Do predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama ostalo je nešto više od mesec dana. Sama izborna trka ulazi u svoju završnicu u kojoj se oba kandidata, Donald Tramp (Donald Trump), aktuelni predsednik i kanidadat Republikanske partije i Džozef Bajden (Joseph Biden), kandidat Demokratske partije, nadaju da će zabeležiti odlučujuće pobede koje će im utabati put ka konačnoj pobedi 3. novembra.
Važna stavka u svakoj predsedničkoj trci svakako predstavljaju finansijska sredstva koje kampanja uspeva da prikupi. Prema trenutnim informacijama, čini se da bivši potpredsednik u administraciji Baraka Obame ima prednost na ovom polju. Naime, CNN prenosi da Bajdenova kampanje raspolaže sa 466 miliona američkih dolara u novčanim rezervama, koja će biti iskorišćenja u preostalom delu kampanje. Ukoliko uporedimo tu brojku sa brojkom od 325 miliona američkih dolara, koliko se navodi da poseduje Trampova kampanja, primećuje se osetna razlika u korist demokratskog kandidata.
Postavlja se pitanje: Koji su glavni razlozi ovakvog stanja? Pre svega trebalo bi naglasiti da je u avgustu Bajden prikupio preko 346 miliona američkih dolara, čime je oborio rekord Baraka Obame (Barack Obama) iz seprembra 2008. godine sa najviše prikupljenih finansijskih sredstava u jednom mesecu. Uz to bivši senator iz savezne države Delaver je u tom mesecu prikupio više novca nego što su to uspeli Hilari Klinton (Hillary Clinton) i Donald Tramp zajedno u avgustu 2016. godine, kada su prikupili oko 233 miliona američkih dolara.
Mnogi uspeh Bajdenove kampanje u avgustu, što se novca tiče, prepisuju Kamali Haris (Kamala Harris), kandidatkinji za potpredsednicu, nakon čijeg su se imenovanja donacije znatno povećale. Pored toga, primetan je i porast donacija Bajdenovoj kampanji nakon smrti Rut Bader Ginsburg (Ruth Bader Ginsburg), sudije Vrhovnog suda Sjedinjenih Država, 18. septembra. Uz sve to, činjenica da usled pandemije virusa korona demokratski kandidat nije toliko putovao po državi svakako je uticala na to da se stvori „višak“ u budžetu same kampanje.
Sa druge strane, ni Donald Tramp nije ostavljen na cedilu. Krajem avgusta formiran je novi odbor za političku akciju, pod nazivom Sačuvati Ameriku (Perserve America), čiji je cilj da pomogne Trampu da pobedi na izborima i tako obezbedi još četiri godine u Beloj Kući. Navodi se da je ovaj odbor uložio preko 50 miliona dolara u Trampov reizbor. Polovina od tog novca je uložena u reklame koje se puštaju u najvažnijim kolebljivim državama poput Floride, Severne Karoline, Pensilvanije, Viskonsina, Arizone, Ajove i Džordžije. Pored podrške Trampu, Sačuvati Ameriku finansira i kampanje republikanskih senatora kako bi se očuvala većina koju ova partija poseduje u gornjem domu američkog Kongresa.
Sve u svemu, činjenice da raspolaže sa više novca, kao i da bolje stoji u istraživanjima javnog mnjenja u odnosu na svog protivnika, daju Bajdenu ulogu blagog favorita u odnosu na Trampa. Međutim, iskustvo 2016. godine nas uči da nije pametno prerano otpisati Donalda Trampa, a sa više od 40 dana koji su preostali u kampanji, jasno je da ima dovoljno prostora za preokrete u predsedničkoj trci.
Vuk Mišković
