu istoriju kada su u pitanju predsednički izbori. S obzirom da se 3. novembar bliži, postavlja se pitanja ko će pobediti na Floridi i osvojiti ogromnih 29 elektorskih glasova? Može li aktuelni predsednik i pretpostavljeni kandidat Republikanske partije, Donald Tramp (Donald Trump), da ponovi rezultat od pre četiri godine kada je tesno pobedio Hilari Klinton (Hillary Clinton) ili će bivši potpredsednik u administraciji Baraka Obame (Barack Obama) i pretpostavljeni kandidat Demokratske partije, Džozef Bajden (Joseph Biden), uspeti da „oboji“ Floridu u plavo?

O značaju ishoda izbora na Floridi za celokupne izbore najbolje govori podatak da se u poslednjih 60 godina samo dva puta dogodilo da kandidat izgubi na Floridi, a da na kraju postane predsednik Sjedinjenih Država. Džon Kenedi (John Kennedy) i Bil Klinton (Bill Clinton) su 1960. i 1992. godine poraženi u „Osunčanoj državi“ od kandidata Republikanske partije, Ričarda Niksona (Richard Nixon) i Džordža Buša Starijeg (George H. W. Bush), ali su uprkos tome uspeli da postanu predsednici. Poslednji republikanac kome je tako nešto pošlo za rukom bio je Kalvin Kulidž (Calvin Coolidge) pre gotovo 100 godina, tačnije 1924. godine!

Pored velike važnosti, izbori na Floridi su u najvećem broju slučajeva bili poprilično neizvesni. Naime, od 1992. do 2016. godine nijedan kandidat nije uspeo da pobedi u ovoj saveznoj državi sa razlikom većom od 6%. Dovoljno je skrenuti pažnju na 2000. godinu i predsedničku trku između Al Gora (Al Gore) i Džordža Buša Mlađeg (George W. Bush) kada je razlika u broju glasova bilo toliko mala da je nekoliko puta bilo zahtevano probrojavanje glasova. Na kraju Vrhovni sud SAD je doneo odluku da se sa probrojavanjem prekine i time je Buš i zvanično pobedio na Floridi i postao 43. predsednik Sjedinjenih Država, više od mesec dana nakon održavanja izbora.

Svi su izgledi da će i ove godine razlika u dobijenim glasovima biti mala, iako većina skorašnjih istraživanja javnog mnjenja prednost daje Bajdenu. Istraživanje koje je za CNN sproveo SSRS daje prednost bivšem potpredsedniku od 5% (51% prema 46%), dok istraživanje Quinnipiac univerziteta kandidatu Demokratske partije daje dvocifrenu prednost (51% prema 38%). Međutim, istorija izbornih rezultata na Floridi i činjenica da je Tramp imao vođstvo u ovoj saveznoj državi pre izbijanja pandemije ulivaju dozu optimizma kod Trampovih birača.

Tu dolazimo i do onoga što očigledno postaje glavno pitanje ovogodišnjih izbora – kriza prouzrokovana virusom korona. Florida je pre nekoliko dana prestigla Njujork i time postala druga savezna država po broj obolelih od virusa korona sa nešto više od 424.000 zaraženih (jedino Kalifornija ima više – 460.000). To svakako ne ide na ruku Trampu, s obrizom na činjenicu da većina građana smatra da on ne rešava probleme prouzrokovane virusom na dobar način i da bi mogao da učini više kako bi pomogao zemlji da izađe iz krize. Istraživanja na Floridi pokazuju da takav stav ima 63% ispitanika, dok na stranu predsednika staje 34%.

Važno je napomenuti da je Florida trenutno od većeg značaja za Trampa nego za Bajdena. Bivši senator iz države Delaver vodi u istraživanjima javnog mnjenja u gotovo svim „kolebljivim“ državama poput Arizone, Severne Karoline, Mičigena, Pensilvanije i Viskonsina, tako da mu pobeda na Floridi nije neophodna kako bi trijumfovao na izborima, ali bi mu znatno olakšala put do 270 elektorskih glasova koliko je potrebno za pobedu. Uz pretpostavku da će Bajden uspeti da „osvoji“ sve države u kojima je pobedu odnela Hilari Klinton 2016. godine (232 elektorska glasa), njemu će za pobedu biti neophodno da osvoji još 38 elektora.

Florida bi sa svojih 29 elektorskih glasova bila prava premija za Bajdena jer bi mu u tom slučaju bilo dovoljno da pobedi samo u još jednoj „kolebljivoj“ državi jer svaka od gore navedenih nosi dvocifren broj elektora. Ukoliko bi Tramp trijumfovao na Floridi, Bajdenov put do Bele kuće bio bi znatno teži. Sa druge strane, teško je zamisliti Trampovu pobedu bez trijumfa na Floridi i za očekivati je da aktuelni predsednik iskoristi dobar deo svojih finansijskih sredstava upravo u ovu saveznu državu. Pokušaj da se organizuje konvencija Republikanske partije u Džeksonvilu, pokazuje da Trampov tim nesumnjivo razume koliko je značaj Floride za izbornu pobedu.

Sve u svemu, iako je do izbora 3. novembra ostalo manje od 100 dana i još uvek ima dovoljno prostora za preokrete u izbornoj trci, jedna stvar se čini sigurnom – izbori na Floridi će, kao i godinama unazad, biti neizvesni i vredni praćenja.

Vuk Mišković