Iako su glavni fokus 3. novembra predsednički izbori, ne treba zaboraviti da se istog dana održavaju i izbori za Predstavnički dom i Senat. Na ovogodišnjim redovnim izborima za Senat, u kome trenutno republikanci imaju većinu, odlučivaće se o 33 mesta, a pored toga će se na specijalnim (vanrednim) izborima odlučivati o dodatna dva mesta, što potencijalno može da dovede do promene većine senatora u korist demokrata.
Poslednjih dana saznali su se rezulati različitih anketa vezanih za izbore u Senatu. Uopšteno, ankete pokazuju da demokrate imaju stvarnu šansu da zauzmu neko mesto u državama koje će biti „jezičak na vagi“ ovih izbora. Ocenjuje se da na povoljne izglede demokrata za Senat značajan uticaj ima vođstvo Džozefa Bajdena nad predsednikom Trampom. Trenutni nacionalni prosek više različitih anketa pokazuju da kandidata demokrata podržava 49.7% građana SAD, dok je podrška za dobijanje drugog mandata predsedniku Trampu 40.2%, što čini značajnu razliku od 9.5%.
Važno je zapaziti i da su u mnogim državama izborne trke za Senat prilično neizvesne i da mogu ići u bilo kom smeru, što dodatno čini ove izbore dodatno dinamičnim i važim. Dobra stvar za republikance je da imaju solidne šanse da preuzmu jednog demokratskog senatora u Alabami, kao i da ne moraju previše da se brinu oko Kentakija. S obzirom na trenutni raspored mesta u Senatu – 53 na prema 47 mesta, demokrate bi, ukoliko žele da preuzmu kontrolu Senata, morale da osvoje tri mesta i potpredsedništvo ili četiri mesta bez potpredsedništva.
U Kentakiju su ove nedelje održani primarni izbori demokrata za njihovog kandidata za Senat, ali rezulati ovih izbora neće biti poznati do naredne sedmice. Međutim, situacija će tu biti dosta teška imajući u vidu da je Mič Mekonel (Mitch McConnell), vođa republikanske većine u Senatu, izuzetno favorizovan u odnosu na bilo koga god izaberu demokrate.
Iako su republikanci ti koji će najviše braniti svojih mesta, i demokrate će imati ne tako lak zadatak da zadrže senatorska mesta u određenim državama. To se odnosi, pre svega, na one države u kojima je predsednik Tramp dobio značajnu podršku 2016. godine, a jedan od dobrih primera je Alabama gde se vodi tesna trka između demokrata i republikanac.
Jedna od interesantnih država je i Džordžija, gde nedavne ankete ukazuju na to da demokrate imaju šanse da osvoje mesto u ovoj državi. Istraživanje Foks Njuza (Fox News) otkiva da republikanski sentaor Dejvid Perdu (David Perdue) vodi ispred kandidata demokrata Džona Osofa (Jon Ossoff) sa samo 3% razlike (45% na prema 42%). Međutim, ova trenutna razlika nije dovoljna za pobedu, s obzirom na to da u Džordžiji kandidat za Senat mora da osvoji apsolutnu većinu, ili se ide u „drugi krug izbora“ početkom januara, tako da i Perdu i Osof imaju šanse za osvajenje senatorskog mesta.
Mičigen je jedna od država u kojima demokrate trenutno imaju bolje izglede od republikanaca i time uspešno brane jedno od svojih mesta. Protivkandidat demokratskom senatoru Gariju Pitersu (Gary Peters) je republikanac Džon Džejms (John James), koji je inače izgubio trku za Senat 2018. godine, ali je i dalje prilično popularan u demoktarskim krugovima. Brojke idu u prilog Pitersu, te anketa Hodas i Asošiejts (Hodas & Associates) pokazuje da je prednost Pitersa trenutno 13% (51% na prema 38%). Ne treba zaboraviti da je podrška Džozefu Bajdenu u Mičigenu za 11% veća u odnosu na predsednika Trampa.
Prerano je tvrditi da demokrate mogu da povrate Senat, ali ako nacionalno okruženje ostane povoljno po demokrate, pružiće im se prilično dobra šansa da ponovo steknu kontrolu nad Senatom nakon novembarskih izbora, dok će zadatak republikanaca da za zadrže Senat biti otežan.
Aleksandra Baklaja
