Sada je izvesno da će Džo Bajden biti novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Moguće je da će tužbe koje su najavljene iz kampanje predsednika Trampa vezane za izbornu prevaru imati određenog uspeha, ali u ovom trenutku zaista ne deluje kao realna mogućnost da aktuelni predsednik produži svoj boravak u Beloj kući za još 4 godine. U nekoliko dana tokom kojih pobednik nije bio poznat, izgledalo je da bi trka mogla da ode na bilo koju stranu. Međutim, to da je trka uopšte neizvesna bilo je iznenađenje za mnoge. Voditeljka televizije MSNBC Džoj Rid rekla je da neizvesna predsednička trka „pokazuje veliku količinu rasizma i anti-crnačkog sentimenta u SAD“. Jedna od voditeljki popularne emisije The View na ABC-ju, Sani Hotstin (Sunny Hotstin), navodeći da je Tramp za 4 godine pokazao da je „rasista, mizoginista, homofob“ i da je loše upravljao pandemijom COVID-19, rekla je da je „stvarno obeshrabrujuće“ to da je 50% Amerike glasalo za takvog čoveka i da ona smatra da je to sebično, prezirno i ne-američki.

Kolumnista Njujork Tajmsa Čarls Blou (Charles M. Blow) napisao je u sredu popodne da je „sramotno što predsednička trka još uvek neizvesna“, da „izlazne ankete pokazuju snagu belog patrijarhata“ i da „neki ljudi koji su istorijski bili tlačeni i dalje stoje uz svoje tlačitelje“. Ovakvi stavovi novinara zavređuju dublju analizu, ali za nju u ovom tekstu nema prostora. Međutim, nameće se pitanje zbog čega su svi ovi ljudi toliko razočarani iako je predsednik Tramp na putu da izgubi izbore što oni očigledno priželjkuju? To je svakako dobro pitanje, ali da bi do razočarenja došlo, uglavnom prvo morate da se nadate nečemu drugom. Tu se krije poenta, a poenta je da nisu bili jedini u tome. Njihove nade i iščekivanje potkrepili su ljudi čija bi uloga nakon ovih izbora mogla biti dovedena u pitanje. Ti ljudi su naravno oni koji sprovode istraživanja javnog mnjenja. Ko god dobio ili izgubio na ovim izborima deluje da će oni biti glavni gubitnici.

Svi se naravno sećamo 2016. godine. Tada je priča o tome kako su ankete bile pogrešne i kako ih ne treba gledati postala gotovo konvencionalna mudrost među svima koji su hteli da kažu nešto pametno o američkoj politici. Međutim, ankete 2016. su pred izbore pokazivale sve manju razliku između Trampa i Hilari iako nije izgledalo da će Tramp pobediti. Ove godine, s druge strane, situacija je bila različita. Bajden je imao gotovo stalno vođstvo u anketama koje se nije značajno menjalo na gore ili na dole tokom poslednjih nekoliko meseci. Ankete u skoro svim kolebljivim državama davale su prednost Džou Bajdenu, često ne tako malu. Međutim, nisu samo kolebljive države u pitanju. I u onim sigurnijim republikanskim državama ankete su davale mnogo manju prednost Trampu nego što se na kraju pokazalo. Po pitanju ukupne razlike u broju glasova, ankete su takođe pokazivale značajno veće razlike nego što će, bar kako to sada deluje, biti konačna razlika.

Evo da krenemo upravo od anketa koje su se ticale ukupnog broja glasova. Prema portalu RealClearPolitics koji prikuplja istraživanja javnog mnjenja sve do prve debate je razlika gotovo stalno bila 6-8% u većini anketa. Posle debate, neka istraživanja kao ono koje su sproveli NBC Njuz i Vol Strit Žurnal ili CNN davala su Bajdenu čak 14 i 16% prednosti. Nakon što je Tramp zaražen kovidom, sprovedene su potpredsednička debata i druga predsednička i razlika se vratila na 8-10%. Poslednja istraživanja koja su sproveli ugledni Ekonomist i YouGov davala je Bajdenu 10% prednosti na nacionalnom nivou dok je Quinnipaic davao Bajdenu 11% prednosti. Prosek anketa koji daje RealClearPolitics u danima pred izbore je pokazivao da Bajden ima 7,2% prednosti koja za sada iznosi 3,1% u korist bivšeg potpredsednika. Pošteno govoreći, bilo je i anketa koje nisu toliko promašile. The Hill/HarrisX anketa je dala Bajdenu 4% prednosti dok je Rasmusen pogrešio, ali dajući manju razliku od one koja je na kraju bila (1%). Ipak, potpuno je neverovatno da su neka od najuglednijih istraživanja grešila za 7% ili više.

Da se desilo da je Donald Tramp nekako uspeo da dođe do pobede i da je u tom pohodu dobio Viskonsin (najavljivano je bilo iz kampanje da će se tražiti ponovno prebrojavanje, ali teško da će promeniti ishod), anketa koju su zajednički radili ABC Njuz i Vašington Post bi verovatno bila zapamćena kao jedna od najpogrešnijih ikada. Anketa koja je izašla dva dana pred izbore, a sprovođena je u poslednjim danima oktobra davala je Bajdenu čak 17 (!) procentnih poena prednosti. Tolika prednost je naročito neverovatna ako se ima u vidu da se radi o državi u kojoj je Donald Tramp pobedio 2016. vrlo tesnom razlikom. Ove godine je Tramp izgubio tesnom razlikom od oko 20.000 glasova ili 0,7%, što će reći da je gorepomenuta anketa pogrešila za 16%. I druge ugledne ankete su takođe imale neverovatnih grešaka. Njujork Tajms i Sijena koledž su davali Bajdenu 11%, a Rojters i Ipsos 10% dok je prosečna projektovana razlika bila +6,7% za Bajdena što zaista postavlja pitanje na koji način su ta istraživanja sprovođena i kao je došlo do tolikih grešaka.

Na Floridi je Tramp pobedio sa 3,4% razlike dok je Quinnipaic davao Bajdenu +5. Pošteno govoreći, spominjano istraživanje ABC-ja i Vašington Posta, kao i nekoliko drugih, je davalo Trampu 1-2% prednosti, ali je bio pristojan broj koji je govorio da će Tramp izgubiti ne tako tesno. U Ohaju je delovalo da će trka biti neizvesna, Emerson koledž davao je Bajdenu +1, Quinnipaic +4, prosek istraživanja Trampu +1, a konačni rezultat Trampu ubedljivih +8,2% u državi poznatoj po glasanju za pobednike na predsedničkim izborima. Postoji još ovakvih primera, ali uglavnom sa manjim razlikama i rezultatima koji su ostali bliže margini greške koja najčešće iznosi 3-5%, a desilo se i da su u Minesoti istraživanja pogrešila dajući veće šanse Trampu. Bajden je pobedio sa 7,2%, a prosek istraživanja mu je davao prednost od oko 4,3%.

Istraživanja za Senat nisu ništa manje grešila. Mejn je možda najneverovatniji primer na celim izborima. Niti jedno jedino istraživanje rađeno ove godine koje navode RealClearPolitics i FiveThirtyEight mije davalo prednost senatorki Suzan Kolins koja je na kraju pobedila protivkandidatkinju Saru Gideon, i to sa razlikom od čitavih 8,8%. U Ajovi su istraživanja koja navodi RealClearPolitics takođe pokazivala neizvesnu trku dajući prednost senatorki Džoni Ernst ili njenoj rivalki Terezi Grinfild, a konačan rezultat, proglašen nekoliko sati od zatvaranja birališta, pokazao je razliku od solidnih 6,6% za senatorku Ernst. U Južnoj Karolini istraživanja su takođe predviđala neizvesnu trku, FiveThirtyEight je navodio neka istraživanja koja su davala blagu prednost senator Lindziju Grejemu ili protivkandidatu Džejmiju Harisonu, a krajnji rezultat je bio nimalo neizvesnih +10,3% za senator Grejema. U Kentakiju se predviđalo da bi trka mogla biti neizvesna za lidera republikanaca u Senatu Miča Mekonela protiv demokrate Ejmi Mekgrat koja se na kraju završila sa ubedljivih 20-ak procenata za senatora Mekonela. Zajedničko za sve 4 trke jeste to da su demokratski kandidati prikupili desetine miliona dolara više od rivala, ali su na kraju ubedljivo poraženi. Pre dve godine se desila slična situacija kada je na najskupljoj senatorskoj trci do tada (ove godine nekoliko puta oboren rekord) Beto O’Rurk poražen od Teda Kruza. Ova istraživanja su brinula i same republikanske senatore, Lindzi Grejem je tako u nekoliko navrata gostujući na Foks Njuzu kod Šona Henitija, možda i najuticajnije konzervativne medijske figure u SAD, i praktično molio da mu republikanski birači pomognu svojim donacijama da nadoknadi zaostatak u novcu za svojim rivalom. Ovoj grupi bi se uskoro mogla priključiti i trka u Severnoj Karolini gde su gotovo sva istraživanja davala Kalu Kaningemu prednost, mada ne veliku, a po trenutnim rezultatima senator Tom Tilis ima 1,7% prednosti, a svakako je primera bilo još.

Nisu samo u neizvesnim trkama grešila istraživanja. Pitanje je koliko su ozbiljna istraživanja koja se sprovode u „sigurnim“ državama, ali je zanimljivo pogledati i njih. U Mizuriju, istraživanja su pokazivala prednost Trampa od oko 5%, a na kraju je Tramp pobedio za 15,6%. U Juti istraživanja su išla nekoliko procenata ispod ili iznad 10% za Trampa, krajnji rezultat je bio +21,1%. S druge strane, u Trampovom rodnom Njujorku, koji već nekoliko decenija pouzdano glasa za demokrate, prednost u istraživanjima za Bajdena bila je oko 30%, a krajnji rezultat svakako je pobeda Bajdena, ali sa „samo“ 12,7% što, iako nije imalo nikakvog uticaja, ipak predstavlja značajnu grešku. Moguće je da se istraživanja u ovim državama ne sprovode u potpunosti ozbiljno, ali je i dalje neverovatno da mogu da pogreše u toj meri.

Da se desilo da je Donald Tramp opet šokirao svet i pobedio i na ovim izborima, definitivno bi se postavilo pitanje svrhe istraživanja javnog mnjenja. Ovako, ta pitanja će verovatno postavljati samo veliki donatori koji više neće hteti da daju novac na kandidate u čije šanse više nisu sigurni. Način i metodologija sprovođenja anketa promenili su se od izbora 2016, ali očigledno ne dovoljno, a možda se nije promenio ni u pravom smeru. U narednom periodu postavljaće se pitanja gde su ponovo pogrešili i koje su faktore propustili da uračunaju ove godine. Moguće je ipak da, zbog toga što je na kraju ipak pobednik Džo Bajden, što je većina istraživanja i predviđala, ovakve greške i nemaju tolike posledica, ali poverenje u njih će sigurno i dalje nastaviti da opada.

Nikola Milinković