Iako su prošla četiri dana od održavanja predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, konačan ishod još uvek nije poznat. Kandidat Demokratske partije Džozef Bajden ima 253 elektorska glasa, dok sadašnji predsednik Amerike ima 213, a glasovi će se u nekim saveznim državama brojati i tokom vikenda. Bajden je ojačao svoje vođstvo u Pensilvaniji i Džordžiji, u kojima je bio slabiji nego Donald Tramp, ali je takođe i zadržao svoju poziciju u Arizoni i Nevadi čime je očuvao prednost nad protivkandidatom.

Bajden se u petak uveče obratio javnosti zajedno sa Kamalom Haris. On je pozvao na strpljenje, smirenost i jedinstvo dok se glasovi prebrojavaju tražeći od građana da veruju izbornom sistemu. Trudeći se da što je više moguće spusti tenzije, Bajden je istakao kako svi treba da imaju na umu da politika nije totalni i nemilosrdni rat niti sredstvo za raspirivanje konflikata, tvrdeći da protivnici nisu neprijatelji. Njegov tim za kampanju odlučio je da sačeka sa proglašenjem pobede iako je Bajden na domak do osvajanja 270 elektorskih glasova neophodnih za pobedu na izborima.

U svom obraćanju, on je rekao da su mu građani dali mandat za akciju kako bi se zajedno sa Haris pozabavio problemima sa kojima se Amerika suočava, rekavši da su se već sastali sa predstavnicima zdravstvenog sistema kako bi videli koji je najbolji način za borbu protiv pandemije. Takođe, on je rekao i da se sastao i sa stručnjacima za ekonomiju kako bi se pronašao što bolji način za rešavanje bezbroj problema sa kojima će se nova administracija suočavati. „Demokratija u Americi funkcioniše i vaši glasovi biće prebrojani bez obzira ko pokušava da to zaustavi. Neću to dozvoliti”, rekao je Bajden. Pozivajući na jedinstvo, bez obzira na to za koga su građani glasali, rekao je da će kao predsednik predstavljati sve građane, bez ikakvih podela.

Retorika Džoa Bajdena suštinski se razlikovala od retorike Donalda Trampa. Tramp se na svom Tviter nalogu oglasio, rekavši da Bajden još uvek ne treba da proglašava pobedu, s obzirom na to da će pravni postupci za osporavanje izbornih rezultata krenuti. Tim za njegovu kampanju pokrenuo je niz tužbi u vezi sa kršenjem izbornih procedura i ilegalnog glasanja u onim državama u kojima se glasovi još uvek broje. Oni tvrde da njihov cilj nije da se glasovi ne prebroje, već da se napravi razlika između legalnih i nelegalnih glasova.

Izbori održani 3. novembra bili su specifični po mnogo čemu. Izuzetno velika izlaznost građana, pandemija koja i dalje traje u Americi kao i velike društvene tenzije dodatno su uticale na to da ovo budu jedni od najvažnijih izbora do sada. Ono što je sasvim izvesno jeste da će u narednim danima dilema o tome da li će Tramp ostati u Beloj kući ili će se useliti kandidat Demokrata, biti i zvanično rešena.

Miljana Jovanović